Učenik šestog razreda završio u bolnici zbog jezivog izazova: Onesvestio se u školskoj svlačionici, roditelji moraju da znaju za ovu opasnost

Učenik šestog razreda jedne osnovne škole u Beogradu izgubio je svest tokom opasne igre sa vršnjakom, nakon čega je prevezen u bolnicu. Prema navodima o incidentu, dečak je pristao da ga drug davi, ne shvatajući koliko ozbiljne posledice takvo ponašanje može da izazove. Slučaj je ponovo skrenuo pažnju na opasne izazove koji se šire među decom, uključujući one poznate kao „Blackout Challenge“ i „The Choking Game“.

Incident koji se nedavno dogodio u jednoj beogradskoj osnovnoj školi uznemirio je roditelje i ponovo otvorio pitanje bezbednosti dece koja prate trendove sa društvenih mreža.

Tokom časa fizičkog vaspitanja, u školskoj svlačionici, učenik šestog razreda izgubio je svest nakon što ga je, prema dostupnim navodima, drug davio uz njegov pristanak.

Možda vas zanima

Svako sedmo dete u Srbiji se bar jednom samopovredilo: Stručnjaci upozoravaju roditelje na znakove koje ne smeju da ignorišu

„Živela je sama, danima je nisu viđali“: Smrt Slađane Tesle otvorila važno pitanje o kojem porodice retko razgovaraju

„Do 12. godine nije znao da čita i piše, a postao je veliki pesnik“: Njegoševo detinjstvo nosi važnu poruku roditeljima

Dečaku je bila potrebna medicinska pomoć i prevezen je u bolnicu.

Iako se ovaj događaj dovodi u vezu sa opasnim internet izazovima, nije potvrđeno da su učenici postupali po konkretnom TikTok snimku ili trendu.

Šta je „Blackout Challenge“ i zašto je toliko opasan?

Nazivi „Blackout Challenge“ i „The Choking Game“ koriste se za izuzetno rizično ponašanje koje podrazumeva namerno izazivanje nedostatka kiseonika u mozgu, sa ciljem postizanja kratkotrajnog osećaja omamljenosti ili gubitka svesti.

Ovakvo ponašanje postojalo je i pre pojave društvenih mreža, ali internet može doprineti njegovom širenju među decom i adolescentima.

Poseban problem predstavlja to što maloletnici ponekad ne razumeju koliko brzo situacija može postati opasna.

Ono što doživljavaju kao igru, dokazivanje pred društvom ili pokušaj da oponašaju nešto što su videli na internetu može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica.

Gubitak svesti nije bezazlen: Posledice mogu biti trajne

Namerno ograničavanje dotoka kiseonika u mozak može izazvati gubitak svesti, ozbiljne neurološke komplikacije, a u najtežim slučajevima i smrt.

Opasnost postoji čak i kada dete veruje da će sve trajati veoma kratko.

Moguće posledice uključuju povrede krvnih sudova, krvarenje u očima, oštećenje mozga i povrede nastale prilikom pada.

Kada osoba izgubi svest, više ne može da kontroliše svoje pokrete niti da se zaštiti od udarca.

Zbog toga stručnjaci upozoravaju da ovakvo ponašanje nikada ne sme biti predstavljeno kao bezazlena zabava.

Zašto deca pristaju na ovakve izazove?

Deca i adolescenti često žele da budu prihvaćeni u društvu, a vršnjački pritisak može imati veliki uticaj na njihove odluke.

Nekada se plaše da će ih drugovi ismevati ako odbiju izazov. U drugim situacijama žele da pokažu hrabrost ili da privuku pažnju.

Društvene mreže dodatno komplikuju situaciju jer broj pregleda, komentara i reakcija može stvoriti pogrešan utisak da je rizično ponašanje popularno ili prihvatljivo.

Međutim, važno je da roditelji razumeju da dete ne mora imati nameru da sebi naudi da bi učestvovalo u aktivnosti koja ozbiljno ugrožava njegov život.

Koji znaci mogu upozoriti roditelje?

Postoje određene promene koje mogu biti razlog za dodatnu pažnju i razgovor sa detetom.

Neobjašnjive modrice ili tragovi na vratu, učestale glavobolje, crvenilo ili krvarenje u očima, kao i epizode vrtoglavice ili gubitka svesti zahtevaju ozbiljan pristup.

Roditelji mogu primetiti i da dete pokazuje neobično interesovanje za snimke opasnih izazova ili da izbegava razgovor o aktivnostima sa vršnjacima.

Ipak, nijedan od ovih znakova sam po sebi ne dokazuje da dete učestvuje u opasnoj igri. Mogu postojati i drugi zdravstveni ili životni razlozi, zbog čega je važno izbegavati optuživanje i po potrebi potražiti stručnu pomoć.

Ako je dete izgubilo svest ili postoji sumnja da je bilo izloženo pritisku na vrat, potrebna je hitna medicinska procena, čak i ako se ubrzo oseća bolje.

Kako razgovarati sa detetom o opasnim internet izazovima?

Stručnjaci za bezbednost dece ističu značaj otvorene komunikacije između roditelja i dece.

Umesto razgovora koji počinje pretnjama i kaznama, korisnije je pitati dete da li je čulo za određene izazove, šta njegovi drugovi misle o njima i da li je nekada osetilo pritisak da uradi nešto što ne želi.

Detetu treba jasno objasniti da gubitak svesti nije igra i da pristanak na opasnu aktivnost ne znači da je ona bezbedna.

Važno je i da zna da može da odbije izazov, udalji se iz situacije i obrati odrasloj osobi bez straha da će zbog toga biti ismejano ili kažnjeno.

Roditelji bi trebalo da podstiču decu da prijave opasne snimke i da ih ne dele dalje.

Škole imaju važnu ulogu u prevenciji

Slučaj iz beogradske škole ukazuje i na potrebu za pažljivim nadzorom dece u prostorijama u kojima nisu stalno prisutni nastavnici, poput svlačionica i hodnika.

Pored nadzora, važno je da učenici dobiju jasne i uzrastu prilagođene informacije o rizicima opasnih izazova.

Škole i roditelji mogu zajednički da rade na tome da deca razumeju da dokazivanje pred vršnjacima nikada ne sme biti važnije od zdravlja i života.

Najvažnija poruka za roditelje jeste da sa decom razgovaraju pre nego što se opasan izazov pojavi u njihovom okruženju. Jedan iskren razgovor može pomoći detetu da prepozna rizik i donese bezbedniju odluku.