Od koga dete nasleđuje visinu? Evo koliko zapravo zavisi od mame i tate

Kada je mama niska, a tata visok – ili obrnuto – jedno od pitanja koje roditelji često postavljaju jeste: na koga će dete biti visoko? Iako nam se ponekad čini da je dovoljno pogledati roditelje i pogoditi, genetika visine mnogo je složenija.

Visina jeste osobina koja se u velikoj meri nasleđuje, ali dete ne dobija jednostavno „visinu od mame“ ili „visinu od tate“. Na nju utiče veliki broj gena koje dete nasleđuje od oba roditelja, ali i uslovi tokom odrastanja.

Koliko visine određuju geni?

Visina spada među osobine sa veoma jakom genetskom komponentom. Procene iz istraživanja uglavnom pokazuju da se oko 80 odsto razlika u visini među ljudima unutar iste populacije može objasniti genetskim faktorima.

Možda vas zanima

Svi su videli da dečak i na minusu nosi istu tanku duksericu: Petoro učenika je ćutalo o onome što su uradili

Dodatni staž za majke u Srbiji: Koliko se dobija za jedno, dvoje i troje dece

Rodila je 44 dece, a muž ju je ostavio samu sa njima: Neverovatna priča majke koju je upoznao ceo svet

To, međutim, ne znači da je visina konkretnog deteta „80 odsto genetika, a 20 odsto ishrana“. Heritabilnost opisuje razlike među ljudima u određenoj populaciji i ne može se na taj način primeniti na jedno dete.

Naučnici su do sada identifikovali veliki broj genetskih varijanti povezanih sa visinom. Zato dete može da nasledi kombinaciju zbog koje će biti više ili niže nego što bi roditelji očekivali samo gledajući sopstvenu visinu.

Da li visinu više nasleđujemo od mame ili tate?

Najjednostavniji odgovor je – od oboje.

Ne postoji pravilo prema kojem dečaci visinu nasleđuju prvenstveno od oca, a devojčice od majke, niti se može reći da jedan roditelj generalno ima veći uticaj.

Dete dobija genetski materijal od oba roditelja, a konačna visina rezultat je kombinacije velikog broja genetskih varijanti.

Zato dvoje dece istih roditelja ne mora da bude približno iste visine. Brat može da bude izrazito visok, dok sestra može biti znatno niža – jer nisu nasledili potpuno istu kombinaciju gena.

Mama 160 cm, tata 190 cm – koliko će dete biti visoko?

Postoji jednostavna formula koju pedijatri mogu koristiti kao grubu procenu ciljne visine na osnovu visine roditelja.

Za dečake:

(visina majke + visina oca + 13 cm) ÷ 2

Za devojčice:

(visina majke + visina oca – 13 cm) ÷ 2

Na primer, ako je mama visoka 160 cm, a tata 190 cm:

Za sina bi procenjena visina bila:

(160 + 190 + 13) ÷ 2 = 181,5 cm

Za ćerku:

(160 + 190 – 13) ÷ 2 = 168,5 cm

Ali ovo nikako nije garancija da će dete dostići upravo tu visinu. Reč je o okvirnoj proceni, oko koje postoji raspon mogućih konačnih visina.

A šta je sa bakom i dekom?

Tu priča postaje još zanimljivija.

Roditelji su detetu neposredni izvor gena, ali su i oni svoje genetske varijante nasledili od prethodnih generacija. Zato se određene osobine mogu pojaviti kod deteta iako nisu naročito izražene kod njegovih roditelja.

Tako roditelji prosečne visine mogu imati vrlo visoko dete, naročito ako u porodici postoje visoki baka, deka ili drugi bliski srodnici.

Zbog toga rečenica „povukao je na dedu“ nije potpuno bez genetskog smisla.

Genetika nije jedina koja odlučuje

Iako geni imaju veoma veliki uticaj, za ostvarivanje potencijala rasta važni su i drugi faktori.

Ishrana, opšte zdravstveno stanje, hormoni, hronične bolesti, san i drugi uslovi tokom detinjstva mogu uticati na rast.

Dete može imati genetski potencijal da bude visoko, ali određeni zdravstveni ili nutritivni problemi tokom ključnih perioda razvoja mogu sprečiti da taj potencijal bude u potpunosti ostvaren.

Zato pedijatri ne procenjuju rast deteta samo na osnovu toga koliko su visoki mama i tata. Važno je i kako dete raste tokom vremena, odnosno da li prati očekivanu krivu rasta.

Kada visina deteta treba da zabrine roditelje?

Mnogo je važnije pratiti tempo rasta nego porediti dete sa najvišim ili najnižim vršnjakom u razredu.

Ako dete značajno odstupa od očekivane visine za uzrast, prestane da raste očekivanim tempom ili naglo promeni svoju dotadašnju krivu rasta, potrebno je razgovarati sa pedijatrom.

Jedno nisko dete može biti potpuno zdravo i jednostavno genetski niže, baš kao što veoma visoko dete može samo pratiti porodični obrazac.

Zato je odgovor na pitanje „od koga je dete nasledilo visinu?“ zapravo mnogo zanimljiviji od jednostavnog „od mame“ ili „od tate“ – dobilo je jedinstvenu kombinaciju gena obe strane porodice, a odrastanje će pomoći da se taj genetski potencijal ostvari.

Šta dete nasleđuje od oca, a šta od majke – čitajte u našoj POSEBNOJ VESTI.

Od koga dete nasleđuje gustinu kose i sklonost ka ćelavljenju, čitajte OVDE.

Često se kaže da inteligenciju deca nasleđuju od majke, ali istraživanja pokazuju da na razvoj kognitivnih sposobnosti utiče mnogo više od samih gena. O tome smo takođe pisali ranije, opširnije čitajte u POSEBNOJ VESTI.