„Državna porodilišta su klanice“ Srpkinja Jelena otkrila iskustvo iz Fronta – ništa nije bilo kako je zamišljala

Iskustva sa porođaja jedna su od tema o kojima žene najviše razgovaraju tokom trudnoće, a negativne priče neretko mogu da stvore strah mnogo pre nego što trudnica uopšte kroči u porodilište.

Upravo sa takvim predubeđenjem u GAK „Narodni front“ došla je Jelena, trudnica koja je čekala blizance. Kako je ispričala, godinama je slušala priče zbog kojih je verovala da je privatno porodilište za nju jedina opcija.

Međutim, njeno lično iskustvo bilo je potpuno drugačije.

Možda vas zanima

En Hatavej otkrila simptome treće trudnoće: Jedan je potpuno iznenadio, a jednu stvar joj je doktor strogo zabranio

„Trudna sam s ljubavnikom, muž ne zna“: Buduća mama sa Balkana pokrenula lavinu, a samo je htela pravni savet

Dete je rođeno sa šest prstiju, a niko u porodici ih nema: Kako genetika objašnjava polidaktiliju

Jelena je odlučila da ispriča svoju stranu priče i objasni zbog čega je od žene kojoj je Narodni front bio poslednje mesto na kojem je želela da se porodi došla do zaključka da je upravo tamo možda najsigurnija.

Svoju priču započela je rečenicom koja odmah privlači pažnju:

– Državna porodilišta su klanice.

E sada kada imam vašu pažnju, prvo ću da vam kažem: nemojte slušati takve priče. To su budalaštine. GAK „Narodni front“ je ozbiljna institucija i svakoj osobi koja tamo radi treba skinuti kapu. Volela bih da sam ovakav snimak ili serijal snimaka mogla da pogledam kada sam odlučivala gde ću se poroditi.

– Hoću da vam ispričam kako Front izgleda iz jednog drugačijeg ugla, iz realnog iskustva. Ne samo kroz priče tipa: „tamo je prljavo“, „hrana je ovakva“, „hrana je onakva“, već kako to mesto zaista funkcioniše.

Ja sam slušala grozne priče i Front je bio poslednje mesto na kojem sam želela da se porodim. A onda sam, u jednom trenutku, kada sam ušla u to porodilište, shvatila da je to možda najbolje mesto na kojem mogu da budem.

Ali da se vratim na početak.

Prvi put se porodila privatno

Jelenino prethodno iskustvo bilo je drugačije. Prvi porođaj završio se carskim rezom u privatnoj ustanovi, a četiri godine kasnije saznala je da nosi blizance.

– Moj prvi porođaj 2022. godine završio se carskim rezom u privatnoj klinici i danas, sa ovim iskustvom, verujem da je taj prvi porođaj mnogo uticao na to kako će četiri godine kasnije izgledati moj drugi. Kada smo saznali da čekamo blizance, prvo smo počeli da razmišljamo gde ću voditi trudnoću i gde ću se poroditi. Do tada sam uglavnom slušala tuđa iskustva o državnim porodilištima.

– Priče su bile: „državna porodilišta su klanice“, „Front pogotovo“. I tako sam formirala mišljenje da želim da se porodim privatno, jer mi je to delovalo kao sigurnija opcija. Međutim, doktorka kod koje je privatno vodila trudnoću prethodno je dve decenije radila kao akušer u Narodnom frontu. Upravo je ona, kako Jelena priča, počela da menja njenu sliku o državnom porodilištu.

„Ako se nešto zakomplikuje, tamo je najbezbednije“

Blizanačka trudnoća nosila je dodatne rizike, zbog čega je Jelena dobila savet da Narodni front ipak uzme u obzir kao rezervnu opciju.

– Međutim, spletom okolnosti, trudnoću sam vodila privatno kod doktorke koja je prethodno 20 godina radila u Narodnom frontu kao akušer. Blizanačka trudnoća se automatski vodi kao visokorizična. Negde posle 20. nedelje, kada se radi ekspertski ultrazvuk, doktorka me je posavetovala da počnem da razmišljam i o Frontu kao rezervnoj opciji. Rekla mi je da su tamo najveći stručnjaci i da je, ako se nešto zakomplikuje, tamo najbezbednije. Savetovala me je da odem na pregled kod još jednog doktora koji je stručnjak za blizanačke trudnoće, kako bih imala „backup“ opciju za Front. Jer sa blizanačkom trudnoćom nikada ne znate šta može da se dogodi, ni tokom trudnoće, ni na samom porođaju.

Tada mi je rekla nešto što sam zapamtila otprilike ovako:

„Dobro, porodićeš se privatno, ali šta ćeš ako se, ne daj Bože, nešto dogodi sa decom?“

Prvi odlazak u Front potpuno drugačiji od onoga što je očekivala

Jelena je zatim počela da odlazi na preglede kod lekara koji se bavi blizanačkim trudnoćama, a potom i na redovne CTG kontrole u Narodni front.

Strah koji je ponela sa sobom, kaže, počeo je da nestaje.

– Na njenu preporuku počela sam da idem kod doktora koji se bavi blizanačkim trudnoćama, a zatim i na redovne CTG kontrole u Front. Kada sam prvi put otišla tamo, u glavi su mi odzvanjala sva ona loša iskustva koja sam ranije slušala. Bila sam napeta i očekivala sam da će se neko svađati sa mnom, da će pristup biti katastrofalan i da ću se samo dodatno uplašiti. Međutim, sestre na trećem spratu, na odeljenju visokorizičnih trudnoća, bile su veoma prijatne i korektne. Jesu brze i užurbane, ali su jasne, efikasne i sve rade kako treba. I što sam češće odlazila na CTG, to sam se u Frontu osećala sve prijatnije. Došla sam do toga da sam odlučila: u redu, može da me porodi bilo ko. Pošto sam već odlučila da će ponovo biti carski rez, više mi nije bilo presudno ko će tačno da me operiše.

Ostao joj je još jedan veliki strah

Iako je promenila mišljenje o samom porodilištu i osoblju, Jelena kaže da je imala još jednu veliku nedoumicu – baby friendly program, posebno zato što je očekivala dve bebe nakon carskog reza.

– Ali onda se pojavio drugi problem. Nisam želela baby friendly program.

U glavi mi je bilo: „Mene će tamo da otvore, ostaviće mi dvoje dece, kako ću sama da se brinem o njima, ko će da ih presvlači, ko će da ih hrani, kako ću sve to da izvedem?“

Ali tu priča tek počinje.

Jelenina ispovest tako se ovde ne završava. Posle straha od državnog porodilišta i odluke da ipak razmotri Narodni front, pred njom je ostalo pitanje koje muči mnoge buduće majke – kako zaista izgleda period neposredno nakon porođaja i koliko pomoći žena dobija kada beba stigne.

Tiktok/JelenaTašin