Aleksandra Bursać o strahovima tokom majčinstva: Prijovićka mi je pomogla dosta

Ispričala nam je kako je reagovala kada je saznala da je u drugom stanju, kroz kakve je emotivne izazove prolazila nakon porođaja, koliko joj je značila podrška supruga i porodice, ali i zašto danas kaže da je majčinstvo najlepša, ali i najzahtevnija životna uloga.

Kakva je bila tvoja reakcija kada si saznala da si u drugom stanju?

– Radila sam testove kao da kupujem žvake, bukvalno skoro svaki dan. Toliko sam to želela da, kada sam ostala trudna, nisam verovala. Videla sam onu bledu crtu i poslala sliku sestri. Ona me je odmah pozvala i rekla: „Bre, seko, ti si trudna!“ Govorila sam: „Ma nisam, umišljam liniju.“ Toliko smo to želeli da sam mislila da sve tripujem. Tako sam i mužu rekla. Igrao je igrice na kompjuteru, a ja sam mu rekla: „Mislim da smo trudni.“ On je odgovorio: „Ma nisi, bre.“ Posle smo još nekoliko puta proveravali testove da bismo bili sigurni. Bila sam presrećna, ali sam istovremeno bila u šoku. Toliko sam želela trudnoću da, kada se konačno dogodila, nisam mogla odmah da poverujem.

Možda vas zanima

Grkinje viču, kod nas se problemi rešavaju razgovorom: Slađana Ivanišević otkrila razlike u vaspitanju dece

Odnos majke i ćerke koji je šokirao Holivud: Istina o filmskoj divi koju niko nije očekivao

Kristina Bekvalac iskreno o majčinstvu: „Stroga sam majka, Nataša ne ume da postavi granice“

Da li si se uplašila za svoju karijeru kada si saznala da si trudna?

– Ne. Toliko sam želela da postanem majka da o tome uopšte nisam razmišljala. Ostvarila sam mnogo toga u poslu i nikada nisam imala ambiciju da budem neka mega zvezda. Meni je dovoljno da radim svoj posao kao i do sada. Mislim da sam pronašla neku svoju zlatnu sredinu između privatnog života i karijere i lepo mi je ovako kako jeste.

Ko ti je bio najveća podrška tokom trudnoće?

– Naravno, porodica – moja sestra, mama, njegova mama. Ali pored njih, moram da pomenem našu menadžerku i prijateljicu Anu. Ona je bila uz mene tokom cele trudnoće, a i nakon porođaja. Kada je beba imala grčeve, dolazila je u tri ujutru, u šest ujutru, kad god je mogla. Zaista je postala deo naše porodice.

Da li smatraš da si za ovih nekoliko meseci savladala ulogu majke?

– Iskreno, bilo mi je veoma teško. Ko kaže da nije, verovatno ne govori celu istinu. Naravno, postoje žene kojima sve to možda lakše pada, ali meni je početak bio baš težak. Bila sam u depresiji oko mesec i po dana. Bila sam emocionalno nestabilna, često mi se plakalo i nisam znala šta me je snašlo. Danas, kada pogledam svoju ćerkicu, pitam se zbog čega sam toliko plakala, ali tada mi je zaista bilo teško.

Kako si prevazišla postporođajnu depresiju?

– Razmišljala sam da potražim stručnu pomoć, ali na kraju nisam otišla. Najveću podršku pružio mi je suprug. Partner je u tim trenucima najvažniji. Tu su porodica i prijatelji, ali na kraju dana ostaješ sa njim. On me je podigao kada mi je bilo najteže, davao mi je ljubav i podršku i mnogo mi je pomogao da se vratim sebi.

Da li si se tada plašila da majčinstvo možda nije ono što si očekivala?

– Ne u tom smislu. Mene je najviše plašilo da se bebi nešto ne desi. Stalno sam proveravala da li diše dok spava. Bukvalno sam visila nad njom. Bila sam veoma uplašena i nesnađena, pogotovo zato što sam imala hitan carski rez. Sve to me je sustiglo nakon porođaja. Tokom trudnoće sam bila hrabra, a onda su emocije samo proradile.

Da li si razgovarala sa koleginicama koje su već postale majke?

– Jesam. Aleksandra Prijović mi je bila velika podrška. Rekla mi je da joj je sve prošlo lako – i porođaj i period posle njega. Stalno me je tešila i govorila da će grčevi proći i da će sve biti u redu. Davala mi je savete šta da kupim za zubiće, za razne situacije sa bebom i razmenjivale smo iskustva. Razgovarala sam i sa Milicom Todorović. Pitala sam ih sve što me je zanimalo, bez ikakvog ustručavanja.

Da li te plaši ono što tek dolazi?

– Plaši me jedna stvar – da budem dovoljno dugo uz svoju ćerku. Imam 37 godina i najviše me plaši pomisao da me jednog dana ne izgubi prerano. Izgubila sam oca rano i znam koliko je to velika trauma. Zato mi je važno da budem tu za nju što duže. To su valjda te majčinske brige koje dođu kada postaneš roditelj.

Da li želiš još dece?

– Naravno. Odmah nakon porođaja sam govorila da je ovo kraj i da ne želim više ni da vidim bebu ni da čujem plač. Međutim, sada kada gledam Kasiju kako raste i koliko je divna, mislim da bi bilo šteta da nema brata ili sestru. Potrudićemo se. Sve je u Božjim rukama.

Koji savet bi dala ženama koje pokušavaju da ostanu u drugom stanju?