Svi roditelji su pravili ove greške u mladosti: Važno je da o tome pričaju sa decom pre nego što odrastu

Roditelji žele da poštede decu grešaka koje su i sami pravili dok su bili mladi. Ipak, u pokušaju da ih zaštite od razočaranja i loših odluka, ponekad postanu previše strogi, kontrolišu svaki njihov korak i burno reaguju kada se deca ne ponašaju u skladu sa njihovim očekivanjima. Zato je važno da se s vremena na vreme prisete sopstvene mladosti i svega kroz šta su prošli. Ni roditelji nisu uvek donosili najbolje odluke, dobijali dobre ocene, imali skladne odnose sa porodicom ili znali kako da se izbore sa svojim osećanjima. Kada sa decom otvoreno razgovaraju o svojim iskustvima, pokazuju im da niko nije savršen i da greške ne moraju da budu razlog za stid. Naprotiv, iz njih se mogu izvući važne životne lekcije. Ovo je osam tema o kojima bi roditelji trebalo da razgovaraju sa decom.

1. I ja sam dobijao loše ocene

Deca često doživljavaju lošu ocenu kao veliki neuspeh, posebno ako osećaju da roditelji od njih očekuju samo odlične rezultate. Zato je važno da im objasnite da ocene ne određuju njihovu vrednost i da jedan neuspeh ne govori ništa konačno o njihovim sposobnostima ili budućnosti. Prisetite se perioda kada ni vama nije išlo najbolje u školi. Ispričajte detetu kako ste se osećali, šta vam je predstavljalo problem i kako ste pokušali da ga rešite. Cilj nije da mu poručite da školske obaveze nisu važne, već da mu pomognete da razume kako se greške mogu ispraviti. Važno je da nauči da prepozna šta treba da popravi, zatraži pomoć kada mu je potrebna i pokuša ponovo, bez straha da će zbog jednog lošeg rezultata razočarati sve oko sebe.

2. I ja sam se svađao sa roditeljima

Roditelji ponekad zaborave da su i sami prolazili kroz faze neslaganja sa svojim majkama i očevima. Međutim, sukobi između roditelja i dece nisu neuobičajeni, naročito tokom adolescencije, kada mladi pokušavaju da izgrade identitet i izbore se za veću samostalnost. Podelite sa detetom svoja sećanja na nesuglasice iz tog perioda. Objasnite mu šta vas je tada povređivalo, kako ste reagovali i da li biste danas, sa više iskustva, nešto uradili drugačije. Tako će lakše razumeti da neslaganje ne znači da je ljubav nestala. Čak i kada se članovi porodice naljute jedni na druge, važno je da nauče da razgovaraju, saslušaju različita mišljenja i pronađu rešenje uz međusobno poštovanje.

Možda vas zanima

Kako je moguće da neka deca nikad nisu bolesna? Neke od ovih navika mogu napraviti veliku razliku

Svako peto dete u Srbiji ima problem sa kilogramima: Lekari upozoravaju na opasnost koja počinje još u detinjstvu

Šta deca nasleđuju od majke, a šta od oca? Genetika otkriva istinu o inteligenciji, temperamentu i gojenju

3. I ja sam pravio greške i ljutio svoje roditelje

Nijedno dete nije uvek poslušno, smireno i odgovorno. Ipak, roditelji ponekad očekuju upravo takvo ponašanje, zaboravljajući da su i sami nekada bili tvrdoglavi, nestašni ili skloni nepromišljenim postupcima. Prisetite se svojih grešaka iz detinjstva i načina na koji su odrasli tada reagovali. Ispričajte detetu šta ste iz tih situacija naučili i kako danas gledate na svoje postupke. Posebno je važno da mu objasnite razliku između pogrešnog ponašanja i njegove lične vrednosti. To što je dete uradilo nešto loše ne znači da je ono samo po sebi loše. Ponašanje može da se promeni, a greška da se ispravi uz razgovor, podršku i jasne granice. Ako često kažnjavate dete, razmislite i o tome kako kazne utiču na njega. Da li mu pomažu da razume posledice svojih postupaka ili samo izazivaju strah od vaše reakcije? Prisećanje na sopstveno detinjstvo može vam pomoći da pronađete bolji način da ga usmerite.

4. Ni ja nisam uvek bio zadovoljan svojim izgledom

Pubertet donosi brojne fizičke i emocionalne promene. Akne, promena telesne građe, pojačano znojenje i druge promene mogu učiniti da tinejdžeri postanu nesigurni i previše kritični prema svom izgledu. Ako vaše dete prolazi kroz ovaj period, podelite sa njim svoja iskustva. Recite mu da li ste se i sami upoređivali sa vršnjacima, bili nezadovoljni nekim delom svog izgleda ili pokušavali da pronađete stil u kojem se osećate prijatno. Možete razgovarati i o frizurama, odeći i drugim promenama koje ste želeli da isprobate tokom mladosti. Ipak, najvažnije je da dete saslušate bez podsmeha, osuđivanja i nametanja sopstvenih očekivanja. Umesto da pokušavate da mu objasnite kako bi trebalo da izgleda, pokažite mu da ga prihvatate i podržavate. Detetu je potrebno da zna da ne mora da bude savršeno da bi zaslužilo ljubav, poštovanje i prihvatanje.

5. I ja sam se zaljubio i patio zbog ljubavi

Prva ljubav može da bude jedno od najintenzivnijih iskustava u mladosti. Kada osećanja nisu uzvraćena ili se veza završi, tinejdžeru može izgledati kao da se ceo svet srušio. Odraslima takve situacije ponekad deluju bezazleno jer ih posmatraju sa vremenske distance. Ipak, to ne znači da bi trebalo da umanjuju detetovu tugu ili da mu govore da će ga takva osećanja brzo proći. Ispričajte mu nešto o svojoj prvoj ljubavi, uzbuđenju, razočaranjima i načinu na koji ste se nosili sa njima. Ne morate da otkrivate svaki detalj, ali možete pokazati da razumete koliko snažna osećanja mogu biti u tom uzrastu. Najvažnije je da dete oseti da može slobodno da razgovara sa vama, bez straha od osude ili podsmeha. Čak i kada ne možete da rešite njegov problem, vaše razumevanje i spremnost da ga saslušate mogu mnogo da mu znače.

6. Neće svi prijatelji ostati uz tebe zauvek

Prijateljstva iz detinjstva i mladosti često ostaju u posebnom sećanju, ali ne traju sva tokom čitavog života. Ljudi se menjaju, sele, stiču nova interesovanja i kreću različitim putevima. Ponekad se prijateljstva završe zbog nesporazuma ili razočaranja, a nekada se jednostavno postepeno udaljimo. Podelite sa detetom svoja iskustva i razgovarajte o ljudima sa kojima ste nekada bili nerazdvojni, a danas se retko viđate. Objasnite mu da kraj jednog prijateljstva ne znači nužno da je neko loša osoba ili da zajedničke uspomene više nemaju vrednost. Istovremeno, pomozite mu da prepozna šta čini kvalitetno prijateljstvo. Poverenje, iskrenost, uzajamno poštovanje i podrška važni su za bliske odnose, ali su važne i lične granice. Na taj način dete može lakše da se izbori sa razočaranjima i shvati da gubitak jednog prijatelja ne znači da više neće pronaći ljude sa kojima će izgraditi iskren i blizak odnos.

7. I ja sam mnogo puta doživeo neuspeh

Roditelji žele da njihova deca budu uspešna i ostvare svoje ciljeve. Međutim, ako stalno govore samo o sopstvenim uspesima, deca mogu steći utisak da sposobni ljudi nikada ne greše i da je svaki neuspeh dokaz nedovoljne vrednosti. Zato je važno da im ispričate i o trenucima kada stvari nisu išle prema planu. Možda niste upisali željenu školu, izgubili ste takmičenje, odustali od nekog cilja ili ste morali da počnete iznova. Objasnite detetu kako ste se tada osećali, šta vam je pomoglo da nastavite dalje i da li ste promenili pristup ili zatražili pomoć. Tako će shvatiti da neuspeh nije kraj puta, već iskustvo iz kojeg može nešto da nauči. Deca mnogo toga usvajaju posmatrajući roditelje. Kada vide da umete da priznate grešku, prihvatite razočaranje i pokušate ponovo, lakše će razvijati strpljenje, samopouzdanje i sposobnost da se nose sa životnim izazovima.

8. I ja sam imao mnogo srećnih trenutaka

U želji da ih zaštite, roditelji često upozoravaju decu na opasnosti, pogrešne odluke i razočaranja. Ipak, razgovori o lepim uspomenama, radosti i trenucima koji su im obeležili mladost podjednako su važni. Ispričajte detetu šta vas je činilo srećnim kada ste bili njegovih godina. Prisетите se druženja, putovanja, malih pobeda ili običnih dana koji su vam ostali u lepom sećanju. Pokažite mu da sreća ne mora uvek da bude povezana sa velikim uspesima, novcem ili ostvarenjem svih planova. Često se krije u bliskim odnosima, zajedničkom smehu i sitnicama koje svakodnevicu čine lepšom. Pitajte i dete šta ga raduje, kada se oseća prihvaćeno i koji mu trenuci najviše znače. Takvi razgovori mogu vam pomoći da ga bolje upoznate i izgradite odnos u kojem se oseća sigurno da podeli i svoje brige i svoje radosti.

Zašto je važno da roditelji govore i o svojim greškama?

Lične priče roditelja mogu biti dragocena prilika da deca nauče nešto o odnosima, odgovornosti i posledicama svojih odluka. Ne moraju da ponavljaju naše greške da bi iz njih izvukla pouke, ali im je važno pokazati da ni odrasli nisu oduvek imali sve odgovore. Otvoren razgovor ne znači da roditelji treba da se odreknu pravila ili granica. Naprotiv, deci su potrebni i usmeravanje i doslednost, ali i osećaj da mogu da pogreše, priznaju šta se dogodilo i potraže pomoć bez straha da će zbog toga izgubiti roditeljsku ljubav. Najvažnije je da dete uz vas nauči da greške nisu razlog za stid, da neuspeh ne određuje njegovu vrednost i da uvek može da vam se obrati za razgovor, podršku i razumevanje.