Beba se rodila sa belim pramenom kose: Nije seda – genetika može da krije odgovor

Beba ima tamnu ili smeđu kosu, ali kroz nju se od samog rođenja pruža potpuno beli pramen. Roditeljima ovakav detalj može izgledati neobično, posebno ako niko u porodici nema ništa slično.

Međutim, beli pramen kod bebe nije isto što i seda kosa koja se javlja tokom starenja. Jedno od objašnjenja može biti polioza – lokalizovano odsustvo ili smanjena količina pigmenta u dlakama na određenom području.

Drugim rečima, folikuli na tom mestu ne proizvode melanin na isti način kao folikuli iz kojih raste ostatak kose.

Možda vas zanima

Oboje roditelja zdravi, a dete nasledi bolest: Kako mama i tata mogu godinama da nose gen, a da to uopšte ne znaju

Ujed rode ili poljubac anđela: Ovaj beleg ima svaka treća beba – evo kako nestaje i da li ima razloga za brigu

Postoji nešto što dete nasleđuje samo od majke: Genetičarka objasnila zašto tata ovo ne može da prenese bebi

Zašto je jedan deo kose beo, a ostatak nije?

Boju kose određuje melanin, pigment koji stvaraju melanociti u folikulima dlake. Kada na ograničenom području melanocita nema ili oni ne stvaraju dovoljno pigmenta, vlasi koje iz tih folikula rastu mogu biti bele.

Zato dete može imati potpuno normalno pigmentisanu kosu, a samo jedan jasno ograničen beli pramen.

To se razlikuje od uobičajenog menjanja boje dečje kose tokom odrastanja. Kod te pojave proizvodnja i raspored pigmenta menjaju nijansu većeg dela kose, dok kod polioze određena grupa vlasi ostaje bez uobičajenog pigmenta.

Kakve veze sa tim ima genetika?

Beli pramen može biti prisutan od rođenja, a jedan od mogućih uzroka jesu nasledne promene koje utiču na ćelije odgovorne za pigmentaciju.

Jedno od stanja koje može uključivati karakterističan beli pramen jeste piebaldizam. To je retko genetsko stanje kod kojeg određena područja kože i kose od rođenja nemaju uobičajenu pigmentaciju.

Kod piebaldizma se često pojavljuju jasno ograničena područja svetlije kože, a kod dela ljudi prisutan je i beli pramen kose, često u prednjem delu glave.

Piebaldizam je povezan sa promenama gena koji učestvuju u razvoju i funkcionisanju melanocita. Može se nasleđivati autozomno dominantno, što znači da je jedna izmenjena kopija gena dovoljna da se osobina ispolji.

A šta ako niko u porodici nema beli pramen?

Upravo je to pitanje koje roditelje može najviše zbuniti.

To što mama i tata nemaju beli pramen ne znači automatski da genetski uzrok nije moguć. Genetske promene ponekad mogu nastati prvi put kod deteta, a način ispoljavanja pojedinih naslednih osobina takođe može da se razlikuje među članovima porodice.

Zbog toga se samo na osnovu izgleda roditelja ne može utvrditi zbog čega beba ima beli pramen.

Beli pramen nije dijagnoza

Važno je naglasiti da sama polioza predstavlja znak, odnosno promenu pigmentacije, a ne jednu određenu bolest.

Može postojati izolovano, ali se može javiti i uz određena genetska, autoimuna ili druga stanja. Zato je važno posmatrati da li dete ima još neke promene na koži, očima ili drugim delovima tela.

Lekar na osnovu izgleda promene, vremena kada se pojavila, porodične anamneze i eventualnih drugih simptoma procenjuje da li je potrebno dalje ispitivanje.

Ako je beba rođena sa njim, može li beli pramen ostati zauvek?

Ako je uzrok urođena promena pigmentacije, beli pramen može ostati prisutan i kasnije tokom života.

Upravo zato neke porodice imaju karakterističan beli pramen koji se pojavljuje kroz više generacija – kod bake, roditelja, a zatim i deteta.

Kod drugih ljudi, međutim, pojava belih dlaka može imati drugačiji uzrok, pa nije svaki beli pramen koji izgleda slično posledica istog procesa.

Kada treba pitati pedijatra?

Ako se dete rodilo sa belim pramenom, roditelji mogu da ga pokažu pedijatru tokom pregleda, posebno ako postoje i područja kože bez pigmenta ili druge neuobičajene promene.

Još je važnije potražiti stručni savet ako se promena pigmentacije pojavila naknadno ili se širi, jer tada treba utvrditi njen uzrok.

Jedan beli pramen zato ne treba odmah posmatrati kao znak bolesti. Ali je odličan primer koliko je stvaranje pigmenta složen proces i kako mala razlika u radu ćelija može napraviti osobinu koja će možda pratiti dete čitavog života.