„Govorili su da sam raspuštenica, ali nas dve smo bile srećne“: Ispovest Olivere Konatar

Olivera Konatar u intervjuu za Mame govorila je o svom iskustvu majčinstva, izazovima balansiranja između roditeljstva i poslovnih obaveza, kao i o ličnim odlukama koje su oblikovale način života njene petogodišnje ćerke Teone.

Odluka o odlasku iz zajednice

Na početku razgovora Olivera se dotakla svakodevice, preplitanja posla i brige o detetu, ali i odluci da ćerku odgaja van zajednice, objašnjavajući šta je uticalo na takav izbor i kako se sa njim nosi u praksi:

Možda vas zanima

ISPOVEST SAMOHRANE MAJKE Te noći sam brojala 200 dinara u novčaniku i pitala se kako ću nahraniti svoje dete“

MAMA TOK: Tate kupuju skupe patike, a mame nemaju ni za jogurt

Nastasja Nedimović: Dan nakon porođaja saznala sam da imam rak, a davali su mi samo pet meseci života

– Nijedna žena ne rađa dete sa idejom da će se rastati od oca svog deteta. Nijedna od nas. Uvek se kreće iz ljubavi, ideje o zajedništu, iz poverenja i iz želje da dete ili deca rastu pored oba roditelja. Kada život krene drugačije nego što smo zamišljali, odluke nisu jednostavne niti se donose preko noći. U takvim situacijama postoje strahovi koji su jači od odluke o sopstvenoj sreći. Kod većina žena sa kojima sam razgovarala postoji konstantan strah da će odlukom da odu naštetiti detetu i da dete zbog takve odluke neće imati makar iluziju o srećnoj porodici. Žene koje se ohrabre da odu, ubrzo shvate da iluzija o srećnoj porodici nije vredna naspram odrastanja deteta pored istinski srećne majke. Takvi strahovi odlože ili potpuno nadjačaju ono što bi bilo ispravno za nas i naše dete – navela je novinarka koja se potom dotakla i perioda kada je sa tromesečnom bebom napustila vanbračnu zajednicu.

Postporođajni period i prelomna odluka

– Odluka da ću otići iz odnosa iz kog sam dobila Teonu došla je svega nekoliko nedelja nakon što sam je rodila. To nije bila odluka doneta preko noći, ali sam tek kasnije osvestila da je takva odluka doneta mnogo brže upravo zbog toga što sam bila u postporođajnom periodu. Smatram da je upravo postporođajni period učinio da budem osetljiva na sve što smatram neispravnim i da jasnije shvatim šta nikako ne želim. Nisam znala mnogo toga o majčinstvu, ali sam znala da mi je potreban mir. Falio mi je prostor da upoznam prvenstveno svoju bebu, a onda i sebe kroz roditeljstvo.  Smetala mi je pomisao da će najlepši dani proći u tome da makar  jednim delom nisam srećna, a moja sreća nikada nije bila u tome da živim u zajednici. Ne samo sa porodicom tadašnjeg partnera već ni sa jednom porodicom osim one koju stvaram. Razgovarala sam sa tadašnjim partnerom i doneli smo odluku da stavimo tačku na zajednički život – navela je Olivera uz isticanje da je najveću podršku imala od svoje porodice.

Napuštanje zajedničkog doma i podrška porodice

– Napustila sam porodičnu kuću tadašnjeg partnera na dan kada je Teona napunila tri meseca. Imala sam i tada, kao što imam i sada, neizmernu podršku svoje porodice. Na tome nikada neću moći dovoljno da im zahvalim. Iako su naredni meseci bili teški i uključivali razgovore sa advokatima, socijalim radnicima, odlaske na sud i situacije koje su bile stresne, osećala sam da je to samo period i da će nakon toga biti lakše i lepše. I bilo je. Nije bilo dana da moja majka nije sa nama. Oporavila sam se brže i lakše nego što bih ikada mogla upravo zbog toga što sam znala da je ona tu kada ja nisam i da će brinuti o Teoni bolje nego što bih i sama mogla. Mnoge žene nemaju takvu sreću. Velika je stvar biti bezbrižan tokom dana zbog osećaja da o tvom detetu brine osoba koja ga voli i stavlja ispred sebe. Taj osećaj mi je pružila majka. Nikada neću moći dovoljno da joj zahvalim na tome što nisam morala da dajem dete u vrtić pre druge godine i što nisam morala da je vodim sa sobom kada god bi iskočile neodložne obaveze. Kada sam se vratila u redakciju, majka ju je čuvala. Novinarski posao je takav da nijedan dan nije isti. Nije lako balansirati između obaveza i brige o detetu, ali lakše je kada imate podršku porodice i razumevanje poslodavaca za sve što iskoči iz svakodevice. Postoje sati koji su rezervisani samo za Teonu, i time joj nadoknađujem vreme kada sam na poslu – ispričala je novinarka i progovorila o osudama okoline.

Balans između karijere i roditeljstva

– Bilo je zlonamernih komentara komšija, rodbine, poznanika, bilo je stavova da dete treba da raste pored oba roditelja, bilo je zaista svega. Svakodnevno sam čitala komentare ispod svojih fotografija da sam raspuštenica, da treba da me bude sramota što odvajam dete od oca, da pratim trendove modernih majki koje ne robuju tradiciji, i uništavaju porodice. Ono što je napravilo razliku jeste što se nikada nisam osećala kao raspuštenica niti manje vredna zbog činjenice da imam dete. Da sam mogla nosila bih svoju ćerku oko vrata kao ogrlicu. Toliko sam bila ponosna na to što je imam i što sam je rodila tako predivnu. Nas dve smo imale svet u kom ništa nije važno sem toga da smo srećne. Moja sreća bila je u tome što sam okružena najbližima koji mi žele dobro i što sam zbog njihove podrške imala prostora da zavolim svoj novi život. Bilo mi je važno da ostanem ispravna, da se ne bavim lošim i negativnim, i da nijednim postupkom ne povredim majku, oca, brata i sestru koji su bili uz mene – rekla je Olivera i otkrila na koji način danas funkcioniše sa bivšim partnerom.

Odnos sa bivšim partnerom nakon rastanka

– Teonin otac i ja imali smo jako loš odnos nakon što smo stavili tačku na vezu i to je trajalo dve godine. Komunicirali smo preko advokata ili uopšte nismo. Vremenom smo izgladili odnos. Čujemo se onim danima kada uzima Teonu i komunikacija nam je vezana isključivo za dete. Radila sam na tome da njih dvoje imaju blizak odnos kako bih ćerki olakšala odvajanje od mene u periodu kada je bila beba, i kasnije tokom odrastanja. Poštujemo se međusobno, a prioritet je da doprinosimo Teoninom što zdravijem odrastanju – navela je novinarka i progovorila o sreći koju je pronašla pored novog partnera Nemanje.

Dokaz da dete nije prepreka za ljubav

– Bilo je teško pomisliti na novu ljubav godinama nakon Teoninog rođenja zbog nemogućnosti da odem na piće ili večeru sa nekim, a da se ne osetim loše. Ne zbog osude okoline već isključivo zbog unutrašnjeg osećaja da nisam spremna. To se promenilo kada sam upoznala Nemanju. Teona je imala skoro četiri godine, a on je bio prvi muškarac koji je situaciju gledao objektivno i bez velikih reči. Nije govorio da bi voleo da je upozna dok nije prošlo pola godine. Ni sam nije znao da li može da se nosi sa tim da imam ćerku iz prethodnog odnosa dok nije saznao da može. Govorio bi da mu to ne smeta, ali da ne zna da li bi moglo da mu smeta ukoliko počnemo da živimo zajedno. Imao je ispravan stav da će o Teoni moći da govori tek kada je upozna i provede vreme sa njom. Svakodnevno smo povećavali sate koje provode zajedno dok nakon pola godine nismo počeli da živimo svi zajedno. Danas funkcionišemo kao porodica, a ona u njemu vidi najboljeg prijatelja. Sve rade zajedno i srećna sam što gledam njihovu bliskost svakodnevno. Odnos koji imaju dokaz je da dete nije prepreka za novo partnerstvo koje vredi i koje je zdravo za dete i majku. Sećam se jednog sarkastičnog komentara: „Jedva te čekaju sa sve detetom“. Izgleda da me je ipak čekao dobar čovek i uspešan sportista voljan da bude oslonac kako meni, tako i Teoni – rekla je Olivera kroz smeh za Mame.