Kako je moguće da neka deca nikad nisu bolesna? Neke od ovih navika mogu napraviti veliku razliku

Povratak u vrtiće i škole često označava početak sezone prehlada, kašlja i drugih infekcija. Dok se neka deca razbole gotovo čim se oporave od prethodnog virusa, druga tokom jeseni i zime imaju tek povremene simptome. Da li je u pitanju samo sreća ili postoje navike koje mogu da pomognu dečjem organizmu da se lakše izbori sa infekcijama? Na otpornost organizma utiču brojni faktori, među kojima su raznovrsna ishrana, kvalitetan san, higijena, fizička aktivnost i emocionalna sigurnost. Nijedna navika ne može u potpunosti da spreči bolest, ali svakodnevna briga o zdravlju doprinosi pravilnom rastu i razvoju deteta. Evo šest navika koje roditelji mogu da uvedu u svakodnevicu kako bi podržali zdravlje svojih mališana.

1. Zdrav početak života i odgovarajuća ishrana

Imuni sistem se razvija od najranijeg detinjstva, a na njegov rad utiču genetika, ishrana, okruženje i brojni drugi faktori. Majčino mleko sadrži antitela i druge zaštitne sastojke koji pomažu bebi da se odbrani od pojedinih infekcija, ali i deca koja nisu dojena mogu da razviju zdrav imunski sistem. Kako dete raste, važno je da dobija raznovrsnu hranu prilagođenu uzrastu i svojim potrebama. Uvođenje novih namirnica treba da bude postepeno, uz poštovanje preporuka pedijatra. Jogurt i kefir mogu biti deo uravnotežene ishrane, jer sadrže korisne mikroorganizme, ali nijedna pojedinačna namirnica nije garancija da se dete neće razboleti.

2. Pravilna higijena smanjuje rizik od infekcija

Jedan od najjednostavnijih načina da se smanji širenje virusa i bakterija jeste redovno pranje ruku. Deca bi trebalo da peru ruke pre jela, nakon korišćenja toaleta, po povratku iz vrtića ili škole i posle igre napolju. Roditelji mogu da im pomognu tako što će pranje ruku pretvoriti u svakodnevnu rutinu i objasniti im zašto su sapun i voda važni. Dobre higijenske navike podrazumevaju i redovno provetravanje prostorija, korišćenje sopstvenih čaša i pribora za jelo, kao i izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje imaju simptome infekcije kada je to moguće. Važno je, međutim, da higijena ne preraste u preteranu zabrinutost. Cilj je da dete usvoji jednostavne navike koje ga štite, a ne da odrasta u strahu od svakog kontakta sa okolinom.

Možda vas zanima

Eva Mendes priznala šta radi svojim ćerkama, a zbog toga se kaje: „Pokušavam da prestanem, ali mi ne uspeva“

Svi roditelji su pravili ove greške u mladosti: Važno je da o tome pričaju sa decom pre nego što odrastu

Svako peto dete u Srbiji ima problem sa kilogramima: Lekari upozoravaju na opasnost koja počinje još u detinjstvu

3. Raznovrsna ishrana važna je za odbranu organizma

Ne postoji jedna namirnica koja može da spreči da se dete razboli. Mnogo je važnije da svakodnevno dobija dovoljno energije, proteina, vitamina i minerala kroz raznovrsnu ishranu. Na dečjem jelovniku trebalo bi da se nađu:

• Voće i povrće – izvori vitamina, minerala, vlakana i drugih korisnih sastojaka.
• Jaja, riba, meso i mahunarke – namirnice bogate proteinima, važnim za rast i normalno funkcionisanje organizma.
• Jogurt i drugi mlečni proizvodi – u skladu sa uzrastom, potrebama i eventualnim ograničenjima u ishrani.
• Integralne žitarice – koje obezbeđuju vlakna i energiju.
• Voda – kako bi dete tokom dana unosilo dovoljno tečnosti.

Roditelji mogu da podstaknu mališane da jedu raznovrsnije tako što će ih uključiti u kupovinu namirnica, pranje voća ili pripremu jednostavnih obroka. Kada imaju priliku da učestvuju u izboru hrane, deca često postaju radoznalija i spremnija da probaju nešto novo. Nije potrebno da svaki obrok bude savršen. Mnogo je važnije kakve navike dete razvija tokom dužeg perioda. Suplemente i multivitaminske preparate ne treba uvoditi na svoju ruku, već se o njihovoj potrebi posavetovati sa pedijatrom.

4. Dovoljno sna pomaže organizmu da se oporavi

San je važan za rast, razvoj, učenje i normalno funkcionisanje imunskog sistema. Kada dete redovno spava premalo, može biti razdražljivo, umorno i manje sposobno da se izbori sa svakodnevnim obavezama. Preporučeno trajanje sna zavisi od uzrasta:

• Deca od 1 do 2 godine: 11–14 sati dnevno, uključujući dnevno spavanje.
• Deca od 3 do 5 godina: 10–13 sati.
• Deca od 6 do 12 godina: 9–12 sati.
• Tinejdžeri od 13 do 18 godina: 8–10 sati.

Da biste detetu pomogli da se kvalitetno odmori, uspostavite redovno vreme odlaska na spavanje i buđenja. Pokušajte da ograničite korišćenje telefona, tableta i televizora pred spavanje, a umesto ekrana ponudite čitanje priče, miran razgovor ili drugu opuštajuću aktivnost.

5. Svakodnevni boravak napolju i fizička aktivnost

Šetnja, igra u parku, vožnja bicikla i druge aktivnosti prilagođene uzrastu doprinose opštem zdravlju deteta. Redovno kretanje važno je za razvoj mišića i kostiju, kvalitet sna i održavanje dobrog raspoloženja. Boravak napolju ne treba izbegavati samo zato što je vreme hladnije. Uz odgovarajuću odeću i poštovanje vremenskih uslova, deca mogu da uživaju u igri tokom većeg dela godine. Ipak, svež vazduh sam po sebi ne sprečava infekcije. Važno je i provetravati zatvorene prostorije, naročito one u kojima boravi više ljudi. Kontakt sa prirodom i kućnim ljubimcima, uz odgovarajuću higijenu i bezbednosne mere, može biti deo zdravog odrastanja. Namerno izlaganje prljavštini, međutim, nije način za jačanje imuniteta.

6. Mirno i sigurno porodično okruženje smanjuje stres

Fizičko i emocionalno zdravlje međusobno su povezani. Dugotrajan stres može nepovoljno da utiče na organizam, zbog čega su ljubav, stabilnost i podrška roditelja važni za razvoj deteta. Polazak u vrtić ili školu, problemi sa vršnjacima i školske obaveze mogu da izazovu zabrinutost, čak i kada dete ne ume jasno da objasni šta ga muči. Zato je važno da roditelji redovno razgovaraju sa mališanima, pitaju ih kako se osećaju i saslušaju ih bez umanjivanja njihovih problema. Vreme za igru, odmor, druženje i zajedničke porodične aktivnosti može im pomoći da se lakše nose sa svakodnevnim izazovima. Dete ne mora uvek da bude raspoloženo niti da odmah ispriča šta ga brine. Najvažnije je da zna da može da se obrati roditeljima kada mu je potrebna podrška.

Kada česte infekcije mogu da budu razlog za brigu?

Činjenica da se dete često prehlađuje ne znači automatski da ima slab imunitet. Deca koja pohađaju vrtić i školu dolaze u kontakt sa brojnim virusima, pa su infekcije u detinjstvu česte, naročito tokom prve godine boravka u kolektivu. Ipak, ako su infekcije neuobičajeno teške, dugo traju, često se vraćaju ili dete zbog njih više puta mora u bolnicu, važno je potražiti savet pedijatra. Lekar može da proceni da li su potrebni dodatni pregledi. Ako dete otežano diše, teško se budi, deluje zbunjeno ili ne može da unosi tečnost, odmah potražite medicinsku pomoć.

Zdrave navike grade se tokom cele godine

Ne postoji čarobni recept koji će dete potpuno zaštititi od virusa i bakterija. Ipak, raznovrsna ishrana, dovoljno sna, redovno pranje ruku, fizička aktivnost i podržavajuće porodično okruženje predstavljaju važne temelje zdravlja. Cilj nije da dete nikada ne bude bolesno, već da ima uslove za pravilan rast i razvoj i da se njegov organizam uspešno oporavlja kada do infekcije dođe. Zato zdrave navike treba graditi tokom cele godine, a ne samo kada počne sezona prehlada. Uz to, redovne pedijatrijske kontrole i vakcinacija prema preporučenom kalendaru predstavljaju važne mere zaštite dečjeg zdravlja.