Dete svakog jutra odbija da ide u školu? Iza toga se možda krije problem koji roditelji ne bi trebalo da ignorišu

Nije neobično da dete povremeno kaže da ne želi u školu. Možda ga tog dana čeka težak kontrolni iz matematike, odgovaranje ili prezentacija zbog koje je nervozno.

Međutim, kada strah i anksioznost redovno sprečavaju dete da uđe u autobus, zakorači u školu ili ostane na času, razlog može biti mnogo ozbiljniji od obične treme.

Pedijatar dr Elen Roum i dečji psihijatar dr Džozef Osterman za Cleveland Clinic objasnili su šta je odbijanje odnosno izbegavanje škole, zbog čega se javlja i kako roditelji mogu da pomognu detetu.

Možda vas zanima

Dete vam sedi kao „žabica“? Stručnjak upozorava zašto W položaj nije najbolji izbor

Otac digao uzbunu zbog onoga što je video na plaži: Bio sa bebom, telefon mu slao upozorenja

Srpkinja sa detetom završila u bolnici u Grčkoj, tešku noć neće zaboraviti: „Razmišljala sam kako će ležati u sopstvenim fekalijama“

Šta je odbijanje škole?

Odbijanje škole, koje se naziva i izbegavanje škole, opisuje anksioznost ili emocionalni stres zbog kojeg dete nije u stanju da redovno pohađa nastavu. Ponekad se koristi i termin skolionofobija, odnosno strah od škole, ali nijedan od ovih pojmova nije zvanična medicinska dijagnoza.

Važno je napraviti razliku između deteta koje namerno beži sa časova jer jednostavno ne želi da bude u školi i deteta koje je izbegava zbog intenzivnog straha.

Deca koja imaju problem sa odbijanjem škole najčešće žele da idu, ali njihove brige postaju toliko snažne da im odlazak ili ostanak u školi deluju gotovo nemoguće.

Pojedini izveštaji procenjuju da se sa izbegavanjem škole ili neredovnim pohađanjem nastave zbog emocionalnog stresa suočava i do 15 odsto dece školskog uzrasta.

 – Odbijanje škole nije stvar lenjosti ili neposlušnosti. Reč je o nesigurnosti i preplavljujućoj anksioznosti – objašnjava dr Osterman.

Znakovi koje roditelji mogu da primete

Ovaj problem ne izgleda isto kod svakog deteta, a način na koji će se ispoljiti zavisi i od uzrasta i od uzroka anksioznosti.

Roditelji bi trebalo da obrate pažnju ako dete često plače, ima izlive besa ili se svađa neposredno pre odlaska u školu.

Znak mogu biti i česti izostanci, odlasci kod školske medicinske sestre, jutarnje molbe da ostane kod kuće, kao i pozivi i poruke roditeljima tokom nastave sa molbom da ranije ode kući.

Mogu se pojaviti i fizičke tegobe poput glavobolje i bola u stomaku ili drugih simptoma za koje nije pronađen medicinski uzrok.

Zašto dete odjednom neće u školu?

Razlozi mogu biti veoma različiti, a problemi se mogu nagomilavati sve dok običan školski dan detetu ne postane ogroman izazov.

Uzrok mogu biti vršnjačko nasilje, sukobi sa prijateljima ili strah da se neće uklopiti u društvo.

Problem može nastati i zbog školskih obaveza – teškoća u učenju, brige zbog ocena ili predstojećeg testa.

Okidač mogu biti i stresni događaji kod kuće, poput razvoda roditelja, preseljenja ili finansijske nesigurnosti porodice.

Izbegavanje škole može da se pojavi i nakon dužeg odsustva, na primer posle letnjeg raspusta ili bolesti.

Kod pojedine dece uzrok je strah za bezbednost, poput bojazni od nasilja u školi, požara ili prirodnih katastrofa, dok problem može biti povezan i sa anksioznim poremećajima ili depresijom.

 – Prvi korak je da otkrijete šta pokreće anksioznost vašeg deteta. Ako ne znate odakle brige dolaze, ne možete da ih razložite i naučite kako da njima upravljate – kaže dr Osterman.

Razgovarajte, ali ne pitajte samo „Kako je bilo u školi?“

Svako dete je drugačije, baš kao i razlog zbog kojeg izbegava školu. Ipak, postoje strategije koje mogu pomoći da se anksioznost smanji i spreči da izbegavanje nastave postane dugotrajan obrazac.

Prvi korak je razgovor.

Umesto uobičajenog pitanja „Kako je bilo u školi?“, stručnjaci savetuju konkretnija pitanja, poput: „Koji je bio najbolji deo dana?“, „Šta ti je danas bilo najteže?“ ili „Sa kim si sedeo za vreme ručka?“

Ako je dete prethodnog dana bilo zabrinuto zbog testa, roditelj može da pohvali njegov trud i hrabrost što je ipak otišlo u školu, a zatim da ga pita kako je prošlo.

Na taj način roditelj može da podstakne dete da sebe doživljava kao sposobno i hrabro.

 – Kada pred decu postavimo visoka očekivanja, ona često pokušavaju da ih dostignu. Kada spustimo lestvicu, često će se spustiti do tih nižih očekivanja – objašnjava dr Roum.

San je važniji nego što se čini

Dovoljno sna igra važnu ulogu u regulisanju emocija i sposobnosti deteta da se izbori sa stresom.

Deci između šest i 12 godina generalno je potrebno od devet do 12 sati sna, dok je tinejdžerima potrebno između osam i 10 sati, a optimalno oko devet do devet i po sati.

Dr Roum savetuje održavanje približno istog vremena odlaska na spavanje i buđenja, kao i ograničavanje, a idealno izbegavanje kofeina, uključujući kafu, gazirana i energetska pića.

Telefoni, televizori i drugi uređaji ne bi trebalo da budu u dečjoj sobi tokom noći, a ekrane i intenzivnu fizičku aktivnost trebalo bi izbegavati najmanje sat vremena pre spavanja.

Uključite i školu

Roditelji ne moraju sami da rešavaju problem.

Nastavnici, školski savetnici i uprava škole mogu biti važan deo tima koji pomaže detetu.

 – Podelite sa njima ono što primećujete kod kuće, pitajte šta oni primećuju u školi i zajedno osmislite strategije koje mogu učiniti školski dan podnošljivijim – savetuje dr Roum.

Kada je vreme da se potraži stručna pomoć?

Povremena zabrinutost zbog škole normalan je deo odrastanja.

Međutim, ako dete odbija da ide u školu ili ima izraženu anksioznost ili fizičke simptome dve nedelje ili duže, stručnjaci savetuju razgovor sa zdravstvenim radnikom koji se bavi decom.

Cilj nije samo vratiti dete u učionicu, već otkriti i rešavati ono što ga sprečava da uči i učestvuje u školskom životu.

Stručni terapeut može pomoći u pronalaženju rešenja koja će detetu olakšati redovno pohađanje škole. Tretman može uključivati razgovornu, odnosno kognitivno-bihejvioralnu terapiju, a u pojedinim slučajevima i lekove.

Ipak, najvažnije je pronaći uzrok.

 – Ako dete odbija da ide u školu zato što ga neko maltretira, na primer, lekovi neće rešiti problem – upozorava dr Osterman.

Bol u stomaku ne mora da bude izgovor

Roditelji ne bi trebalo automatski da pretpostave da dete „glumi“ ukoliko se pred školu žali na glavobolju ili bol u stomaku.

Fizičko i mentalno zdravlje često su povezani, a snažne emocije mogu izazvati stvarne telesne tegobe.

 – Velike emocije poput anksioznosti i straha mogu da izazovu veoma stvarne fizičke simptome – objašnjava dr Roum.

Pregled kod pedijatra može pomoći da se simptomi detaljnije ispitaju i utvrdi šta ih zaista izaziva.

Odbijanje škole, zaključuju stručnjaci, ne znači automatski da je dete „teško“ ili neposlušno. Često je to signal da se u pozadini događa nešto što zahteva pažnju odraslih.

 – Što pre istražite šta stoji iza ponašanja vašeg deteta, pre ćete moći da mu pomognete da se oseća sigurnije pri povratku u školu. Nemojte to umanjivati. Što ranije reagujete, to bolje – poručuje dr Osterman.

Izvor: Cleveland Clinic