Autizam i razvojne poteškoće kod dece: Defektolog Olivera Banović Milošević za Mame otkriva prve signale i objašnjava zašto je rana intervencija ključna

Kada je reč o razvoju deteta, prvi znaci da mu je potrebna dodatna podrška često su veoma suptilni. Slabije odazivanje na ime, izostanak gestova, kašnjenje u razvoju govora ili gubitak ranije stečenih veština samo su neki od signala na koje roditelji treba da obrate pažnju. O tome kako prepoznati razvojne teškoće, zašto je rana intervencija važna i kako se roditelji mogu izboriti sa strahom i neizvesnošću, za portal Mame govorila je defektolog Olivera Banović Milošević.

Prve godine života deteta donose brojne promene, nova znanja i veštine, ali i pitanja koja kod roditelja mogu izazvati zabrinutost. Da li dete napreduje u skladu sa svojim uzrastom, kada je kašnjenje u govoru razlog za stručnu procenu i kako prepoznati da su detetu potrebni dodatna podrška i podsticaj? Iako svako dete ima svoj tempo razvoja, postoje određeni pokazatelji koje ne treba zanemarivati. Pravovremeno prepoznavanje mogućih teškoća i obraćanje stručnjacima mogu pomoći porodici da bolje razume potrebe deteta i pronađe odgovarajuće načine podrške.

U razgovoru za portal Mame, defektolog Olivera Banović Milošević objasnila je na koje suptilne signale u razvoju i ponašanju deteta roditelji treba da obrate pažnju, zbog čega je rana intervencija značajna i kako se suočiti sa prvim sumnjama ili dijagnozom bez prepuštanja panici. Posebno je istakla važnost saradnje roditelja i stručnjaka, kao i činjenicu da nijedan pojedinačni znak sam po sebi ne znači da dete ima razvojni poremećaj.

Možda vas zanima

Dete vam stalno postavlja pitanje „zašto?“: Nemojte ga ignorisati, to je važan znak njegovog razvoja

„Svog sina sa autimzom ne bih menjala ni za 100 zdrave dece“: Jelena Radanović o detaljima borbe za oporavak svog mališana

Da nijedan roditelj ne ostane sam: Podrška deci sa autizmom i porodicama u Srbiji tokom 2026. godine

Koji su prvi suptilni znaci razvojnih teškoća kod dece koje roditelji najčešće previde?

Prvi pokazatelji da razvoj deteta zahteva dodatnu pažnju često nisu dramatični niti odmah uočljivi. Upravo zato roditelji mogu da ih pripišu individualnom temperamentu deteta ili pretpostavci da će određene veštine doći same od sebe. Olivera Banović Milošević navela je da je važno posmatrati kako dete komunicira, igra se i ostvaruje kontakt sa ljudima iz svog okruženja.

-Prvi signali često nisu nešto dramatično, već sitnice koje se ponavljaju u svakodnevnim situacijama. To može biti izostanak pokazivanja prstom kako bi dete podelilo interesovanje sa roditeljem, slabije odazivanje na ime, nedostatak zajedničke pažnje, izostanak gestova, kašnjenje u razvoju govora ili teškoće u uspostavljanju kontakta sa drugima. Obraćamo pažnju i na to kako se dete igra: da li istražuje igračke na različite načine, da li imitira odrasle, uključuje druge u igru i koristi igru pretvaranja, poput hranjenja lutke ili razgovora telefonom. Posebno je značajno ako dete izgubi veštine koje je ranije imalo, na primer prestane da koristi reči, gestove ili da ostvaruje kontakt na način na koji je ranije moglo. Takva promena zahteva pravovremenu stručnu procenu. Ipak, važno je naglasiti da nijedan pojedinačni znak sam po sebi ne znači da dete ima razvojni poremećaj. Gledamo celokupnu sliku razvoja. Moja poruka roditeljima je: ne čekajte da teškoće postanu velike da biste potražili savet. Bolje je proveriti i dobiti stručno mišljenje nego dugo živeti u neizvesnosti – navela je doktorka Banović Milošević.

Zašto je rana intervencija kod dece važna pre treće godine i kakvu ulogu imaju roditelji?

Kada roditelji primete da dete određene veštine usvaja sporije ili da postoje odstupanja u komunikaciji, ponašanju ili drugim oblastima razvoja, često se pitaju da li je još rano za obraćanje stručnjaku. Defektolog Olivera Banović Milošević naglasila je da nema potrebe čekati treću godinu života kako bi dete dobilo podršku koja mu je potrebna.

-Prve godine života predstavljaju period intenzivnog razvoja mozga, komunikacije, kretanja, mišljenja i socijalnih veština. Dete tada uči velikom brz Rana intervencija je važna zato što detetu pruža podršku onda kada se veštine tek razvijaju. Ne znači da posle treće godine nema napretka, već da nema razloga da se sa podrškom čeka do tog uzrasta. Uloga roditelja je neprocenjiva. Dete možda provodi određeno vreme sa terapeutom, ali najveći deo dana provodi sa porodicom. Zato je važno da roditelj nauči da kroz svakodnevne aktivnosti podstiče razvoj deteta. Roditelj ne mora da bude terapeut. Njegov zadatak je da bude roditelj koji razume svoje dete i zna kako da mu pruži podršku. Najbolji rezultati dolaze kada postoji saradnja između deteta, roditelja i stručnjaka, uz ciljeve koji su smisleni za konkretnu porodicu – istakla je naša sagovornica za Mame.

Kako roditelji da prihvate sumnju na razvojne teškoće ili dijagnozu deteta bez panike i osećaja krivice?

Sumnja da se dete razvija drugačije od vršnjaka, kao i suočavanje sa zvaničnom dijagnozom, mogu biti veoma emotivni trenuci za celu porodicu. Roditelji se često suočavaju sa strahom od nepoznatog, preispitivanjem sopstvenih postupaka i brigom za budućnost deteta. Naša sagovornica istakla je da je važno razumeti i prihvatiti takve emocije, ali i napraviti razliku između dijagnoze i deteta kao jedinstvene ličnosti.

– Smatram da je važno da roditeljima prvo kažemo da su strah, tuga, zbunjenost, pa čak i osećaj krivice, sasvim razumljive reakcije. Kada roditelj posumnja da se njegovo dete razvija drugačije ili dobije dijagnozu, često počinje da preispituje svaki svoj postupak. Pita se da li je nešto mogao drugačije, da li je nešto propustio i šta će biti sa njegovim detetom u budućnosti.Međutim, želim jasno da naglasim: roditelji nisu krivi zato što njihovo dete ima razvojne teškoće. Razvoj je složen proces na koji utiče mnogo faktora. Prihvatanje ne znači da roditelj mora odmah da bude dobro, da prestane da se plaši ili da sve razume. Takođe, dijagnoza nije definicija deteta. Ona može da nam pomogne da razumemo određene teškoće i pronađemo odgovarajuću podršku. Roditeljima savetujem da potraže pouzdane stručnjake, da postavljaju pitanja i da se usmere na konkretne korake koje mogu da preduzmu danas – navela je defektolog Olivera Banović Milošević.

Kada dete ima autizam, mami je potrebna podrška svakog dana

Podrška detetu počinje razumevanjem njegovih potreba

Poruka koju defektolog Olivera Banović Milošević upućuje roditeljima jeste da ne zanemaruju svoje nedoumice, ali ni da na osnovu jednog ponašanja donose zaključke o razvoju deteta. Pažljivo posmatranje, razgovor sa stručnjacima i pravovremena procena mogu pomoći da se prepoznaju potrebe deteta i odredi odgovarajući vid podrške. Rana intervencija ne podrazumeva samo rad sa detetom, već i osnaživanje porodice da kroz svakodnevne aktivnosti podstiče njegov razvoj. Uz razumevanje, podršku i saradnju sa stručnjacima, roditelji mogu da dobiju jasnije smernice i sigurnost u tome kako da prate razvoj svog deteta.