Razvojne teškoće kod dece: Defektolog Olivera Banović Milošević za Mame o igri, terapijama i izazovima sa kojima se suočavaju roditelji

Roditeljstvo i odgajanje deteta sa razvojnim teškoćama često donosi brojna pitanja, neizvesnost i osećaj da je potrebno neprekidno raditi na njegovom napretku. Između vežbi, terapija, saveta stručnjaka i očekivanja okoline, roditelji ponekad zaborave da su igra, bliskost i spontani zajednički trenuci jednako važan deo odrastanja.

Da li su detetu zaista potrebne skupe igračke i brojna razvojna pomagala ili je najvažnije da ima odraslu osobu koja ga razume, prati njegova interesovanja i podstiče ga u skladu sa njegovim mogućnostima? Kako pronaći meru između stručnog rada i opuštenog roditeljstva, ali i razgovarati sa porodicom o razvojnim teškoćama?

O ovim važnim temama za Mame govorila je defetolog Olivera Banović Milošević, koja je roditelje podsetila da podrška detetovom razvoju ne podrazumeva savršenstvo, već razumevanje njegovih potreba, strpljenje i kvalitetan odnos.

Možda vas zanima

Istine i zablude o carskom rezu: Šta svaka trudnica treba da zna pre porođaja?

Da li se vaša beba razvija kako treba? Ove simptome ne smete da ignorišete u prva 3 meseca

Da li dete nasleđuje veličinu stopala od majke ili oca? Saznajte kako genetika na veličinu obuće i razvoj deteta

Zašto je svakodnevna igra sa detetom važnija od skupih igračaka?

Na koje sve načine svakodnevna igra i provođenje vremena „jedan na jedan“ sa detetom deluju stimulativnije od najskupljih igračaka ili pomagala?

– Detetu za razvoj nije potrebna soba puna igračaka, već osoba koja će ga primetiti, razumeti i uključiti se u njegov svet. Kada se roditelj igra sa detetom, on ne podstiče samo jednu veštinu. Kroz jednostavnu igru razvijaju se komunikacija, pažnja, mišljenje, motorika, socijalne veštine, emocionalna povezanost i sposobnost rešavanja problema. Posebno je značajno da roditelj prati detetovo interesovanje. Važno je i da detetu ostavimo prostor da samo istražuje. Najvrednije razvojno sredstvo često nisu igračka ili pomagalo, već kvalitetan odnos između deteta i osobe koja o njemu brine – navela je naša sagovornica.

Autizam i razvojne poteškoće kod dece: Defektolog Olivera Banović Milošević za Mame otkriva prve signale i objašnjava zašto je rana intervencija ključna

Kako pronaći ravnotežu između terapija i opuštenog roditeljstva?

Kako roditelji mogu da naprave balans između konstantnog rada sa detetom, vežbi i terapija, i slobodnog, opuštenog roditeljstva?

– Ovo je veoma važno pitanje jer roditelji dece sa razvojnim teškoćama često osećaju da moraju neprekidno nešto da rade. Da li su dovoljno vežbali? Da li su dovoljno stimulisali govor? Da li su propustili neku priliku za učenje? Naravno, strukturisane vežbe i stručni tretmani mogu biti veoma značajni, ali njihov intenzitet i ciljevi treba da budu prilagođeni potrebama deteta i mogućnostima porodice. Roditeljima savetujem da izaberu nekoliko prioriteta koji su trenutno najvažniji, u dogovoru sa stručnim timom. I roditelj ima pravo na odmor. Njegova iscrpljenost ne znači da manje voli svoje dete. Detetu nije potreban savršen roditelj koji svakog minuta radi na njegovom razvoju – istakla je Olivera Banović  Milošević.

Kako razgovarati sa porodicom o razvojnim teškoćama deteta?

Kako saopštiti vest o smetnjama u razvoju ostatku porodice i izboriti se sa nerealnim očekivanjima ili osudama okoline?

-Saopštavanje vesti porodici može biti veoma emotivno, posebno kada roditelji još uvek sami pokušavaju da razumeju šta dijagnoza ili razvojne teškoće znače za njihovo dete. Savetujem da se informacije podele onda kada su roditelji spremni, onoliko koliko žele i sa osobama kojima veruju. Nije neophodno da odmah svima objasne sve detalje niti da se pravdaju zbog odluka koje donose u vezi sa detetom. Važno je da porodica razume da razvojne teškoće nisu posledica nedovoljne ljubavi, lošeg vaspitanja ili nedostatka truda. Neće svi razumeti kroz šta porodica prolazi, i to može da boli. Ipak, roditelji ne moraju svakoga da ubede niti da traže odobravanje za svaki svoj postupak – kazala je naša sagovornica.

Razumevanje i podrška važniji su od savršenstva

Roditeljima dece sa razvojnim teškoćama često se nameće osećaj da moraju da budu snažni, organizovani i neprestano usmereni na napredak svog deteta. Međutim, važno je prepoznati da se razvoj ne podstiče samo kroz vežbe i terapije, već i kroz svakodnevne trenutke bliskosti, igru i osećaj sigurnosti.

Poruka defektologa Olivere Banović Milošević jeste da roditelji ne moraju da budu savršeni niti da svaki trenutak pretvore u priliku za učenje. Potrebno je da, uz odgovarajuću stručnu podršku, pronađu način da odgovore na potrebe deteta, ali i da sačuvaju sopstvenu snagu i dobrobit. Prihvatanje detetovih potreba, strpljenje i podrška porodice mogu da olakšaju svakodnevne izazove. A ponekad su upravo zajednička igra, osmeh i vreme provedeno bez pritiska najvažniji podsetnik da roditeljstvo nije samo rad na razvoju deteta, već i izgradnja odnosa koji mu pruža ljubav, sigurnost i razumevanje.