Žene sa postporođajnom depresijom nekada su optuživali da su veštice

Majčinstvo se često prikazuje kao najsrećniji period u životu žene, ali stvarnost je za mnoge potpuno drugačija. Postporođajna depresija i postporođajna psihoza i danas su okružene predrasudama, dok su kroz istoriju žene koje su pokazivale simptome ovih stanja neretko bile optuživane da su veštice.

Upravo tom temom bavi se britanski dokumentarni film „Witches“ iz 2024. godine, autorke Elizabet Sanki, koji kroz lična svedočenja, istorijske činjenice i filmske prikaze istražuje vezu između načina na koji je društvo vekovima posmatralo žene i savremenog razumevanja mentalnog zdravlja nakon porođaja.

Kada simptomi nisu bili bolest, već „dokaz“ veštičarenja

U periodu progona veštica u Evropi žene koje su nakon porođaja ispoljavale neobično ponašanje često nisu dobijale pomoć, već su bile predmet straha i osude.

Možda vas zanima

Poznata influenserka otvoreno o traumi posle porođaja: „Moj porođaj bio je stravičan, povratak na posao me je slomio“

Ris Viterspun otvoreno o borbi sa postporođajnom depresijom: „Bilo je veoma teško“

„Salivanje strave“ kod dece: Narodni običaj koji i danas izaziva podeljena mišljenja

Danas je poznato da postporođajna depresija može izazvati duboku tugu, beznađe, osećaj krivice i povlačenje, dok je postporođajna psihoza retko, ali izuzetno ozbiljno stanje koje može uključivati halucinacije, zablude i potpuni gubitak kontakta sa stvarnošću. U prošlim vekovima ovakvi simptomi nisu imali medicinsko objašnjenje, pa su neretko tumačeni kao znak opsednutosti ili veštičarenja. Film upravo kroz tu istorijsku paralelu postavlja pitanje koliko se odnos društva prema ženama zaista promenio.

Lična priča koja je pokrenula dokumentarac

Autorka dokumentarca Elizabet Sanki u filmu otvoreno govori o sopstvenom iskustvu sa teškom postporođajnom anksioznošću i depresijom nakon rođenja sina. Tokom oporavka počela je da istražuje istoriju progona veštica i primetila sličnosti između načina na koji su žene nekada bile osuđivane i stigme sa kojom se mnoge majke suočavaju i danas.

Pored njenog iskustva, u filmu govore i druge žene koje su prošle kroz postporođajne mentalne poremećaje, kao i stručnjaci iz oblasti perinatalne psihijatrije i istorije. Dokumentarac koristi insertе iz brojnih filmova o vešticama kako bi pokazao kako je popularna kultura vekovima oblikovala predstavu o ženama koje odstupaju od očekivanih društvenih uloga.

Stigma nije nestala

Iako danas postoje dijagnoze, terapije i stručna pomoć, mnoge žene i dalje se plaše da govore o svojim osećanjima nakon porođaja. Strah od osude, osećaj da moraju da budu „savršene majke“ ili bojazan da će ih okolina pogrešno razumeti često dovode do toga da pomoć potraže kasno ili je uopšte ne potraže.

Mnoge poznate ličnosti sve češće svoja iskustva, poput glumice Riz Viterspun, dokazujući da niko nije izuzet i da se može desiti svakoj ženi.

Dokumentarac podseća da su žene koje pate od postporođajne depresije ili psihoze pre svega osobe kojima je potrebna podrška, razumevanje i lečenje, a ne osuda.

Zašto je ovaj film važan za svaku porodicu?

„Witches“ nije priča samo o prošlosti. To je podsećanje da se o mentalnom zdravlju majki mora govoriti otvoreno i bez stigme. Film pokazuje koliko je važno da porodica, partneri i zdravstveni radnici prepoznaju prve znakove problema i pruže podršku na vreme.

Poruka dokumentarca je jasna: žene koje prolaze kroz postporođajnu depresiju nisu slabe, niti „loše majke“. Njihovo stanje je medicinski problem koji zahteva razumevanje i adekvatnu pomoć, baš kao i svaka druga bolest. Istovremeno, film podseća koliko je važno da društvo prestane da osuđuje žene zbog onoga što ne razume i da im umesto toga pruži sigurnost i podršku onda kada im je najpotrebnija.