„Mama, vaspitačica me tuče, šamara i baca“: Emotivna ispovest majke o vrtićkom nasilju za portal Mame

„Moja ćerka imala je četiri godine kada mi je prvi put rekla da ju je vaspitačica počupala. Posle mi je ispričala i da ju je bacila na stolicu, ošamarila i stavila da sedi. Nisam znala kome da verujem kako da utvrdim šta se zaista dogodilo. Nisam imala nikakav dokaz, osim reči svog deteta kom sam verovala“.

Tako svoju ispovest za portal Mame počinje majka koja tvrdi da je mesecima pokušavala da utvrdi šta se dešava njenoj ćerki u vrtiću.

Nedostatak dokaza za vrtićko nasilje

„Kada mi je ćerka prvi put rekla da je vaspitačica nasilna prema njoj, malo je reći da sam bila zaleđena. Obuzeli su me bes, strah i tuga. Nisam mogla da se pomerim. To je nešto što ne želite da čujete, ne očekujete da čujete i o čemu čitate ili slušate, ali ne zamišljate da ćete doživeti. Primetila sam da je uplašena, da menja ponašanje i odbija da ide u vrtić, ali nisam znala šta da radim. Pitala sam ćerku kada se i kako to desilo, a ona mi je ispričala da je odbila da jede i da je ustala, a da ju je ta žena bacila na stolicu i počupala. Iako mi je osnovna potreba bila da napravim haos u vrtiću, nisam želela da ženu optužim bez dokaza. Nisam mogla ni da ignorišem ono što mi je dete ispričalo. To je moje dete koje je tada imalo četiri godine. Poslednje što sam želela jeste da joj ne pružim sigurnost koju sam dužna da joj pružim – ispričala je ova mama koja je potražila savet stručnog lica.

Možda vas zanima

Ovo je cena vrtića u Srbiji: Neki roditelji plaćaju višestruko više od drugih

Dete sa autizmom polivali vodom i mazali mu lak na usta: Potresno iskustvo žene iz vrtića za Mame

„Vaspitačice nam dete u vrtiću zaključavaju u špajz“: Potresna ispovest majke uznemirila javnost

Pomoć stručnog lica

Kontaktirala sam prijateljicu svoje majke koja se bavi defektologijom i radi sa decom. Nisam znala koga bih drugog pitala na koji način da prepoznam istinu 0d neistine u onome što moja ćerkica govori.  Ispričala sam joj šta mi je ćerka rekla i pitala kako da razgovaram sa njom, a da je ne navedem na odgovor koji možda nije njen. Ona mi je rekla da je o toj situaciji pitam više puta, u različitim delovima dana, šta se i dogodilo. Želela je da proverim da li će priča ostati ista ili će je dete menjati i dodavati nešto potpuno drugačije. Rekla mi je da, ako dete kroz različite razgovore ostaje pri istoj priči, to može biti razlog da se ono što govori shvati ozbiljno. Naravno, nisam to doživela kao dokaz, ali sam više nego ikada verovala svom detetu i svom osećaju – kazala je mama četvorogodišnjakinje.

Dete sa autizmom polivali vodom i mazali mu lak na usta: Potresno iskustvo žene iz vrtića za Mame

Razgovor sa detetom

-Pitala sam je o situaciji u narednim danima dovoljno puta da mi je postalo jasno da govori istinu. Nisam je ispitivala satima, nisam želela da je mučim, ali sam je u različitim situacijama pitala šta se dogodilo. Ono što me je uznemiravalo jeste to što se njena priča nije menjala. Nije svaki put pričala istim rečima, naravno, bila je mala, ali ono što mi je govorila bilo je isto. Govorila je da ju je vaspitačica počupala, da ju je povukla za majicu i bacila stolicu. Preispitivala sam se da li je moguće da četvorogodišnje dete tako  nešto izmisli. Nisam želela da budem majka koja će odmah reći: ‘To je sigurno bilo tako.’ Ali nisam želela ni da budem majka koja će reći: ‘Ma to nije ništa, dete je malo. Osećaj da neko čupa i baca moje dete me je slomio kao ništa do tada – bila je iskrena naša sagovornica.

Težak put do istine

-Počela sam da razgovaram sa drugim mamama. Pitala sam ih da li su njihova deca ikada nešto pričala. Da li su se žalila. Da li su rekla da ih je neko povredio. Htela sam da vidim da li postoji još nešto što sam previdela, što treba da znam. Koliko sam tada mogla da saznam, druge mame nisu imale takvo iskustvo. Njihova deca im nisu pričala da ih je vaspitačica čupala ili udarala. I to me je dodatno zbunjivalo. Pomislite, možda je moje dete nešto pogrešno razumelo, možda se nešto dogodilo drugačije, možda nepotrebno brinem, ali onda se desilo nešto zbog čega više nisam mogla samo da kažem sebi da je to dečja priča – navela je mama za naš portal i nastavila:

Pogoršanje situacije u vrtiću

-Prošlo je oko dve nedelje kada sam ćerku vratila u vrtić budući da su prošli letnji odmori i da se u grupu vratila glavna vaspitačica. Rekla mi je da ju je vaspitačica ponovo povukla za kosu i spustila na tepih sa ostalom decom. Tada mi je već bilo jako teško. Prvi put sam pokušavala da budem smirena. Drugi put sam počela ozbiljno da se pitam šta se dešava. Nisam mogla da kažem da imam dokaz, ali sam imala dete koje mi u dva različita trenutka govori o fizičkom postupanju iste osobe. Tada sam već počela da osećam strah da je ostavljam u vrtiću. Nisam mogla da je ostavim, zatvorim vrata i odem. Znalai je ostavite, zatvorite vrata i odete. A u glavi vam ostane ono što vam je dete reklo. I onda se pitate šta se dešava dok vi niste tamo. Jednostavno nisam mogla. Ćerkicu sam ostavljala kod majke kada bih odlazila na posao i pokušala da rešim problem kako sam umela – rekla nam je sagovornica.

Razgovor sa glavnom vaspitačicom

-Narednih dana razgovarala sam sa glavnom vaspitačicom. Ona mi je garantovala za bezbednost dece u grupi. Želela da joj verujem. Zaista jesam. Htela sam da mi neko kaže da je sve u redu i da mogu da budem mirna, ali nisam mogla da prebrodim strah za ćerku i osećaj da sam nemoćna. Počela sam da pazim kada je glavna vaspitačica tu, a kada nije. I odlučila sam da dete tih dana ne dovodim u vrtić kada ona nije prisutna. To nije bilo zato što sam želela da pravim problem. To je bio moj način da pokušam da zaštitim dete dok ne shvatim šta se događa – ispričala je ova mama.

„Četiri meseca sam živela sa tim pitanjem“

-Prošla su četiri meseca. Četiri meseca sam živela sa tim pitanjem. Nisam imala dokaz. Nisam znala šta da uradim. Nisam želela da pogrešim. Ali nisam mogla ni da zaboravim ono što mi je dete pričalo. Najgore je kada kao majka morate da birate između toga da verujete detetu i toga da tražite dokaz za ono što vam je dete već reklo. Vi znate da je dete malo. Znate da može nešto da pomeša. Ali isto tako znate da, ako se zaista nešto dogodilo, ne smete da ignorišete njegove reči. Osećala sam potrebu da zaštitim kako svoje, tako i tuđu decu. Nisam želela da ono što mi je ćerka ispričala ostane nekažnjeno ukoliko je istina i događa se u toj sobici koja treba da predstavlja radost, sigurnost i lepe emocije – navela je sagovornica našeg protala.

„Vaspitačice nam dete u vrtiću zaključavaju u špajz“: Potresna ispovest majke uznemirila javnost

Poziv prijateljice promenio sve

-Posle četiri meseca mog pakla i nemoći pozvala me je jedna prijateljica. Rekla mi je da mora da mi kaže nešto teško i neprijatno. Čim mi je to rekla, osetila sam da nešto nije u redu. U tom vrtiću važi strogo pravilo da roditelji moraju dan ranije da najave ako dete dovode posle osam sati i da kažu u koliko sati će doći. Ona tog jutra nije najavila dolazak. Došla je tokom doručka, u trenutku kada vaspitačica nije očekivala roditelja. Tada mi je rekla da je videla kako je vaspitačica ošamarila moju ćerku – navela je kroz suze mama.

Istina uvek pronađe svoj put

-Ne mogu da vam opišem šta sam osetila kada mi je to rekla. Kao da mi se sve odjednom vratilo. Prva priča o čupanju. Stolica. Druga priča o povlačenju za kosu. Tepih. Sve mi je prošlo kroz glavu. Do tada sam se pitala da li preterujem. Da li sam nešto pogrešno razumela. Da li je dete nešto pomešalo. A onda mi druga osoba kaže da je videla kako je moje dete udareno. Osetila sam bol u grudima, u duši, u celom telu. Od ćerkine druge godine samohrana sam majka i bila sam dužna da je zaštitim, a nisam. Krivila sam sebe znajući da vasptačica povređuje moje dete. Takav bol u grudima nikada pre nisam doživela – kazala je naša sagovornica.

Svedočenje druge mame donelo pravdu

-Ono što mi je bilo posebno važno jeste to što mama koja je videla šamar nad mojom ćerkom nije želela da se povuče. Mogla je da kaže da ne želi da se meša. Mogla je da kaže da je bolje da ćuti. Ali ona je rekla da je videla ono što je videla i da je spremna da stane iza toga. Za mene je to bilo značajnije nego bilo šta drugo. Četiri meseca imala samo reči svog deteta i svoj strah. Sada mi je neko drugi rekao da je video nešto. Tada sam znala da više ne mogu samo da čekam.

Prijava slučaja direktorki i prosvetnoj inspekciji

-Slučaj sam prijavila direktorki vrtića, a odmah zatim i prosvetnoj inspekciji. Nisam želela da se sve završi na tome da ja pričam šta mi je dete reklo, a da niko ne proveri šta se dogodilo. Želela sam da nadležni utvrde šta se dogodilo. Nisam želela sama da donosim presudu. Samo sam želela da neko ozbiljno shvati ono što sam govorila i ono što je druga mama videla, što je moje dete govorilo, što je prolazilo tih trenutaka. Posle toga je, prema informacijama koje sam dobila, prekinut rad vaspitačice. Nakon oko dva meseca dobila je otkaz i zabranjen joj je rad u ustanovama u kojoj su deca.

Verujte svojoj deci

-Kada se sve ovo završilo, ljudi su se pitali zašto ranije nisam reagovala. Ali volela bih da svako ko to pita na trenutak zamisli sebe u mojoj situaciji. Imate dete od četiri godine. Ono vam nešto kaže. Vi nemate dokaz. Ne želite da optužite nekoga bez razloga. Ne želite da pogrešite. A istovremeno imate strašan strah da ćete pogrešiti baš onda kada treba da zaštitite svoje dete. Za mene je to bilo najteže. Nisam želela da budem nepravedna prema bilo kome, ali sam se užasno plašila da ne budem nepravedna prema sopstvenom detetu tako što mu neću verovati. Vodila sam se svojim osećajem. Svaki put kada sam je ostavljala u vrtiću, u glavi mi je bilo: da li je sada bezbedna? Nijedan roditelj ne bi smeo da živi sa tim pitanjem.

Bezbednost dece na prvom mestu

„Nikada nisam želela osvetu. Nisam želela da nekome uništim život. Nisam želela da pravim senzaciju. Želela sam samo jedno da moje dete zajedno sa ostalom decom bude bezbedno. Kada dete ostavite u vrtiću, vi ga poveravate drugim ljudima. Vi im dajete ono najvrednije što imate. Ne možete da stojite iza vrata i gledate svaki njegov korak. Morate da verujete da će odrasli koji su tamo čuvati vaše dete, zaštititi ga i odnositi se prema njemu sa poštovanjem. Zato mi je cela naša priča toliko teška. Jer je počela jednom rečenicom mog deteta koju nisam mogla da zaboravim. Rekla mi je: ‘Mama, vaspitačica me je počupala“. Tada imala samo njene reči. Posle dve nedelje imala sam još jednu priču. Posle četiri meseca imala sam ženu koja mi je rekla da je videla udarac. Možda nikada neću moći da vratim vreme i promenim ono što se dogodilo. Ali mogu da uradim ono što svaka majka treba da uradi kada poveruje da joj dete nije bezbedno da ga saslušam, da ga zaštitim i da tražim da nadležni utvrde istinu – zaključila je naša sagovornica za Mame.