Dete odjednom ne želi da ide u vrtić? Ovo su promene koje roditelji ne bi trebalo da ignorišu

Polazak u vrtić velika je promena za dete, ali i za roditelje. Dok se mališan navikava na novu rutinu, vaspitače, drugu decu i odvajanje od porodice, mama i tata pokušavaju da budu sigurni da je njihovo dete dobro i da se u kolektivu oseća bezbedno. Većina promena raspoloženja i ponašanja kod predškolaca ima potpuno bezazlene uzroke. Umor, nova rutina, sukob sa drugarom, promena vaspitača ili jednostavno loš dan mogu uticati na dete. Ipak, postoje situacije kada je dobro zastati i obratiti pažnju. Posebno ako se kod deteta iznenada i uporno pojavi više promena odjednom.

1. Odjednom ne želi da ide u vrtić

Povremeno negodovanje pri odlasku u vrtić nije neobično. Deca mogu biti posebno vezana za roditelja posle vikenda, praznika ili dužeg boravka kod kuće. Međutim, ako dete koje je ranije rado odlazilo u vrtić odjednom počne da plače, odbija da uđe, čvrsto se drži za roditelja ili svakodnevno traži da ostane kod kuće, vredi pokušati da saznate šta se promenilo. Ne treba odmah pretpostaviti najgori scenario. Važno je mirno razgovarati sa detetom i proveriti da li postoji nešto zbog čega mu je boravak u vrtiću postao neprijatan.

2. San se iznenada promeni

Noćne more, teško uspavljivanje, učestalo buđenje ili izražen umor ujutru mogu se pojaviti kada je dete pod stresom. Promena sna sama po sebi, međutim, ne može pokazati zbog čega je do nje došlo. Predškolac može lošije spavati zbog straha od odvajanja, promene dnevne rutine, bolesti, uzbuđenja ili brojnih drugih razloga. Ako se problem sa spavanjem pojavi zajedno sa drugim neuobičajenim promenama, dobro je obratiti mu dodatnu pažnju.

Možda vas zanima

„Nisu sve heroine nosile plašt, jedna je nosila nosila najlepši osmeh“ Bolna poruka mame male „Zlatokose“ koja je umrla od tumora na mozgu

Pre 9 godina su nasmejali svet kad su upali tati u BBC intervju: Decu iz legendarnog snimka danas sigurno ne biste prepoznali

Srbija misli na najmlađe i gradi za njih: Novi vrtić u Mladenovcu otvara vrata za 140 mališana

3. Igra odjednom izgleda drugačije

Mala deca često kroz igru pokazuju ono što još ne umeju da objasne rečima. Ako dete počne da se igra tako da se uporno ponavljaju teme poput kažnjavanja, skrivanja, straha ili agresije, roditelj može nežno da ga pita šta se dešava. Ipak, važno je biti oprezan sa zaključcima. Dete kroz igru može obrađivati sadržaje koje je videlo na televiziji, čulo od druge dece ili doživelo u svakodnevnom životu. Sama igra zato nije dokaz da se dogodilo nešto loše, ali nagla i trajna promena može biti povod za razgovor.

4. Postaje povučeno, razdražljivo ili neuobičajeno vezano za roditelja

Ako je dete ranije bilo pričljivo i otvoreno, a sada izbegava razgovor o vrtiću, deluje tužno ili se povlači, roditelj bi trebalo da primeti tu promenu. Kod neke dece stres se ispoljava kroz ćutanje, dok druga postaju razdražljiva, agresivna ili zahtevaju mnogo više pažnje nego ranije. Ni ovo samo po sebi ne znači da se u vrtiću dogodilo nešto loše. Važno je posmatrati širu sliku i razgovarati sa detetom bez pritiska.

5. Pojavljuju se neobjašnjive povrede

Predškolci često imaju modrice i ogrebotine. Trčanje, igra i padovi deo su svakodnevice mnoge dece. Ipak, roditelju bi trebalo da bude važno ako se povreda često ponavlja, nema jasno objašnjenje ili ono što dete govori nije u skladu sa onim što se vidi. U takvoj situaciji nije dobro odmah optuživati bilo koga, ali povredu ne treba ni zanemariti. Razgovor sa detetom i vaspitačima, a po potrebi i pregled kod pedijatra, mogu pomoći da se situacija razjasni.

6. Počinje da izbegava određenu osobu ili mesto

Ako dete iznova pokazuje strah ili snažan otpor prema određenoj osobi, prostoriji ili aktivnosti, roditelj bi trebalo da pokuša da sazna zbog čega. To ne mora nužno značiti da je neko povredio dete. Promena vaspitača, konflikt sa drugim detetom ili neprijatno iskustvo mogu biti dovoljni da mališan počne da izbegava određenu situaciju. Važno je zato saslušati dete, a ne odmah ponuditi odgovor umesto njega.

7. Kaže kratku rečenicu koja vas zabrine

Ponekad dete može usput reći nešto poput: „Vaspitačica je vikala na mene.“ ili: „Neću više tamo.“ Takvu izjavu ne treba ignorisati, ali ni pretvoriti u ispitivanje deteta. Umesto niza pitanja poput „Zašto?“, „Šta ti je uradila?“ i „Da li te je udarila?“, bolje je ostati smiren i reći: „Ispričaj mi šta se dogodilo.“ Otvoreno pitanje detetu ostavlja prostor da samo objasni situaciju, svojim rečima i bez osećaja da mora da pruži određeni odgovor.

Šta roditelj može da uradi?

Ako posumnjate da nešto nije u redu, najvažnije je da ostanete smireni. Saslušajte dete bez zastrašivanja, optuživanja i sugerisanja odgovora. Nemojte ga pritiskati da više puta prepričava isti događaj, jer se time može dodatno zbuniti ili uznemiriti. Ako dete izgovori nešto što vas zabrine, zapišite njegove reči što vernije možete. Obratite pažnju i na eventualne povrede, promene ponašanja, probleme sa snom ili druge novonastale simptome. Zatim razgovarajte sa vrtićem i pokušajte da dobijete što više informacija o tome šta se dogodilo. Ako postoji neobjašnjiva povreda, dete govori da mu je neko naneo bol ili imate ozbiljnu i trajnu zabrinutost za njegovu bezbednost, potražite pomoć pedijatra ili odgovarajućeg stručnjaka. Najvažnije je ne ignorisati promenu, ali ni donositi zaključke bez dovoljno informacija. Jedan znak ne znači automatski da dete trpi zlostavljanje. Ono što je važno jeste da roditelj bude prisutan, da sluša dete i da reaguje kada primeti da se ono duže vreme ne ponaša kao inače.