Prvih šest meseci života majčino mleko predstavlja najbolju hranu za bebu. Ukoliko dojenje nije moguće, odgovarajuća zamena je adaptirana mlečna formula. Nakon ovog perioda, bebin organizam postepeno sazreva, a potrebe za energijom, gvožđem, cinkom i drugim hranljivim materijama rastu. Tada dolazi vreme za uvođenje nemlečne ishrane, poznate i kao dohrana.

Cilj uvođenja nemlečne ishrane

Početak dohrane ne znači prestanak dojenja. Naprotiv, majčino mleko ili adaptirana formula ostaju važan deo ishrane tokom cele prve godine života, dok čvrsta hrana postepeno zauzima sve značajnije mesto. Cilj uvođenja nemlečne ishrane nije samo da dete dobije nove hranljive materije, već i da nauči da prihvata različite ukuse, mirise i teksture hrane. Ovaj period ima veliki uticaj na formiranje zdravih prehrambenih navika koje mogu trajati čitav život.

Kako prepoznati da je beba spremna za nemlečnu ishranu?

Iako većina beba pokazuje spremnost oko navršenog šestog meseca, svako dete se razvija svojim tempom. Zato je važno pratiti znakove razvoja, a ne isključivo kalendar.

Možda vas zanima

Zaboravite paštete! Ovaj domaći namaz za decu pravi se za 5 minuta, a pun je proteina

Mafini sa bananom bez šećera – zdrava užina koju deca obožavaju: Mekani su i sutradan

Najbolja užina za dete: 7 ideja bez šećera koje nutricionisti preporučuju

Beba je najčešće spremna za prve obroke kada:

• stabilno drži glavu;
• može da sedi uz minimalnu pomoć;
• pokazuje interesovanje za hranu koju jedu odrasli;
• otvara usta kada vidi kašiku;
• pokušava da uzme hranu rukom;
• refleks izbacivanja hrane jezikom gotovo je nestao.

Ako beba još uvek nije spremna, nema potrebe za žurbom. O vremenu početka dohrane uvek se možete posavetovati sa pedijatrom.

Zašto je važno uvoditi jednu po jednu namirnicu?

Jedno od osnovnih pravila dohrane jeste postepeno uvođenje novih namirnica. Na taj način lakše ćete uočiti eventualne alergijske reakcije ili probleme sa varenjem. Nakon uvođenja nove namirnice preporučuje se da sačekate dva do tri dana pre nego što ponudite sledeću.

Obratite pažnju na moguće simptome:

• osip
• crvenilo kože
• povraćanje
• proliv
• otežano disanje
• otok usana ili lica

U slučaju izraženih simptoma potrebno je odmah kontaktirati lekara.

Osnovna pravila uvođenja nemlečne ishrane

Kako bi prelazak sa mlečne na mešovitu ishranu bio uspešan, korisno je pridržavati se nekoliko jednostavnih pravila.

• Hranu pripremajte bez soli.
• Ne dodajte šećer.
• Koristite sveže namirnice.
• Povrće kuvajte na pari ili u malo vode.
• Ne prisiljavajte dete da pojede ceo obrok.
• Novi ukus ponudite više puta jer je sasvim normalno da ga beba prihvati tek nakon nekoliko pokušaja.
• Hrana treba da bude glatke teksture, a kasnije postepeno grublja.

Uvođenje nemlečne ishrane od 6. meseca

Šesti mesec predstavlja početak jedne potpuno nove faze razvoja. Na početku je dovoljno ponuditi nekoliko kašičica hrane jednom dnevno. Vremenom će se količina prirodno povećavati.

Koje namirnice prvo uvesti?

Najčešće se preporučuju:

Povrće

• šargarepa
• tikvica
• bundeva
• krompir
• batat
• paškanat
• brokoli
• karfiol

Voće

• jabuka
• kruška
• banana
• avokado

Žitarice

• pirinač
• kukuruzna palenta
• ovsene pahuljice (sitno samlevene)

Primer dnevnog rasporeda

07:00 – Majčino mleko ili formula

10:00 – Kašica od jabuke

13:00 – Mlečni obrok

16:00 – Mlečni obrok

19:00 – Mlečni obrok

Recept: Kašica od jabuke

Potrebno

• 1 jabuka

Priprema:

Jabuku oljuštiti, iseći na manje komade i kuvati desetak minuta. Izgnječiti viljuškom ili usitniti štapnim mikserom dok ne postane glatka.

Recept: Kašica od bundeve

Potrebno

• 150 g bundeve

Priprema

Bundevu kuvati na pari oko petnaest minuta. Izblendirati u kremastu kašu. Po potrebi dodati malo vode u kojoj se kuvala.

Recept: Pire od tikvice i krompira

Sastojci

• 1 manja tikvica
• 1 mali krompir

Priprema

Skuvati povrće na pari i izgnječiti u gladak pire.

Koliko hrane treba da pojede beba sa šest meseci?

Na početku je dovoljno dve do tri kašičice. Do kraja šestog meseca mnoge bebe pojedu između 100 i 150 grama jednog obroka, ali nema potrebe insistirati na tačno određenoj količini. Svaka beba ima drugačiji apetit.