Dete satima radi domaći? Ovi trikovi će biti od koristi vašem školarcu

Ako vaše dete provodi mnogo vremena nad domaćim zadacima, to ne mora da znači da je lenjo ili nezainteresovano. Mlađa školska deca tek razvijaju sposobnost organizacije, procene vremena i održavanja pažnje, pa im često treba pomoć da nauče kako da započnu i završe obaveze. Zato stalno požurivanje, opominjanje i povišen ton najčešće ne rešavaju problem. Mnogo korisnije može biti da detetu pomognete da napravi jednostavnu rutinu i da velike obaveze podeli na manje korake. Evo nekoliko praktičnih načina koji mogu da olakšaju vreme provedeno nad domaćim zadacima.

1. Tajmer pretvara vreme u nešto konkretno

Mlađem detetu „imaš još pet minuta“ ne mora mnogo da znači. Tajmer, posebno onaj sa vizuelnim prikazom protoka vremena, može da mu pomogne da bolje razume koliko vremena ima na raspolaganju. Za početak možete podesiti 15 do 20 minuta rada, a zatim napraviti kratku pauzu od nekoliko minuta. Nakon toga sledi novi blok rada. Na taj način dete postepeno može da usvoji jednostavan ritam: rad, kratka pauza, pa ponovo rad. Važno je da tajmer ne postane sredstvo za pritisak. Njegova svrha je da pomogne detetu da razvije osećaj za vreme, a ne da stvori dodatnu nervozu.

2. Napravite planer zadataka

Kada dete vidi nekoliko udžbenika, svezaka i različitih obaveza, može mu biti teško da odluči odakle da počne. Umesto toga, napravite jednostavan spisak. Na primer:

Možda vas zanima

Mislili su da dečak ima autizam, a onda je snimak mozga pokazao nešto mnogo ozbiljnije

Decu ova 4 horoskopska znaka mogu očekivati problemi u školi: Teže prate pravila, brzo gube pažnju i ne vole autoritet

Svi uspešni ljudi su kao deca imali ove osobine: Ponašanja koja garantuju uspeh u odraslom dobu

• pročitati lekciju
• uraditi zadatke iz matematike
• napisati plan sastava
• završiti sastav
• proveriti napisano

Veće obaveze podelite na manje korake. Kada dete završi jedan zadatak, neka ga samo precrta. Taj mali osećaj napretka može mu pomoći da vidi da se obaveze postepeno smanjuju, umesto da ima utisak da ga čeka „gomila domaćeg“.

3. Napravite kratku pauzu za šake ako se dete brzo zamara pisanjem

Nekoj deci pisanje može biti fizički naporno, naročito ako dugo moraju da pišu rukom. Kada se šaka i prsti umore, dete može početi da menja položaj, vrpolji se ili gubi koncentraciju. Pre dužeg pisanog zadatka možete napraviti kratku pauzu za razgibavanje šaka i prstiju. Dovoljno je nekoliko jednostavnih pokreta – istezanje prstiju, kruženje zglobovima ili kratko stiskanje mekane loptice. Ako dete često ima bolove, izražen umor šake ili velike teškoće sa pisanjem, problem ne treba rešavati samo vežbama. U tom slučaju razgovarajte sa učiteljem, pedijatrom ili stručnjakom koji može da proceni šta detetu otežava pisanje.

4. Smanjite buku u prostoriji

Televizor, razgovor odraslih, muzika ili stalno kretanje ukućana mogu odvlačiti pažnju. Zato pokušajte da detetu obezbedite što mirnije mesto za rad. Nekoj deci mogu prijati i slušalice koje prigušuju okolnu buku, ali samo ako im ne smetaju i ako su bezbedne za duže nošenje. Nije neophodno da dete radi u apsolutnoj tišini. Važnije je da pronađete uslove u kojima ono najbolje održava pažnju. Ako detetu prija tiha instrumentalna muzika, i ona može biti opcija, ali muzika sa tekstom nekima može dodatno odvlačiti pažnju.

5. Najzahtevniji zadatak uradite dok je dete odmorno

Nije svako dete jednako koncentrisano tokom celog popodneva. Ako primetite da je dete najfokusiranije na početku, pokušajte tada da stavite zahtevniji predmet ili zadatak. Jednostavnije obaveze mogu ostati za kasnije. Ipak, nema potrebe da insistirate na istom redosledu svakog dana. Neka deca se lakše pokrenu kada najpre završe nešto jednostavno, pa tek onda pređu na teži zadatak. Najvažnije je da zajedno otkrijete šta vašem detetu najviše odgovara.

6. Telefon sklonite iz vidokruga

Čak i kada dete ne koristi telefon, obaveštenja i sama mogućnost da pogleda poruku mogu biti izvor ometanja. Tokom domaćeg zadatka najbolje je da telefon bude van radnog prostora, osim ako je potreban za sam zadatak. Ako dete koristi računar ili tablet za učenje, pokušajte da smanjite broj drugih otvorenih sadržaja koji mogu da mu odvlače pažnju.

7. Dajte detetu nekoliko minuta da se „prebaci“ iz igre u učenje

Prelazak iz igre ili odmora direktno za radni sto nekome može biti težak. Umesto da odmah počnete sa: „Hajde, sedi, šta čekaš?“, najavite detetu šta sledi. Možete mu reći da ima još nekoliko minuta igre, a zatim zajedno napraviti plan za domaći. Kada sedne za sto, dajte mu trenutak da izvadi pribor, pogleda zadatke i odluči odakle će početi. Nekoj deci upravo taj mali period prilagođavanja pomaže da se lakše usmere na obaveze.

8. Nemojte pokušavati da „popravite“ sporije dete

Najvažnije je zapamtiti da sporiji tempo rada nije automatski znak lenjosti. Neka deca prirodno rade sporije, dok drugoj pažnju otežavaju umor, poteškoće sa čitanjem ili pisanjem, problemi sa organizacijom ili neki drugi faktori. Ako dete redovno provodi neuobičajeno mnogo vremena nad domaćim, veoma teško započinje zadatke, brzo se iscrpljuje ili uprkos trudu ne uspeva da prati školske obaveze, razgovarajte sa učiteljem i, po potrebi, stručnim licem. Cilj nije da dete bude najbrže, već da postepeno postane samostalnije.

Umesto „Požuri!“, pokušajte sa „Šta ti je prvi korak?“

Takvo pitanje detetu daje podršku, ali mu istovremeno ostavlja prostor da samo počne da rešava problem. Upravo je to veština koja će mu biti potrebna mnogo duže od samog školskog domaćeg zadatka.