Na koga deca nasleđuju talenat za sport? Evo šta zaista određuje budućeg sportistu

Da li dete sportski talenat nasleđuje od mame, tate ili je za uspeh važnije koliko trenira? Istraživanja pokazuju da genetika ima značajnu ulogu u sportskim sposobnostima, ali nijedno dete ne nasleđuje „talent za fudbal“, „talent za košarku“ ili garantovanu sportsku karijeru od jednog roditelja.

Kada dete od malih nogu pokazuje neobičnu spretnost, brzo trči, lako uči nove pokrete ili satima može da igra loptu, roditelji često kažu: „Ima to na tatu“ ili „Ista je kao mama, oduvek je bila sportski tip“, ali pitanje od koga deca nasleđuju talenat za sport mnogo je složenije.

Neke karakteristike koje mogu biti važne za sportske rezultate imaju genetsku komponentu – od telesne građe i visine do mišićnih karakteristika, koordinacije i načina na koji organizam reaguje na trening. Međutim, talenat nije jedna osobina koja se prenosi sa roditelja na dete.

Možda vas zanima

Nisu samo oči i kosa: 7 stvari u ustima koje dete može da nasledi od roditelja

Dete ima slabe zube iako ih redovno pere? Genetika može da ima ulogu u tome

Dete vam kine čim izađe na sunce? Pogledajte sebe i partnera, možda je upravo ovo nasledilo od vas

Da li se sportski talenat nasleđuje od majke ili oca?

Najkraći odgovor bio bi od oba roditelja. Dete dobija polovinu svojih hromozoma od majke i polovinu od oca, a sportske sposobnosti zavise od velikog broja gena koji međusobno deluju, ali i od sredine u kojoj dete odrasta. Zato nije moguće reći da se talenat za sport nasleđuje samo od oca ili samo od majke. Ako je otac bio vrhunski atletičar, a majka se nikada nije bavila sportom, dete može naslediti određene fizičke predispozicije od oca, ali to ne znači da će automatski biti uspešan atletičar. Isto važi i obrnuto. Čak i deca iz iste porodice mogu imati potpuno različite sportske sposobnosti. Jedno dete može biti izuzetno brzo, drugo može imati odličnu koordinaciju, treće može pokazivati neverovatnu izdržljivost, dok četvrto možda uopšte nije zainteresovano za sport.

Koje osobine mogu imati genetsku osnovu?

Kada govorimo o sportskom talentu, važno je razlikovati nasleđene predispozicije od samog sportskog umeća.

Genetika može uticati na osobine koje su važne u različitim sportovima, kao što su:

• visina i telesna građa
• proporcije tela
• mišićna masa i sastav mišićnih vlakana
• brzina i eksplozivnost
• aerobni kapacitet i izdržljivost
• koordinacija i motoričke sposobnosti
• fleksibilnost
• način na koji telo reaguje i prilagođava se treningu.

To, međutim, ne znači da postoji jedan „gen za fudbal“ ili „gen za košarku“. Sportski rezultat nastaje kroz kombinaciju brojnih osobina, treninga, iskustva, motivacije, ishrane, sna, psiholoških karakteristika i drugih faktora.

Dete može naslediti građu, ali ne i iskustvo

Ovo je posebno važno kada roditelji očekuju da će dete biti uspešno u istom sportu kojim su se oni bavili. Ako je otac bio odličan fudbaler, sin možda može naslediti određene fizičke karakteristike koje su mu korisne za fudbal. Ali ne nasleđuje njegove godine treninga, tehniku, iskustvo, takmičarsku rutinu i znanje igre. Isto važi i za dete čija je majka bila uspešna odbojkašica, plivačica, atletičarka ili gimnastičarka. Dete može naslediti određene predispozicije, ali sportska veština mora da se razvija. Zbog toga nije dobro detetu govoriti da „mora“ da bude sportista samo zato što su roditelji bili uspešni u sportu.

Mama i tata imaju smeđe oči, a dete plave: Kako je to moguće? Genetika ima objašnjenje

Zašto neko dete napreduje brže od drugog?

Roditelji često primete da dvoje dece istog uzrasta trenira isti sport, ali jedno mnogo brže napreduje. Razlog može biti kombinacija genetike i okruženja. Neka deca mogu imati predispozicije koje im olakšavaju određene pokrete ili fizičke napore. Međutim, velika razlika može nastati i zbog toga koliko dete uživa u aktivnosti, koliko vremena provodi u igri, kakvu podršku ima i koliko kvalitetno trenira. Važan faktor je i biološka zrelost.

Deca istog kalendarskog uzrasta ne razvijaju se potpuno istom brzinom. Jedno dete može ranije ući u određenu fazu fizičkog razvoja i privremeno izgledati mnogo sposobnije od vršnjaka. Zato rano sportsko dominiranje nije garancija da će upravo to dete kasnije postati vrhunski sportista.

Da li dete može biti talentovano za sport koji roditelji nisu trenirali?

Apsolutno. Dete ne mora da nastavi porodičnu sportsku tradiciju. Roditelji mogu biti potpuno nesportski tipovi, a dete može pokazivati odličnu koordinaciju, brzinu, izdržljivost ili osećaj za pokret. Razlog je jednostavan – dete nasleđuje kombinaciju gena od oba roditelja, a određene kombinacije osobina mogu se ispoljiti na drugačiji način nego kod roditelja. Pored toga, dete može otkriti sport koji mu savršeno odgovara tek kada mu se pruži prilika da ga isproba. Zato je u ranom uzrastu često korisnije omogućiti deci da upoznaju različite sportove nego pokušavati da što ranije odrede „koji sport je njihov“.

Koliko je trening važan?

Genetika može dati određene predispozicije, ali trening je ono što omogućava da se te predispozicije razviju. Dete koje ima dobre fizičke predispozicije, ali ne trenira, ne mora postati uspešan sportista. Sa druge strane, dete koje možda u početku ne izgleda posebno talentovano može kroz kvalitetan trening, upornost i dobru podršku napraviti ogroman napredak. Zbog toga je pogrešno sportski razvoj deteta posmatrati kao jednostavnu formulu:

genetika = talenat = uspeh.

Mnogo realnija slika je:

genetika + razvoj + trening + motivacija + okruženje + prilike = sportski potencijal.

Da li dete nasleđuje mentalnu „sportsku prirodu“?

I psihološke karakteristike imaju određenu naslednu komponentu, ali ni ovde ne postoji jednostavan odgovor. Motivacija, temperament, sklonost ka takmičenju, reakcija na stres i sposobnost da se istraje nakon neuspeha mogu biti povezani sa kombinacijom bioloških i sredinskih faktora. Ali dete uči i posmatra ponašanje odraslih. Ako roditelj na trening dolazi sa osmehom, podržava dete nakon poraza i pokazuje da je trud važniji od medalje, dete može razvijati zdrav odnos prema sportu. Zato roditelji imaju veliki uticaj čak i kada detetu nisu preneli „sportski talenat“.

Najveća greška je porediti dete sa roditeljem

„Ja sam sa njegovih godina već osvajao medalje“, „Otac mu je bio odličan fudbaler, mora i on“, „Majka mu je bila vrhunska atletičarka, a on nema nikakvu brzinu“. Ovakve rečenice mogu stvoriti veliki pritisak. Svako dete ima svoj tempo razvoja i drugačiju kombinaciju sposobnosti. Čak i kada dete ima genetske predispozicije za određeni sport, možda će ga više privlačiti potpuno druga disciplina. Zato je mnogo važnije posmatrati šta dete voli, u čemu uživa i u kojoj aktivnosti želi da napreduje.

Da li sportski talenat može da „preskoči“ generaciju?

Ovo je često pitanje roditelja čiji su deda ili baka bili veoma uspešni sportisti. Može se dogoditi da dete pokaže osobine koje nisu bile očigledne kod njegovih roditelja. Međutim, to ne znači da je sportski talenat bukvalno „preskočio jednu generaciju“. Nasleđivanje je mnogo složenije. Dete dobija novu kombinaciju genetskih varijanti od oba roditelja, pa se određene osobine mogu pojaviti u drugačijoj kombinaciji. Zbog toga sportska porodica može imati dete koje nije zainteresovano za sport, ali i dete koje pokaže izuzetne sposobnosti.

Šta roditelji mogu da urade?

Najbolje što roditelj može da uradi jeste da detetu obezbedi priliku da se kreće, igra i isproba različite aktivnosti. Umesto pitanja „Da li će moje dete biti profesionalni sportista?“, korisnije je pitati:

„Kako mogu da mu pomognem da zavoli kretanje i pronađe aktivnost u kojoj uživa?“

Ako dete voli fudbal – neka igra fudbal. Ako uživa u plivanju – neka pliva. Ako ga privlače borilački sportovi, atletika, tenis, gimnastika ili ples – neka istražuje. Vremenom će se pokazati koje su njegove prirodne prednosti, ali i šta ga zaista motiviše.

Talenat se može naslediti, ali se sportista ne rađa gotov

Deca od roditelja mogu naslediti različite osobine koje utiču na njihov sportski potencijal, ali ne postoji jedan roditelj od kojeg se nasleđuje sportski talenat. Genetika može uticati na telesnu građu, fizičke sposobnosti i način na koji organizam reaguje na trening. Ipak, na razvoj sportiste utiču i iskustvo, vežbanje, motivacija, okruženje, kvalitet rada, odmor i prilike koje dete dobija. Zato dete ne treba posmatrati kao „naslednika“ roditeljske sportske karijere. Možda će naslediti brzinu od jednog roditelja, visinu od drugog, a ljubav prema potpuno trećem sportu pronaći samo.

Najveći sportski potencijal deteta nije u tome da bude kopija svojih roditelja, već da dobije priliku da otkrije sopstvene sposobnosti.