„Dete se ne zatvara odjednom“ Psihoterapeut Rvović ukazao na grešku roditelja adolescenata

Roditelji često primete da njihovo dete više ne govori otvoreno o svojim problemima, osećanjima ili onome što mu se događa u školi i među vršnjacima. Mnogi tada pomisle da je u pitanju pubertet, bunt ili jednostavno faza kroz koju prolazi. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se deca retko povlače bez razloga.

Nedeljko Rvović, specijalni pedagog za maloletničku delinkvenciju i geštalt psihoterapeut pod supervizijom, u novoj video-poruci na Instagramu govorio je o tome zašto se deca zatvaraju pred roditeljima i zbog čega ponekad prestaju da dele ono što osećaju.

Kako je napisao u opisu objave, dete se ne zatvara odjednom.

Možda vas zanima

Sin (3) pokazao tati nalakirane nokte: Internet bruji zbog njegove reakcije

Superdadilja tvrdi: Roditelji, ovako onesposobljavate decu!

Sveštenik Aleksandar objavio najkraću molitvu za decu pred spavanje

„Često se povlači onda kada previše puta oseti da će njegov strah biti umanjen, njegova greška kritikovana, a njegova iskrenost dočekana predavanjem.

Roditelj ne mora da bude savršen.

Ali dete mora da oseti da pored roditelja sme da kaže i ono što nije lepo, lako i uspešno.

Nekada roditelji, i pored najbolje namere, nesvesno dozvole da se između njih i deteta napravi veći prostor, tišina ili nedovoljna povezanost.

Tada razgovor sa stručnim licem može pomoći da se iz neutralnog ugla bolje razume dete, roditelj i cela porodična situacija.

Tu počinje poverenje.

A tamo gde ima poverenja, dete ne mora samo da nosi ono što oseća.“

Zašto deca prestaju da pričaju o svojim problemima?

Govoreći o iskustvu stečenom tokom dugogodišnjeg rada sa decom, posebno sa adolescentima, Rvović ističe da razlog često nije to što nemaju šta da kažu.

„Zašto se deca zatvaraju pred roditeljima, zašto ne žele da razgovaraju o svojim emocijama, osećanjima ili eventualnim problemima? Iz svog dugogodišnjeg rada sa decom, naročito sa adolescentima, dolazim do zaključka da razlog nije to što nemaju šta da kažu, već zato što su osetili da ono što će reći neće biti stvarno saslušano.“

Kada dete prestaje da pokušava

Prema njegovim rečima, određeni obrasci u komunikaciji mogu vremenom da naruše poverenje između roditelja i deteta.

„Kada dete stalno ispravljamo, vremenom prestane da pokušava. Kada ga upoređujemo sa drugima, počinje da veruje da nije dovoljno dobro. A kada mu na neki njegov problem ili situaciju kažemo ‘ma nije to ništa’ i umanjujemo tu situaciju, tada oni uče da svoja osećanja zadržavaju za sebe.“

Zbog toga se, kako kaže, mnogi roditelji kasnije pitaju zašto dete više ne želi da razgovara.

„I onda se pitamo zašto dete neće da razgovara… Možda zato što nije prestalo da oseća, možda zato što je samo prestalo da veruje da ga neko čuje.“

Poverenje se ne gubi preko noći

Jedna od najvažnijih poruka koju stručnjak šalje roditeljima jeste da se poverenje ne ruši u jednom trenutku.

„Poverenje sa decom ne prestaje preko noći, ne gubi se tek tako, već sitnim trenucima kada nismo dovoljno dostupni, kada ga ne čujemo, ne uvažavamo neki problem.“

Dobra vest je, dodaje, da odnos može da se popravi, ali ne kroz strožu kontrolu i dodatne kritike.

Kako vratiti bliskost sa detetom?

„To poverenje može da se vrati, ali ne kroz još više kontrole, kritike i ispravljanja, već kroz odnos u kom dete oseća da roditelj nije samo neko ko ocenjuje, već neko kome može da kaže istinu.“

Na kraju, Rvović ističe da je detetu potreban roditelj koji ume da bude oslonac i glas razuma.

„Detetu je potreban roditelj koji ume da bude glas razuma. Samo iz kontakta, bliskosti i razumevanja.“