Danas slavimo dva velika svetitelja: Jedan je brinuo o udovicama i siromašnima, a drugi je zbog vere pretrpeo strašno mučenje

Njihove životne priče podsećaju nas da se vera pokazuje ljubavlju prema ljudima, ali i hrabrošću da se istraje u onome u šta verujemo.

Sveti apostol Filip: Otac četiri ćerke koji je pomagao siromašnima

Sveti apostol Filip bio je jedan od prvih hrišćanskih đakona. Bio je oženjen i imao je četiri ćerke, a njegov život obeležili su vera, služenje drugima i briga o onima kojima je pomoć bila najpotrebnija. Prema crkvenom predanju, Filip je s velikom revnošću pomagao siromašnima i udovicama. Kada su hrišćani u Jerusalimu počeli da trpe progon, otišao je u Samariju, gde je propovedao Jevanđelje i pomagao bolesnima. Njegova priča posebno je bliska porodici jer podseća da se veličina čoveka ne meri bogatstvom ni položajem, već dobrotom koju pruža drugima. Vera se, na kraju, najviše vidi u našim postupcima, u načinu na koji vaspitavamo decu i odnosimo se prema ljudima kojima je potrebna podrška.

Sveti Teofan Načertani: Zbog vere je trpeo 25 godina

Prepodobni Teofan Načertani bio je monah, ispovednik vere i pisac crkvenih pesama. Zajedno sa svojim bratom Teodorom branio je poštovanje svetih ikona u vreme kada su hrišćani zbog toga bili progonjeni. Zbog svojih uverenja bio je zatvaran i mučen. Po predanju, na licu su mu urezane podrugljive reči, zbog čega je dobio ime Načertani, odnosno „ispisani“. Uprkos stradanju, nije se odrekao svoje vere. Njegov život svedoči o snazi čoveka koji ne odustaje od svojih uverenja čak ni onda kada zbog njih mnogo pati.

Možda vas zanima

Sveti Stefan: Oduzeli su mu vid i presto, ali ne i veru – priča o svetitelju koji je porodicu poverio Bogu

Prepodobna Pelagija i Prepodobna Taisa: Priča o veri, pokajanju i novom početku koja nas podseća da nikada nije kasno za promenu

Koja sveća se kupuje za slavu, a koja za krštenje: Rešavamo dilemu koja muči mame

Pouka za svaki dom

Sveti Filip nas podseća da ljubav pokazujemo delima, a Sveti Teofan da postoje vrednosti kojih ne treba da se odreknemo ni u najtežim trenucima. Za roditelje, njihove priče nose važnu poruku: decu ne učimo veri samo rečima, već sopstvenim primerom – dobrotom, saosećanjem, hrabrošću i spremnošću da pomognemo drugima.