Dete se žali da ne može da udahne vazduh? Pedijatar dr Vukomanović otkriva šta može da se krije iza ovog osećaja

Kada dete kaže da ne može da udahne dovoljno vazduha, roditelji se često uplaše i odmah pomisle na probleme sa plućima ili srcem. Međutim, pedijatar dr Goran Vukomanović objašnjava da ovakve tegobe kod velikog broja dece mogu biti povezane sa psihološkom reakcijom, a ne sa ozbiljnom bolešću.

Posebno su karakteristične situacije kada se dete povremeno požali da ne može da udahne do kraja, ali se neposredno pre toga i nakon toga ponaša sasvim uobičajeno.

Osećaj da vazduh ne može da stigne do kraja

Prema rečima dr Vukomanovića, kod mnoge dece ovakve epizode predstavljaju bezazlenu pojavu.

Možda vas zanima

Kašalj, temperatura, povraćanje: Ovi virusi muče decu, a dr Šehić ima važnu poruku za roditelje

Dete ima razvojne teškoće, a roditelji godinama nemaju odgovor: Može li analiza celog genoma da otkrije uzrok?

„Zapalite tamjan svaki dan, ne postoji virus koji će tu opstati“: Poruka oca Tadeja ponovo se deli baš u vreme kada svi kijaju i kašlju

– Ovo je kod većine dece bezazlena pojava. Kada dete nema drugih simptoma, normalno se ponaša pre i posle tog žaljenja da ne može da udahne, sigurno se radi o psihološkom, a ne kardiološkom ili pulmološkom problemu – objašnjava pedijatar.

On navodi da dete u tim trenucima ima subjektivan osećaj da ne može da udahne dovoljno duboko, odnosno da vazduh ne prolazi onako kako očekuje.

Ovakav osećaj ponekad može biti praćen i drugim neprijatnim senzacijama.

Može da se javi i lupanje srca ili bol u grudima

Dr Vukomanović ističe da deca uz osećaj nedovoljnog udaha mogu da opisuju i ubrzan rad srca ili bol u grudima koji menja mesto.

– Neretko je to povezano i sa osećajem ubrzanog srčanog rada, osećajem šetajućeg bola u grudima. Ne radi se, dakle, o bolesti kod ogromne većine dece, nego o jednoj blagoj paničnoj reakciji – objašnjava pedijatar.

Takve reakcije mogu se javiti i kada dete ne ume jasno da prepozna ili opiše ono što ga uznemirava.

Ipak, važno je naglasiti da psihološki uzrok ne može sa sigurnošću da se utvrdi samo na osnovu toga što dete između epizoda izgleda dobro. Ako se tegobe ponavljaju, potrebno je da dete pregleda pedijatar kako bi procenio da li su potrebna dodatna ispitivanja.

Kada roditelji ne treba da čekaju?

Ako se dete povremeno žali na nemogućnost dubokog udaha, a nema drugih simptoma, roditelji mogu mirno da razgovaraju sa njim, prate kada se tegoba javlja i zakažu pregled kod pedijatra.

Međutim, stvarno otežano disanje, plavičaste usne, nesvestica, jak ili uporan bol u grudima, izrazita malaksalost ili tegobe tokom fizičkog napora zahtevaju hitnu medicinsku procenu.

Poruka dr Vukomanovića jeste da povremeni osećaj nedovoljnog udaha kod mnoge dece ne mora da znači ozbiljnu bolest. Ipak, svaku novu ili neobjašnjenu tegobu sa disanjem treba shvatiti ozbiljno i proceniti u skladu sa simptomima deteta.