„Deci svakodnevno dajemo toksin opasniji od marihuane, pa se posle hvatamo za glavu“ Prof. dr Ivanov upozorio roditelje: To je za njih opasnije od pušenja!

Upravo na pitanje odnosa dece prema ekranima i društvenim mrežama ukazao je prof. dr Dragan Ivanov, specijalista interne medicine. On je govorio o životnim navikama koje smatra važnim za zdravlje, a posebno se osvrnuo na vreme koje deca provode uz telefone i druge elektronske uređaje.

„Deci dajemo drugi toksin“

Ivanov je pritom mislio na, kako je rekao, preteranu upotrebu elektronskih uređaja i društvenih mreža.

Važno je, međutim, naglasiti da ovo treba razumeti kao njegovu ocenu i upozorenje, a ne kao medicinski dokaz da su društvene mreže ili telefoni „toksičniji od marihuane“. Takva direktna poređenja različitih supstanci i ponašanja ne mogu se jednostavno svesti na jednu skalu štetnosti. Ali osnovno pitanje koje profesor postavlja jeste veoma važno: šta deca propuštaju dok su satima pred ekranom?

Možda vas zanima

Dete je otvorilo društvene mreže sa 11 godina? Naučnici otkrili zabrinjavajuću vezu sa uspehom u školi

Da li je dojenje na javnom mestu isto što i mokrenje? Rasprava sa TikToka otvorila je pitanje granica, društvenih normi i potreba bebe

Šest momaka priključilo druga na simulator porođajnih bolova! Svi plaču od smeha zbog reakcije

Nije problem samo telefon – već ono što zbog njega izostane

Ako dete provede nekoliko sati na telefonu, nije jedini problem to što je gledalo ekran nekoliko sati. Problem može nastati ako zbog toga manje spava, manje se kreće, manje razgovara sa roditeljima, ređe se igra, čita ili provodi vreme sa vršnjacima.

Važno je posmatrati kvalitet sadržaja, kontekst u kojem dete koristi tehnologiju i ono što tehnologija potiskuje iz njegovog života.

Drugim rečima, nije isto ako dete pola sata koristi tablet za školu, razgovara sa bakom preko video-poziva ili satima bez prestanka skroluje sadržaj koji je napravljen tako da ga što duže zadrži na platformi.

Telefon ne treba da bude „zabranjeno voće“

Roditeljima je danas gotovo nemoguće da potpuno izbace tehnologiju iz života deteta. Deca koriste računare u školi, telefone za komunikaciju, internet za učenje, a društvene mreže i video-platforme deo su njihovog svakodnevnog okruženja. Zato cilj ne mora biti da dete odraste bez ekrana.

Cilj je da ekran ne postane centar njegovog dana. Među praktičnim savetima su zone bez ekrana, naročito tokom obroka i pred spavanje, isključivanje automatskog puštanja sadržaja i obaveštenja, kao i ostavljanje dovoljno prostora za igru, čitanje, boravak napolju i porodično vreme.

A roditelji?

Postoji još jedan detalj o kojem se mnogo ređe govori. Deca gledaju šta rade roditelji. Ako mama i tata tokom večere proveravaju telefon, odgovaraju na poruke dok dete priča ili provode veče uz društvene mreže, teško je očekivati da će dete samo od sebe razviti potpuno drugačiji odnos prema ekranima.

Možda je zato najkorisnije pitanje koje roditelj može da postavi sebi: „Da li moje dete provodi previše vremena uz telefon – ili svi mi provodimo previše vremena uz ekrane?“

Nije poenta u strahu, već u meri

Tehnologija sama po sebi nije neprijatelj deteta. Može da bude odličan alat za učenje, kreativnost, komunikaciju i zabavu. Problem nastaje onda kada počne da zauzima mesto stvarima koje su detetu neophodne za zdrav razvoj.

Spavanje. Kretanje. Igra. Razgovor. Dosada. Druženje. Vreme sa roditeljima. Zato poruka profesora Ivana može da posluži kao povod za važan razgovor u svakoj porodici – ne o tome da li treba „zabraniti telefon“, već o tome koliko prostora ekrani zauzimaju u životu našeg deteta i šta zbog njih možda ostaje po strani.

Jer detetu možda zaista nećemo dati ono što je zakonom i medicinom jasno neprihvatljivo. Ali ponekad mu bez mnogo razmišljanja damo nešto što postaje njegov stalni saputnik: telefon. A pitanje nije samo koliko dugo ga koristi. Pitanje je šta sve drugo za to vreme ne radi.

Izvor: Zelena učionica