Brinula je o troje dece dok je iznutra tonula: Lindzi je napisala „Želim pomoć“, a tragedija je otvorila pitanje koje se tiče svake majke

Spolja je bila majka troje male dece, medicinska sestra koja je radila upravo sa porodiljama, supruga i žena koja je nastavila da obavlja svakodnevne obaveze. Ipak, mesecima pre tragedije u kojoj je stradalo njeno troje dece, Lindzi Klensi u svojim beleškama ostavljala je tragove sasvim drugačije stvarnosti.

Pisala je o nesanici, anksioznosti, osećaju odvojenosti, „magli u glavi“, nemogućnosti da planira čak i jednostavne stvari i očajničkoj potrebi da joj bude bolje.

Jedna njena rečenica danas posebno odzvanja:

Možda vas zanima

Kristina je tvrdila da otac 13 godina nije pitao za njihovu decu: Njene reči o roditeljstvu danas posebno odzvanjaju

Rodila je blizance u 70. godini, a onda ju je sačekala surova realnost: „Nemam više snage da radim“

Nije svaki pad koncentracije lenjost: Kako prepoznati depresiju i anksioznost kod studenata

„Želim pomoć. Želim da budem dobro.“

Njeni dnevnici sada su deo dokaza na suđenju koje je ponovo otvorilo ogromnu raspravu o mentalnom zdravlju majki posle porođaja – ali i o mnogo tišem problemu: šta se događa kada majka kaže da joj nije dobro, a ljudi oko nje njene reči pripišu umoru, hormonima ili „normalnom“ teretu majčinstva?

Majka koja je nastavila da funkcioniše

Lindzi je u maju 2022. rodila treće dete, sina Kalana. U mesecima koji su usledili njeno psihičko stanje počelo je da se pogoršava.

Ona nije potpuno nestala iz svakodnevnog života. I dalje je bila majka Kore, Dosona i bebe Kalana. Upravo taj raskorak između onoga što je mogla da radi i onoga što je osećala postao je jedna od stvari o kojima se danas najviše govori.

Njene beleške pokazuju koliko je unutrašnja slika bila drugačija.

Mučila ju je nesanica. Brinula je o bebinom spavanju i hranjenju. Osećala je krivicu. Pisala je o teškoćama sa koncentracijom i planiranjem, kao i o tome da se ne oseća kao ranije.

A onda je zapisala da želi pomoć i želi da ponovo bude dobro.

Tražila je predah od brige o svima

Posebno potresan deo njenih zapisa odnosio se na potrebu da makar nakratko prestane da bude osoba koja brine o svima.

Lindzi je opisivala koliko joj je potreban mentalni predah od stalne brige o drugim ljudima. Nije to bila samo rečenica o tome da je umorna posle neprospavane noći. Njeni zapisi dokumentuju ozbiljno pogoršanje mentalnog zdravlja zbog kojeg je na kraju i potražila stručnu pomoć.

I upravo tu njena priča dodiruje nešto što danas prepoznaju hiljade žena koje o ovom slučaju razgovaraju na društvenim mrežama.

Ne zato što su njihove priče iste kao Lindzina. Nisu.

Već zato što prepoznaju rečenice poput: „Ne mogu više“, „Treba mi malo da budem sama“, „Ne mogu da razmišljam“, „Ne spavam“, „Stalno sam zabrinuta“.

„Mislila sam da nešto nije u redu sa mnom“

Na Redditu je aktuelno suđenje pokrenulo ogromnu diskusiju među ženama koje su prošle kroz različite postporođajne teškoće.

U jednoj od najčitanijih rasprava na roditeljskom forumu r/beyondthebump, majke pišu koliko se, po njihovom iskustvu, problemi žena nakon porođaja često umanjuju ili posmatraju kao nešto što jednostavno treba izdržati. Jedna žena opisala je da je tražila stručnu pomoć zbog postporođajne depresije i anksioznosti, ali da je na razgovor čekala mesecima.

The discourse around the Lindsay Clancy trial really exemplifies how little thought, care, or empathy is given to postpartum women.
byu/rasputinknew1 inbeyondthebump

U drugoj velikoj diskusiji žena je opisala šta joj se dogodilo nakon trećeg porođaja.

Dok je dojila bebu, umesto osećaja sreće i povezanosti preplavljivali su je strah i užas.

Ali nikome nije rekla.

Razlog?

Bilo ju je sramota i plašila se da sa njom „nešto nije u redu“.

What is postpartum psychosis, the illness at the centre of Lindsay Clancy's murder trial?
byu/katespadesaturday inFeminism

To iskustvo nema veze sa ubistvom niti znači da je žena bila opasna za dete. Naprotiv, upravo pokazuje koliko različito postporođajne psihičke teškoće mogu izgledati i koliko ih žene mogu skrivati iz straha od osude.

„Nisam mogla ni da jedem ni da spavam“

Još jedna majka koja prati slučaj Lindzi Klensi napisala je da je nakon svog porođaja imala postporođajnu depresiju, anksioznost i nametljive misli.

Opisala je da je jedva jela i spavala i da se čak plašila da drži sopstvenu bebu jer je mislila da je zbog svojih misli loša majka.

Naglasila je, međutim, važnu razliku: nametljive misli nisu isto što i postporođajna psihoza i ne znače da će majka povrediti dete.

Upravo je to granica koju je važno ne izgubiti dok se govori o slučaju Lindzi Klensi.

Lindzi je pomoć zapravo tražila

Možda najteži deo ove priče jeste činjenica da Lindzi nije ostala potpuno sama sa svojim problemima.

Bila je u kontaktu sa stručnjacima, koristila je različite psihijatrijske lekove, a početkom januara 2023. bila je i na bolničkom psihijatrijskom lečenju.

My take on Lindsay Clancy, as someone who has experienced PPD
byu/Thisguybru inCasesWeFollow

Nekoliko nedelja kasnije, 24. januara 2023, dogodila se tragedija.

Njena deca, petogodišnja Kora, trogodišnji Doson i osmomesečni Kalan, izgubila su život. Lindzi je potom pokušala sebi da oduzme život i ostala paralizovana.

Da li je patila od postporođajne psihoze?

Upravo je to jedno od centralnih pitanja njenog suđenja.

Odbrana tvrdi da je Lindzi patila od postporođajne psihoze i da zbog teškog psihičkog poremećaja nije bila krivično odgovorna za svoje postupke.

Tužilaštvo osporava takvo tumačenje. Njihovi stručnjaci tvrde da je razumela šta radi i da njeni postupci neposredno pre smrti dece ukazuju na nameru i planiranje.

Stručnjaci koje su pozvale dve strane tokom procesa izneli su suprotstavljene zaključke.

Zbog toga nije odgovorno ovaj slučaj svoditi na jednostavnu tvrdnju da je „postporođajna psihoza dovela do tragedije“. Upravo o njenom psihičkom stanju i krivičnoj odgovornosti sada odlučuje porota.

Od 1. septembra porota je i dalje bez jednoglasne odluke, a sudija joj je naložio da nastavi većanje.

Tihi problem koji okolina lako previdi

Ali postoji pitanje za koje nije potreban ishod suđenja.

Koliko ozbiljno shvatamo majku kada kaže da nije dobro?

Na Redditu se upravo oko toga razvila velika rasprava. Jedna majka opisala je da je nakon porođaja mesecima čekala stručnu pomoć. Druga je napisala da je svoje zastrašujuće simptome skrivala jer ju je bilo sramota. Treća je govorila o tome koliko joj je teško bilo čak i da zatraži pomoć.

To ne znači da je svaka iscrpljena, anksiozna ili tužna majka teško psihički bolesna. Postporođajna depresija, anksioznost, nametljive misli i postporođajna psihoza nisu isto, niti treba praviti takvu vezu.

Ali znači da rečenicu „nisam dobro“ ne bi trebalo automatski prevoditi kao „samo je umorna“.

Lindzina priča ima nezamislivo tragičan kraj. Njena krivična odgovornost pitanje je za sud. Ali rečenica koju je zapisala mnogo pre tragedije može da ostane upozorenje izvan sudnice:

„Želim pomoć. Želim da budem dobro.“

Ponekad osoba kojoj je pomoć potrebna ne izgleda onako kako zamišljamo da bi trebalo da izgleda.

Napomena za sve majke: Ako majka nakon porođaja ima halucinacije, deluzije, izraženu konfuziju, gubi kontakt sa stvarnošću ili postoji opasnost da povredi sebe ili dete, potrebna je hitna stručna pomoć.