„Mama, ne brini, biću dobro“: Dečak (4) tešio majku dok se borio sa rakom

Sve je počelo promenama koje na prvi pogled nisu morale da ukazuju na nešto tako ozbiljno. Četvorogodišnji Trevor počeo je da gubi na težini, slabije je jeo, a njegova porodica primetila je i da mu je stomak otečen.

Njegova majka Diana Maradi nije ni slutila da će se njihov život za samo nekoliko dana potpuno promeniti.

A onda je jedne noći dečak dobio visoku temperaturu. Pojavili su se zatvor i jaki bolovi, a kada lekovi nisu pomogli, roditelji su ga odveli na dodatne preglede.

Možda vas zanima

Ajnštajnov neobičan savet roditeljima: Ako želite pametno dete, nemojte mu ukrasti jednu stvar iz detinjstva

Kirije su paprene, a država studentima omogućava smeštaj za manje od 3.000 dinara: Evo kako do mesta u domu

Bio je samo dete, a već je morao da zarađuje za život: Priču o ovom dečaku je Jugoslavija gledala sa knedlom u grlu

Nakon rendgenskog snimanja, lekari su odlučili da urade i CT.

Tada je stigla dijagnoza koje se nijedan roditelj ne želi ni da zamisli – Trevor je imao Vilmsov tumor drugog stadijuma, odnosno vrstu raka bubrega koja se najčešće javlja kod dece.

„Videla sam smrt“

Diana se danas jasno seća trenutka kada je saznala šta se događa njenom četvorogodišnjem sinu.

– Videla sam smrt. U glavi mi je bilo samo: „Izgubiću svoju bebu. Šta sam uradila pogrešno? Zašto nisam ranije znala?“ – ispričala je majka za Citizen Digital.

Jedno pitanje nije mogla da izbaci iz glave: da li će njeno dete uopšte preživeti?

Počela je borba koja je uključivala boravke u bolnici, operaciju, hemoterapiju i transfuzije krvi.

Uz strah za život deteta stigao je i ogroman finansijski teret.

– Lečenje raka je zaista skupo, a emotivno sve vreme razmišljate o svom detetu i o tome da li će biti dobro – objasnila je Diana.

Prestala je da radi da bi bila uz sina

Diana je majka troje dece, ali nakon Trevorove dijagnoze njen život se u potpunosti promenio.

Tri meseca nije radila kako bi mogla da bude uz bolesnog sina. Postala je izrazito zaštitnički nastrojena i želela je da ga sačuva od svega što bi moglo dodatno da mu naškodi.

Ali posle operacije i nekoliko nedelja hemoterapije shvatila je nešto važno – Trevor jeste pacijent, ali je pre svega četvorogodišnji dečak.

I dalje želi da trči. Da se igra. Da šutira loptu.

– On je još uvek mali. Kada nema temperaturu i ništa ga ne boli, igra se. Veoma je dobar mali fudbaler, pa mu dozvoljavamo da se igra – rekla je majka.

Porodica mu je čak kupila lopte kojima može da se igra u kući.

„Nisi drugačiji, samo si bolestan nakratko“

Trevor je morao da se navikne na masku, bolnicu, terapije i gubitak kose.

Roditelji su pokušavali da mu sve što mu se događa objasne jezikom koji četvorogodišnjak može da razume.

Govorili su mu da nije drugačiji od druge dece i da je samo bolestan neko vreme.

Diana je želela da mu bolest ne oduzme i ono što mu je ostalo – detinjstvo.

– Ovo je dete. Ne možete ga zaključati u kuću – poručila je.

A onda je četvorogodišnjak počeo da teši mamu

Jedan trenutak iz bolnice Diana posebno pamti.

Trevor je imao visoku temperaturu i čekala ga je transfuzija krvi. Situacija je bila teška, a njegova majka uplašena.

Tada je mališan pogledao mamu i rekao joj:

– Mama, ne brini, biću dobro.

Umesto da ona teši njega, četvorogodišnji dečak pokušavao je da umiri svoju majku.

Diana kaže da je upravo tada odlučila da promeni način na koji će prolaziti kroz ovu borbu.

Odlučila je da pred sinom ne pokazuje samo strah i da će učiniti sve što može da se Trevor oseća bolje.

Poruka drugim roditeljima

Danas Diana želi da roditelji iz njihove priče izvuku jednu važnu pouku: da poznaju svoje dete i obrate pažnju kada primete da nešto nije kao obično.

Gubitak težine, slabiji apetit i otečen stomak bili su među promenama koje je porodica kod Trevora primetila pre nego što je postavljena dijagnoza. To, naravno, ne znači da takvi simptomi automatski ukazuju na rak, ali neobične ili uporne promene kod deteta treba proveriti sa lekarom.

Diana danas poručuje drugim roditeljima da je bolje otići kod lekara i čuti da je dete dobro nego ignorisati osećaj da nešto nije u redu.

A možda je najteži deo njene priče upravo to što je u jednom od najstrašnijih trenutaka za jednog roditelja snagu dobila od osobe koju je ona pokušavala da zaštiti – svog četvorogodišnjeg sina.

CitizenDigital