Milica Kemez odrastala bez roditeljskog zagrljaja, a danas želi da spasava tuđu decu: „Te rane nikad ne zarastaju“

Miličina životna priča tada je privukla veliku pažnju javnosti, a i danas se, kako ističe, neretko vraća u prošlost i priseća svega kroz šta je prošla.

Iako su godine prošle, neke rane, kaže, ne mogu tek tako da nestanu. Umesto da svoju prošlost krije ili da u njoj traži opravdanje za bilo šta, odlučila je da je pretvori u motivaciju i da svojim iskustvom pokuša da pomogne deci koja prolaze kroz slične situacije.

– Iako sam odrasla u hraniteljskim porodicama, bila sam toliko strogo vaspitana da nisam smela da kažem ni ‘brate’, niti da koristim ulični žargon. Prosto, okruženje te ponese u nekom zanosu. Pre dve godine sam bila i zdravstveno veoma loše, što mediji i ne znaju. Tada sam shvatila mnoge stvari. Niti sam ikada htela da budem žrtva, niti da iznosim da nemam novca ili da sam bolesna – ispričala je ona.

Možda vas zanima

Marija Veljković je posle razvoda i sa troje dece ponovo našla ljubav: Priča o mami koja je imala snage za novi početak

Jelena Trikić iz Drvara je „Majka hrabrost“: Odbila je lečenje od raka, kako bi rodila sina, iako je znala da će je to koštati života

Pronađen kao beba u liftu, danas traži majku: Milan ima samo jedno pitanje – zašto?

Kako navodi, upravo zbog sopstvenog iskustva posebno želi da bude podrška deci bez roditeljskog staranja. Svesna je, kaže, koliko odrastanje bez sigurnosti i stabilnosti može da ostavi dubok trag.

– Ispričala sam svoju priču da bih bila motivacija deci bez roditeljskog staranja, jer znam koliko je to teško. To niko ne može da razume dok ne doživi – rekla je.

Njena želja je da jednog dana napravi i konkretan korak dalje. Sanja o tome da osnuje fondaciju koja bi bila namenjena upravo deci koja nemaju adekvatnu roditeljsku podršku i koja su, prema njenim rečima, često izložena manipulacijama.

– Moj cilj je da jednog dana osnujem fondaciju koja će istinski pomagati i ohrabriti tu decu, jer su ona često žrtve manipulacija gde drugi profitiraju – istakla je.

Kroz sve što je prošla, naučila je i da pažljivije bira ljude kojima poklanja poverenje. Danas, kako kaže, više ne pristaje na odnose koji je vuku unazad.

– Shvatila sam da moram uzeti život u svoje ruke – bolje je biti sam i čitati knjigu nego provoditi vreme sa pogrešnim ljudima.

Priča Milice Kemez tako danas nije samo podsećanje na teško detinjstvo, već i poruka da čovek, bez obzira na okolnosti u kojima je odrastao, može da pokuša da preuzme kontrolu nad svojim životom. Ona svoje najteže trenutke ne želi da koristi kako bi izazvala sažaljenje, već kao razlog da jednog dana pruži podršku onima koji se još uvek nalaze na početku svog teškog puta.