Kako naučiti dete da ne tračari: Jednostavni saveti za roditelje

Mnogi roditelji se iznenade kada primete da dete često prijavljuje šta su druga deca uradila, ko nije poslušao pravila ili ko je napravio neku sitnu grešku. Iako to odraslima može delovati kao tračarenje, kod dece je situacija mnogo složenija. U većini slučajeva oni tek uče društvena pravila i ne znaju da razlikuju prijavljivanje ozbiljnog problema od prenošenja nevažnih informacija.

Zato je važno da dete ne kritikujete odmah, već da mu pomognete da razume kada je ispravno obratiti se odrasloj osobi, a kada je bolje da problem pokuša da reši na drugi način i da time ne urušavate samopuzdanje u odnosima sa drugima, koje tek gradi.

Prvi korak je da objasnite razliku između traženja pomoći i tračarenja. Recite detetu da je uvek dobro da kaže odrasloj osobi ako je neko povređen, ako postoji opasnost, ako neko trpi vršnjačko nasilje ili ako se dešava nešto što može nekoga da ugrozi. Međutim, ako neko nije vratio igračku na mesto ili je prešao preko reda, nije uvek potrebno odmah prijaviti. Takve situacije često mogu da se reše razgovorom među decom.

Možda vas zanima

Kako pomoći detetu da lakše stekne prijatelje?

Da li pohvala može da bude štetna? Kako pravilno hvaliti dete

Kako prepoznati dečji stres? Signali koje roditelji ne bi trebalo da ignorišu

Umesto da odmah reagujete na svaku prijavu, postavite nekoliko jednostavnih pitanja. Na primer: „Da li je neko povređen?“, „Da li je nekome potrebna pomoć?“ ili „Šta misliš da možeš da uradiš u ovoj situaciji?“ Ovakva pitanja podstiču dete da razmisli pre nego što govori i razvijaju sposobnost procene.

Važno je i da dete nauči empatiji. Objasnite mu kako bi se ono osećalo kada bi ga neko stalno prijavljivao zbog svake sitnice. Kada deca nauče da sagledaju situaciju iz tuđe perspektive, lakše razumeju zašto nije potrebno isticati svaku grešku svojih vršnjaka.

Roditelji svojim ponašanjem daju najbolji primer. Ako kod kuće izbegavate ogovaranje drugih ljudi, ne komentarišete tuđe mane pred detetom i nesuglasice rešavate razgovorom, veća je verovatnoća da će i dete usvojiti takav način komunikacije.

Pohvala je veoma važna. Kada dete samo pokuša da reši manji problem ili proceni da nije potrebno da prijavi svaku sitnicu, pohvalite njegovu procenu. Tako jačate samostalnost, odgovornost i samopouzdanje.

Ako dete često tračari kako bi privuklo pažnju ili dobilo pohvalu, pokušajte da više pažnje usmerite na njegova dobra dela, a ne samo na prijavljivanje tuđih postupaka. Tako će naučiti da priznanje može da dobije i zbog ljubaznosti, saradnje i odgovornosti.

Treba imati na umu da je tračarenje u određenoj meri deo razvoja. Deca kroz ovakve situacije uče pravila, granice i odnose sa vršnjacima. Uz strpljenje, doslednost i mirne razgovore, većina dece vremenom nauči da razlikuje kada je važno potražiti pomoć odraslih, a kada je bolje rešiti problem razgovorom ili jednostavno pustiti da sitnica ostane samo sitnica.