Majka mu je umrla od raka, on završio u Zvečanskoj: Srpski voditelj je posle mnogo godina na poslu upoznao polusestru

Imao je samo sedam godina kada je ostao bez majke. Nekoliko godina kasnije izgubio je i baku, jedinu osobu koja mu je pružala porodičnu sigurnost. Dok su odrasli razgovarali o tome šta će biti sa porodičnom imovinom, dečak je čekao odgovor na mnogo važnije pitanje: ko će brinuti o njemu? Danas je Mihajlo Pavić poznato televizijsko lice, ali iza njegovog osmeha krije se detinjstvo koje je obeležilo nekoliko velikih tragedija.

Mihajlo Pavić odrastao je uz samohranu majku i baku. Iako porodica nije bila velika, detinjstvo pamti po ljubavi i pažnji kojom je bio okružen.

Sve se promenilo kada je njegovoj majci dijagnostikovan rak pluća. Mihajlo je tada imao samo šest godina.

Možda vas zanima

„Odakle dolaze bebe?“: U ovom uzrastu deca postavljaju najviše pitanja, a roditeljima nije uvek jednostavno da daju odgovor

Jedno od ovo dvoje dece ima ADHD, a oboma su postavili ista pitanja: Ovaj snimak treba da pogleda svaki roditelj

„Nekome je majka bolesna, neko je ujutru bio istučen“: Desanka Maksimović objasnila zašto deci nije davala jedinice

Lekari su joj davali ograničeno vreme, ali se ona borila da što duže ostane uz sina.

Kada je preminula, Mihajlo je imao sedam godina. Ostao je sa bakom, pokušavajući da razume zašto se mama više nikada neće vratiti.

„Niko nije mogao da mi objasni zašto mame više nema“

Govoreći o detinjstvu, Mihajlo je ispričao da je, uprkos tragediji, uz baku i dalje osećao ljubav. Međutim, ni ta sigurnost nije dugo trajala.

– Nakon toga sam ostao sa bakom. Bio sam voljen, ali izgubljen u celoj situaciji, jer niko nije mogao da mi objasni zašto mame više nema.

Nekoliko godina kasnije doživeo je novi gubitak.

Jednog dana, kada se vratio iz škole, zatekao je baku kako bez svesti leži u sobi. Komšije su pozvale Hitnu pomoć, a ubrzo su počeli da se okupljaju rođaci, prijatelji i kumovi.

Mihajlo je tada bio dete kojem je ponovo bio potreban neko ko će ga zagrliti, utešiti i obećati mu da neće ostati samo.

Međutim, ono što je usledilo ostalo mu je u bolnom sećanju.

Raspitivali su se za nakit, bunde i kuću, ali ne i za dečaka

Prema Mihajlovom svedočenju, dok se razgovaralo o tome ko će preuzeti brigu o njemu, pojedine članove rodbine više je zanimala porodična imovina.

– Niko od rodbine nije želeo da me prihvati, ali su se pitali šta će biti sa bakinim nakitom, maminim bundama, kućom, vrednim pokretnostima, ali niko nije vodio računa šta će se desiti sa mnom – ispričao je Mihajlo.

Nakon toga usledile su godine neizvesnosti.

Menjao je domove i ljude sa kojima je živeo. Jedno vreme o njemu su brinuli kumovi, ali su, prema njegovim rečima, izgubili starateljstvo zbog neadekvatnog ponašanja i problema sa alkoholom.

Mihajlo je govorio da se u tom periodu osećao zapostavljeno i maltretirano.

Nakon kraćeg boravka kod sestre, ni tu nije mogao trajno da ostane.

Na kraju je smešten u dom za decu bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj.

Završio je na mestu kojeg se njegova majka najviše plašila

Za Mihajla je odlazak u Zvečansku predstavljao ostvarenje straha koji je, kako je kasnije ispričao, delio sa svojom majkom.

U domu je proveo tri godine.

Nije mu bilo lako da prihvati okolnosti u kojima se našao. Povukao se u sebe, izgubio motivaciju za učenje i počeo da izostaje iz škole.

Dok su druga deca odlazila svojim porodicama, njega je svakodnevica podsećala na ono što je izgubio.

Ipak, jedan prizor iz tog perioda promenio je način na koji je razmišljao o svojoj budućnosti.

Jedan pogled kroz prozor promenio mu je život

Mihajlo je ispričao da se preko puta njegove škole nalazila kafana u kojoj su se okupljali ljudi sa problemima sa alkoholom.

Posmatrajući ih, zapitao se da li će i njegov život jednog dana izgledati tako.

Taj trenutak postao je prekretnica.

Shvatio je da, uprkos svemu što mu se dogodilo, želi drugačiju budućnost.

Počeo je ozbiljnije da se posvećuje školi, da se bori za stipendije i radi na sebi.

Dete koje je ostalo bez najbližih i koje nije znalo gde će živeti počelo je da gradi put ka samostalnom životu.

Dečak iz Zvečanske postao je televizijski voditelj

Godinama kasnije Mihajlo Pavić ostvario je želju da se bavi televizijskim novinarstvom.

Radio je kao voditelj i izgradio profesionalnu karijeru, ali nikada nije zaboravio godine provedene u Zvečanskoj.

U razgovoru za portal eKlinika, objavljenom u januaru 2025. godine, govorio je o tome koliko mu znači da se vrati u dom u kojem je odrastao i pruži podršku deci koja prolaze kroz slične životne okolnosti.

Posebno ga, kako je ispričao, pogađa kada kod dece koja odrastaju u domovima primeti da su izgubila nadu i da ne vide svoju budućnost.

Njegova životna priča zato nije samo svedočenje o teškom detinjstvu, već i podsećanje na to koliko je svakom detetu potrebno da zna da nije samo.

Mihajlo danas može da govori o svom životnom putu, ali gubitak majke ostaje rana koja ga je trajno obeležila.

U kasnijoj ispovesti opisao je prve godine života kao period ispunjen ljubavlju i toplinom, uprkos tome što je odrastao bez oca u svakodnevnom životu.

Izgubio je majku, zatim baku, potom i sigurnost porodičnog doma. Ipak, uspeo je da izgradi život o kakvom je kao dečak maštao.

Njegova priča ostaje snažan podsetnik da se iza svakog deteta u domu nalazi sudbina koja zaslužuje pažnju, razumevanje i priliku za bolju budućnost.