Sutra je Sveta Petka: Ova narodna verovanja i običaje mame treba da ispoštuju

Srpska pravoslavna crkva i vernici 27. oktobra obeležavaju Svetu Petku, odnosno Prepodobnu mati Paraskevu, jednu od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu. Njeno ime vekovima se povezuje sa verom, milosrđem i zaštitom siromašnih, bolesnih i svih koji se suočavaju sa životnim nevoljama. Mnogi vernici se na ovaj dan mole Svetoj Petki, tražeći utehu, zdravlje i snagu za sebe i svoje najbliže. U narodu se praznik posebno vezuje za žene, a uz njega su sačuvani brojni običaji i verovanja koja se prenose s generacije na generaciju.

Šta prema narodnom verovanju ne bi trebalo raditi na Svetu Petku?

Prema tradicionalnim običajima, Sveta Petka smatra se ženskim praznikom, pa se verovalo da žene tog dana treba da se uzdrže od težih kućnih poslova. U pojedinim krajevima smatralo se da ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili obavljaju druge poslove u domaćinstvu. Narodno verovanje kaže da bi nepoštovanje ovih običaja moglo da donese nevolje, pa čak i trnjenje ruku tokom godine. Reč je o tradicionalnim verovanjima koja su deo narodnog nasleđa, a ne o zvaničnim crkvenim pravilima.

Cveće za mir u domu i nova odeća za devojčice

U nekim krajevima postojao je običaj da devojke na Svetu Petku beru cveće i njime ukrašavaju kuću. Verovalo se da će tako u domu tokom cele godine vladati sloga, mir i blagostanje. Devojčicama su se, prema narodnom običaju, oblačile nove haljinice, uz želju da ih u narednom periodu prate sreća i napredak. Postojalo je i verovanje da devojke treba da pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju njegove mrvice. Prema predanju, one bi im tokom noći mogle otkriti budućeg muža kroz san. Ovi običaji razlikuju se od kraja do kraja i predstavljaju deo narodnog folklora koji se sačuvao do današnjih dana.

Možda vas zanima

Ko uvredi trudnicu, izaći će mu čmičak na oku: Teolog otkrio da li je ovo verovanje tačno i ima li veze sa crkvom

Srpski narodni kalendar je tačniji od horoskopa: Evo šta mesec rođenja govori o vama

Danas se sećamo svetih mučenika Taraha, Prova i Andronika: Nisu se odrekli Hrista ni pred najtežim mukama

Kapela Svete Petke na Kalemegdanu i sveta voda

Za 7 dana slavimo Svetu Petku: koje kućne poslove treba izbegavati? Šta kaže crkva, a šta verovanje

Jedno od poznatih beogradskih mesta okupljanja vernika na ovaj praznik jeste kapela Svete Petke na Kalemegdanu, u blizini crkve Ružice. Vernici tamo dolaze da se pomole svetiteljki i uzmu vodu za koju se u narodu veruje da ima blagotvorna svojstva. Posebno je rasprostranjeno verovanje da ova voda pomaže kod problema sa vidom. Ipak, takva verovanja pripadaju verskoj tradiciji i ne predstavljaju medicinski dokaz da voda može da leči bolesti. Kod zdravstvenih tegoba važno je potražiti savet lekara.

Ko je bila Sveta Petka?

Prema crkvenom predanju, Sveta Petka rođena je krajem 10. veka u Epivatu, mestu u blizini Carigrada, u pobožnoj porodici. Još u mladosti okrenula se hrišćanskom životu, a nakon smrti roditelja napustila je dotadašnji način života i posvetila se molitvi i podvižništvu. Boravila je u Carigradu, a potom je, prema predanju, provela godine u pustinji, živeći u postu, molitvi i samoći. Veruje se da joj se u snu javio anđeo i uputio je da se vrati u rodni kraj i nastavi svoj duhovni put. Njeno poštovanje proširilo se među pravoslavnim vernicima, a kroz vekove je postala simbol vere, skromnosti i brige za ljude u nevolji.

Mošti Svete Petke čuvane su i u Beogradu

Mošti Svete Petke tokom istorije više puta su prenošene iz jednog mesta u drugo. Prema istorijskom i crkvenom predanju, na molbu kneginje Milice, njene mošti jedno vreme počivale su i u Beogradu. Danas je kapela Svete Petke na Kalemegdanu jedno od značajnih mesta pravoslavnog hodočašća u prestonici, gde vernici dolaze tokom cele godine, a naročito na dan njene slave. Praznik Svete Petke tako spaja crkvenu tradiciju, molitvu i narodna verovanja koja su se očuvala kroz vekove. Za mnoge vernike, ovaj dan predstavlja priliku da se posvete duhovnom miru, porodici i pomaganju drugima.