Šta deca nasleđuju od majke, a šta od oca? Genetika otkriva istinu o inteligenciji, temperamentu i gojenju

Zašto neko ima majčine oči, očev nos, a temperament koji ne podseća ni na jednog roditelja? I da li je tačno da inteligenciju nasleđujemo od majke, dok sklonost gojenju dolazi od oca? Genetika pokazuje da je nasleđivanje mnogo složenije nego što se često misli. Od oba biološka roditelja dobijamo približno polovinu nuklearne DNK, a naše osobine nastaju kao rezultat delovanja velikog broja gena, njihovih međusobnih odnosa i uticaja okruženja. Iako se za neke karakteristike često vezuje jedan roditelj, većina složenih osobina ne može se pripisati isključivo majci ili ocu. Evo šta nauka kaže o nasleđivanju inteligencije, telesne težine, koncentracije i drugih karakteristika.

Da li inteligenciju nasleđujemo od majke?

Jedan od najraširenijih mitova jeste da deca inteligenciju prvenstveno nasleđuju od majke, jer se neki geni važni za razvoj mozga nalaze na X hromozomu. Međutim, inteligencija zavisi od velikog broja genetskih varijanti raspoređenih na različitim hromozomima, a genetski doprinos dolazi od oba roditelja. Ne postoji naučni osnov za tvrdnju da je majka jedina ili glavni izvor inteligencije deteta. Na kognitivne sposobnosti utiču i brojni faktori iz okruženja, uključujući kvalitet obrazovanja, ishranu, san, iskustva i podsticaje tokom odrastanja. Genetika ima važnu ulogu, ali ne određuje unapred koliko će dete biti uspešno u učenju ili rešavanju problema.

Ko je odgovoran za sklonost gojenju?

Na telesnu težinu utiču geni oba roditelja, ali i svakodnevne navike i uslovi života. Genetske razlike mogu biti povezane sa apetitom, osećajem sitosti, raspodelom masnog tkiva i načinom na koji organizam koristi energiju. Ipak, nasledna predispozicija za gojenje ne znači da je telesna težina unapred određena. Ishrana, fizička aktivnost, kvalitet sna, pojedina zdravstvena stanja i drugi faktori takođe mogu imati značajan uticaj. Dete čiji roditelji imaju višak kilograma ne mora nužno imati isti problem. Porodične navike i zajedničko okruženje takođe mogu doprineti sličnostima, zbog čega nije uvek moguće razdvojiti uticaj gena od uticaja načina života.

Možda vas zanima

Ove rečenice najviše bole starije roditelje: Odrasla deca ih često izgovaraju nesvesno

Ove rečenice sva deca treba da čuju od roditelja: Pomoći će im da izrastu u stabilne i srećne ljude

Zašto neki ljudi imaju „apsolutni sluh“, a drugi ne razlikuju dve slične note? Genetika možda ima veze s tim

Da li se problemi sa koncentracijom nasleđuju?

Genetika ima značajnu ulogu u razvoju sposobnosti održavanja pažnje. To se posebno proučava kod poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću, poznatog kao ADHD, koji ima izraženu naslednu komponentu. Ipak, ADHD nije posledica samo jednog gena, već složenog delovanja brojnih genetskih varijanti i drugih faktora koji utiču na razvoj. Zbog toga nije tačno da se problemi sa koncentracijom nasleđuju isključivo od majke ili oca. Porodična istorija može ukazivati na povećanu verovatnoću, ali sama po sebi ne znači da će dete razviti ovaj poremećaj. Važno je i razlikovati povremenu rasejanost od dugotrajnih teškoća sa pažnjom koje utiču na svakodnevno funkcionisanje.

Od koga nasleđujemo vreme ulaska u pubertet?

Genetika može uticati na to kada počinje pubertet. Ako su roditelji ušli u ovu fazu ranije ili kasnije od proseka, moguće je da će i njihovo dete imati sličan obrazac razvoja. Međutim, vreme početka puberteta zavisi od više faktora, uključujući telesnu težinu, ishranu i opšte zdravstveno stanje. Ne postoji jednostavno pravilo prema kojem je za početak puberteta odgovorna samo majka ili samo otac. Određena sličnost između roditelja i dece može biti posledica naslednih faktora, ali individualne razlike su uobičajene.

Da li nasleđujemo rizik od Alchajmerove bolesti i depresije?

Porodična istorija pojedinih bolesti može ukazivati na povećanu predispoziciju, ali ne znači da će dete nužno razviti isto oboljenje. Kod Alchajmerove bolesti, na primer, određene genetske varijante, poput APOE ε4, povezane su sa povećanim rizikom. Ova varijanta može biti nasleđena od bilo kog roditelja, a njeno prisustvo ne znači da će osoba sigurno oboleti. Postoje i retki oblici Alchajmerove bolesti povezani sa specifičnim genetskim promenama koje imaju mnogo snažniji uticaj na rizik. Slično tome, na rizik od depresije utiču i genetski i brojni negenetski faktori, uključujući stres, životna iskustva i okruženje. Porodična istorija može biti važna, ali nije pouzdan način da se predvidi šta će se dogoditi sa pojedincem.

Geni utiču na nas, ali ne određuju sve

Od oba roditelja nasleđujemo približno polovinu nuklearne DNK, ali to ne znači da svaka osobina potiče podjednako od majke i oca. Pojedine karakteristike mogu zavisiti od jednog ili nekoliko gena, dok su druge rezultat složenog delovanja velikog broja genetskih varijanti i uticaja okruženja. Inteligencija, temperament, telesna težina i sposobnost koncentracije spadaju među osobine na koje utiče više različitih faktora. Zato nije moguće jednostavno reći koji je roditelj „kriv“ ili zaslužan za određenu osobinu deteta. Nasleđe može stvoriti određene predispozicije, ali način na koji će se one ispoljiti zavisi i od iskustava, životnih navika i okruženja u kojem osoba odrasta.