Komentar povodom predloženih izmena Porodičnog zakona Republike Srbije

– Predložene izmene Porodičnog zakona, kojima se uvodi eksplicitna zabrana telesnog kažnjavanja dece, predstavljaju jednu od najznačajnijih promena u oblasti porodičnopravne zaštite dece u Srbiji nakon gotovo dve decenije primene postojećeg zakona. Njihov osnovni cilj nije kažnjavanje roditelja, već unapređenje standarda zaštite deteta i podsticanje razvoja savremenog modela odgovornog i nenasilnog roditeljstva – započinje on.

-Sa stanovišta pedagogije i psihologije razvoja, važno je naglasiti da telesno kažnjavanje dugoročno ne doprinosi razvoju samodiscipline kod deteta, već može dovesti do povećane agresivnosti, straha, narušavanja poverenja između deteta i roditelja i slabijeg razvoja emocionalne regulacije. Zbog toga savremeni obrazovni i porodični sistemi sve više insistiraju na modelu tzv. pozitivnog roditeljstva, koji podrazumeva postavljanje jasnih granica, ali bez fizičkog kažnjavanja. Posebno je važno istaći da javnost često pogrešno interpretira ovakve izmene zakona kao mehanizam automatskog kažnjavanja roditelja ili oduzimanja dece zbog pojedinačnih situacija. To nije svrha predloženih rešenja. Naprotiv, zakon predviđa da će u najvećem broju slučajeva institucije najpre reagovati savetodavno i edukativno – kroz stručnu podršku roditeljima i uključivanje u programe odgovornog roditeljstva, dok se strože mere primenjuju samo u situacijama ozbiljnog i kontinuiranog nasilja ili zanemarivanja deteta – ističe Stepanović.

Možda vas zanima

Slavica Đukić za Mame: Autoritet roditelja se ne sme rušiti

Ministarka Jelena Žarić Kovačević: Cilj zakona jačanje podrške porodici, ne promena definicije porodice

-Sa druge strane, jednako je važno naglasiti da jačanje prava deteta mora biti praćeno razvojem svesti o odgovornostima deteta u skladu sa uzrastom. Savremeni pedagoški pristup podrazumeva ravnotežu između prava i obaveza. Ukoliko se ta ravnoteža naruši, postoji rizik pogrešnog tumačenja zakonskih normi i njihove eventualne zloupotrebe u svakodnevnim porodičnim odnosima. Zato je važno da se paralelno sa zakonskim izmenama razvijaju programi vaspitanja za odgovornost, poštovanje autoriteta i socijalnih pravila, ali i programi podrške roditeljima u postavljanju jasnih granica u vaspitanju. Ove izmene zakona imaju i širi društveni značaj, jer predstavljaju deo procesa usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima zaštite prava deteta i obavezama koje je Srbija preuzela kroz članstvo u međunarodnim organizacijama i potpisane konvencije

-Međutim, važno je naglasiti da nijedan zakon sam po sebi ne može promeniti vaspitnu praksu ukoliko nije praćen sistemskom podrškom porodici. Ključnu ulogu u primeni ovih rešenja imaće škole, centri za socijalni rad, stručni saradnici i savetovališta za roditelje. Škola ima važnu preventivnu i savetodavnu ulogu u primeni ovakvih zakonskih rešenja, jer upravo kroz rad pedagoga, psihologa i odeljenjskih starešina može na vreme prepoznati promene u ponašanju deteta i pružiti podršku porodici, pre nego što dođe do ozbiljnijih problema u porodičnim odnosima. Zato ove izmene treba posmatrati kao priliku da se unapredi partnerski odnos između porodice, škole i institucija sistema zaštite dece, a ne kao instrument kontrole roditelja. Njihov pravi smisao jeste razvoj bezbednijeg porodičnog okruženja, očuvanje dostojanstva deteta i istovremeno jačanje odgovornog roditeljstva kao jednog od temelja zdravog društva – kaže on.

-U tom kontekstu, važno je da se javnosti jasno objasni da zakon ne uvodi zabranu autoriteta roditelja, već zabranu nasilja u vaspitanju. Autoritet roditelja ostaje ključni faktor razvoja deteta – ali savremeni autoritet počiva na poverenju, doslednosti i komunikaciji, a ne na strahu – zaključuje prof. dr Saša Stepanović.