„Kad su mi ćerku stavili na grudi, sve pre toga je prestalo da postoji“: Milica Veličković prvi put potpuno iskreno o trudnoći, izdaji, samohranom majčinstvu i novom životu

Vest koja je za mnoge žene jedan od najsrećnijih trenutaka u životu za nju je bila ispunjena pomešanim emocijama, srećom zbog novog života, ali i strahom, neizvesnošću i razočaranjem zbog okolnosti u kojima se našla.

Umesto bezbrižne trudnoće, Milica je prolazila kroz jedan od najtežih životnih perioda. Emotivni slom, stres, javna osuda i neizvesna budućnost obeležili su mesece u kojima je, kako kaže, trebalo da uživa i sprema se za dolazak bebe.

Možda vas zanima

Najlepša životna uloga: Ove pevačice su se u poslednjih nekoliko godina ostvarile kao majke

Lena Čolak suprugu saopštila za trudnoću na najlepši način: „Dobio je lepši poklon nego što je i mogao da zamisli“

Rijaliti porodica koju je slava rasturila: Od života iz snova do razvoda pred kamerama

U velikoj ispovesti za Mame.rs, prvi put bez zadrške govori o trenucima kada je saznala da je trudna, o odluci koju je donela bez razmišljanja, psihičkoj borbi kroz koju je prolazila, terapiji koju je koristila tokom trudnoće, ali i trenutku koji joj je zauvek promenio život, rođenju ćerke Barbare.

-Bila sam srećna, ali nisam mogla da pokažem tu sreću. Bila sam i tužna, i zabrinuta, i uplašena zbog svega što se dešavalo oko mene. Jedino što sam sigurno znala bilo je da neću abortirati. To je bila jedina odluka u koju nisam sumnjala. Verovala sam da se to dogodilo s razlogom – priznaje Milica.

Danas kaže da bi volela da nijedna žena ne doživi prvu trudnoću na način na koji ju je ona doživela.

-Žena bi trebalo da uživa u svojoj prvoj trudnoći. Ja to nisam imala. Sve vreme sam živela pod stresom. Ne sećam se lepih trenutaka, već samo brige, straha i neizvesnosti. Volela bih da mogu ponovo da proživim tu trudnoću, ali potpuno drugačije – iskreno govori.

Zbog ogromnog psihičkog pritiska, kaže da je u pojedinim trenucima jedva uspevala da jede, a trudnoću je iznela uz pomoć terapije koju joj je prepisao psihijatar.

-Bila sam svesna da ne vodim trudnoću kakvu bi jedna trudnica trebalo da ima, ali u tom trenutku nisam mogla da utičem na sebe. Kada ostaneš sama u petom mesecu trudnoće, kada si prevaren i ostavljen, teško je razmišljati normalno. Plašila sam se da li će beba biti dobro, da li će biti zdrava i kako će sve to uticati na nju – kaže ona.

Ipak, sve se promenilo 8. januara, u trenutku kada je prvi put ugledala svoju ćerku.

-Onog trenutka kada su mi Barbaru stavili na grudi, sve ono što je bilo pre toga kao da je prestalo da postoji. Tada je počeo moj novi život. Plakala sam i od sreće i od tuge, ali sam znala da je sve vredelo zbog nje – priseća se.

Dolaskom Barbare, promenila se i sama Milica.

-Dete me je promenilo sto jedan odsto. Promenilo je moj karakter, način razmišljanja, prioritete, strpljenje, odnos prema ljudima… Danas više ništa nije važnije od nje. Kao da život pre nje nije ni postojao – govori kroz osmeh.

Iako je od prvog dana znala da će ćerku odgajati sama, priznaje da nije bilo lako. Najveću podršku imala je u majci, baki i prijateljima, dok je istovremeno bila izložena komentarima javnosti.

-Mama, baka i moji prijatelji bili su uz mene kada mi je bilo najteže. Bilo je osuda, bilo je pritiska, ali sam dobila i mnogo podrške od ljudi koje ne poznajem. To mi je značilo više nego što sam očekivala – kaže Milica.

Otvoreno govori i o tome koliko je teško biti samohrani roditelj, ali i koliko ju je upravo ta uloga ojačala.

-Jako je teško biti samohrana majka, ali je u isto vreme i prelepo. Ne oslanjam se ni na koga. Sve radim sama, od prvog dana. Ne tražim ničiju pomoć, niti očekujem da neko rešava moje probleme. Najvažnije mi je da moja ćerka ima ljubav, sigurnost i mir.

Posebno emotivno govori o trenucima kada vidi drugu decu sa očevima.

-Naravno da postoje trenuci kada mi bude teško. Kada vidim tate kako dovode decu u vrtić ili ih vode kod lekara, pomislim da bi bilo lepo da i Barbara ima to iskustvo. Ali onda shvatim da ne žalim za čovekom koji nikada nije bio prisutan u njenom životu. Ne žalim za nekim ko nije bio otac svom detetu –  iskrena je.

Milica otkriva i da ćerkin otac nije upisan u njen izvod iz matične knjige rođenih, kao i da nikada nije želela da traži alimentaciju.

-Neću nikoga da molim da bude roditelj svom detetu. Ako neko nema potrebu da učestvuje u životu svog deteta, ne želim da ga teram na to. Barbara ima moje prezime i to će ostati njeno prezime. Sve ostalo zavisi od njega, ne od mene – poručuje.

Svesna je da će jednog dana morati da odgovori na pitanja koja će joj ćerka postaviti o svom ocu.

-Razmišljam o tome često. Ne znam kako će taj razgovor izgledati, jer to zavisi od njenog karaktera i godina. Ali znam da ću joj reći istinu, na način koji će moći da razume –  kaže.

I pored svega što je prošla, danas veruje da joj je upravo Barbara donela novi smisao života.

-Kad me ljudi pitaju kako sam uspela da prebrodim sve, nemam neki univerzalan odgovor. Pomogli su mi stručna pomoć, moja porodica i prijatelji. Ali najviše mi je pomogla moja ćerka. Nisam imala vremena da se sažaljevam, jer je neko potpuno zavisio od mene. Samo sam išla napred. Korak po korak“, zaključuje Milica za Mame.rs