Postoji nešto što dete nasleđuje samo od majke: Genetičarka objasnila zašto tata ovo ne može da prenese bebi

Kada govorimo o tome na koga će dete „povući“, obično razmišljamo o genima koje dobija od mame i tate. Boja očiju, visina, izgled kose i brojne druge osobine rezultat su složene kombinacije genetskog materijala oba roditelja.

Ipak, postoji jedan poseban deo našeg genetskog materijala koji se nasleđuje drugačije – mitohondrijska DNK (mtDNK). U uobičajenom ljudskom nasleđivanju dete je dobija od majke.

Genetičarka Lisa H. Chadwick iz američkog Nacionalnog instituta za istraživanje ljudskog genoma objašnjava da mitohondrije imaju sopstvenu DNK, odvojenu od većine našeg genetskog materijala koji se nalazi u jedru ćelije.

Možda vas zanima

Majka Aliks Erl dobila je rak dojke i otkrila BRCA2: Ćerke su odmah uradile test – šta genetika kaže o njihovom riziku

Lila ima dijabetes, njena mama Kejt Mos nema: Šta kaže genetika o ovom slučaju

Roditelji nisu ni znali šta nose u genima: Onda su saznali da je svo troje dece nasledilo isti redak poremećaj

Zašto je dete dobija od mame?

Prilikom oplodnje jajna ćelija i spermatozoid daju genetski materijal budućem detetu, ali njihov doprinos ćeliji nije potpuno isti.

Gotovo sve mitohondrije koje će imati embrion potiču iz jajne ćelije. Zbog toga se mitohondrijska DNK prenosi majčinskom linijom.

To znači da je mama svoju mitohondrijsku DNK nasledila od svoje majke, odnosno detetove bake po majci, ona od svoje majke i tako dalje kroz generacije.

I sinovi i ćerke nasleđuju mitohondrijsku DNK svoje majke. Međutim, postoji zanimljiva razlika: ćerka može da je prenese svojoj deci, dok sin svoju mitohondrijsku DNK uobičajeno ne prenosi potomstvu.

Zato se preko ovog malog dela DNK može pratiti direktna majčinska linija kroz veliki broj generacija.

Šta su uopšte mitohondrije?

Mitohondrije se često opisuju kao svojevrsne „elektrane“ naših ćelija, jer imaju važnu ulogu u stvaranju energije potrebne ćelijama za funkcionisanje.

Posebne su i zbog toga što, za razliku od većine struktura u ćeliji, poseduju sopstveni mali genom.

Ljudska mitohondrijska DNK sadrži 37 gena. Ipak, bilo bi pogrešno zaključiti da zbog toga majka određuje sve što je povezano sa energijom ili metabolizmom deteta. Veliki broj gena neophodnih za funkcionisanje mitohondrija nalazi se u nuklearnoj DNK, koju dete nasleđuje od oba roditelja.

Ovakvo nasleđivanje važno je i u medicini

Priča o mitohondrijskoj DNK nije samo zanimljivost iz genetike.

Određene promene u mtDNK mogu biti povezane sa mitohondrijskim bolestima. Kada majka nosi takvu genetsku promenu, ona može biti preneta i sinovima i ćerkama.

Međutim, nasleđivanje mitohondrijskih bolesti složenije je nego što zvuči. Različite ćelije mogu sadržati različit odnos normalne i izmenjene mitohondrijske DNK, zbog čega se simptomi i njihova težina mogu razlikovati čak i među članovima iste porodice.

A šta dete dobija od tate?

Ovo, naravno, ne znači da je očev genetski doprinos detetu manji.

Kada je reč o nuklearnoj DNK – ogromnoj većini našeg genetskog materijala – dete približno polovinu dobija od majke, a polovinu od oca.

Otac ima i jednu posebnu ulogu u hromozomskom određivanju pola: majčina jajna ćelija daje X hromozom, dok spermatozoid može da nosi X ili Y hromozom. Kombinacija XX najčešće dovodi do razvoja ženskog, a XY muškog pola.

Zato je mitohondrijska DNK samo mali, ali izuzetno zanimljiv izuzetak od slike koju obično imamo o nasleđivanju – genetski trag koji nas povezuje sa majkom, bakom po majci i dugim nizom žena pre njih.

Mama ima dve ćerke, ali samo jedna je „povukla“ na baku – ranije smo pisali kako dete može da liči na nekoga ko je umro pre nego što se rodilo, sve je objašnjeno.

Genome.com