Dete ima slabe zube iako ih redovno pere? Genetika može da ima ulogu u tome

Roditelji često imaju utisak da rade sve kako treba – dete redovno pere zube, slatkiši su ograničeni, a pregledi kod stomatologa nisu zanemareni – ali se karijes ipak pojavljuje. Istovremeno, neko drugo dete možda nema ni približno tako disciplinovanu rutinu, a zubi mu deluju znatno otpornije.

Da li su onda neki mališani jednostavno nasledili „slabe zube“?

Odgovor nije sasvim jednostavan. Genetika zaista može da utiče na sklonost ka karijesu, ali karijes je složeno, multifaktorijalno oboljenje i ne postoji jedan „gen za loše zube“. Najnoviji veliki pregled istraživanja pokazuje da su veze između pojedinačnih genetskih varijanti i karijesa često nedosledne i da genetika trenutno ne može da se koristi kao pouzdan test kojim bi se predvidelo koje će dete imati karijes.

Šta dete zapravo može da nasledi?

Američko stomatološko udruženje navodi da su sa iskustvom karijesa proučavani geni uključeni u formiranje i mineralizaciju zubne gleđi, karakteristike pljuvačke, imunološki odgovor, pa čak i čulo ukusa.

Možda vas zanima

Vedrana Rudan je decu nazvala „prokletstvom“, a onda priznala nešto što će razumeti mnoge majke: „Ponovo bih rodila“

Roditelji sve češće slave prvu menstruaciju svojih ćerki: Torte, baloni i posebne proslave podelili javnost

„Govorili su mi da je to normalno za bebe“: Mama snimala neobične trzaje sina, a onda je on intubiran

Drugim rečima, dete od roditelja ne nasleđuje „karijes“, ali može da nasledi određene biološke karakteristike koje potencijalno utiču na to koliko su njegovi zubi podložni njegovom nastanku.

Jedan deo istraživanja usmeren je upravo na gleđ. Geni poput AMELX i ENAM učestvuju u njenom stvaranju i mineralizaciji, a njihove varijacije proučavane su u vezi sa pojavom karijesa. Ipak, novija objedinjena analiza pokazuje da dokazi nisu dovoljno jaki da bi se na osnovu određenog gena moglo predvideti hoće li dete imati problema sa zubima.

I pljuvačka ima važnu ulogu

Možda zvuči neobično, ali važan deo prirodne zaštite zuba predstavlja pljuvačka.

Ona prekriva površinu zuba, učestvuje u održavanju odgovarajuće sredine u ustima i ima zaštitnu ulogu. Naučnici zato istražuju gene koji utiču na količinu i sastav pljuvačke i njihovu moguću povezanost sa karijesom.

Jedna sistematska analiza pronašla je povezanost određenih genetskih varijanti koje utiču na sastav i protok pljuvačke sa verovatnoćom pojave karijesa, mada rezultati nisu bili isti za sve proučavane varijante.

To je još jedan razlog zbog kojeg dvoje dece sa naizgled sličnim navikama ne mora nužno da ima potpuno isto iskustvo sa zubima.

Ako mama i tata imaju mnogo karijesa, da li će ga imati i dete?

Ne mora.

Porodična istorija problema sa zubima može da bude jedan deo slagalice, ali roditelji detetu prenose mnogo više od gena. U istoj porodici često se dele i način ishrane, odnos prema slatkišima, navike pranja zuba i druge svakodnevne rutine.

Upravo zato je veoma teško precizno razdvojiti uticaj genetike od uticaja sredine.

Velika istraživanja dečjeg karijesa potvrđuju da naslednost postoji, ali procene njenog značaja dosta variraju u zavisnosti od načina na koji se istraživanje sprovodi.

Genetika nije razlog za odustajanje

Najvažnija poruka za roditelje jeste da moguća nasledna sklonost ne znači da dete mora da ima loše zube.

Čak i Američko stomatološko udruženje, kada govori o naslednosti karijesa, naglašava da na rezultate mogu da utiču oralna higijena i izloženost fluoridima.

Zato redovno pranje zuba ostaje važno čak i kada u porodici postoji istorija čestih problema sa karijesom.

Redovni stomatološki pregledi takođe omogućavaju da se početne promene primete pre nego što nastane veći problem. Rani karijes kod dece može prvo izgledati kao mala bela promena na zubu, dok se neke promene između zuba mogu otkriti tek uz pomoć stomatološkog pregleda i, kada je potrebno, rendgenskog snimka.

„Slabi zubi“ nisu uvek posledica lošeg pranja

Zato roditelj koji primeti da njegovo dete često ima probleme sa zubima ne bi trebalo automatski da zaključi da dete „ne pere dovoljno dobro“.

Isto tako, činjenica da roditelji imaju odlične zube nije garancija da će ih bez problema imati i njihovo dete.

Genetika može da utiče na neke karakteristike zuba i usne duplje, ali je karijes rezultat međusobnog delovanja brojnih bioloških, životnih i sredinskih faktora. Veliki savremeni pregled dostupnih studija upravo zbog toga zaključuje da dokazi još nisu dovoljno čvrsti da bi se genetski markeri koristili za procenu individualnog rizika od karijesa.

A to roditeljima ostavlja i najvažniju stvar – prostor za prevenciju. Bez obzira na to kakve je predispozicije dete možda nasledilo od mame i tate, pravilna higijena, odgovarajuća ishrana i redovne kontrole kod stomatologa i dalje su stvari na koje možemo da utičemo.

A ako ste se pitali od koga dete nasleđuje visinu, opširnije o tome čitajte u našoj POSEBNOJ VESTI.

Izvor informacija korišćenih za tekst: American Dental Association, Cleveland Clinic