Da li bebe zaista osećaju anksioznost roditelja?

Iako bebe ne razumeju emocije na način na koji ih razumeju odrasli, veoma rano prepoznaju ton glasa, izraz lica, napetost tela, ritam disanja i promene u ponašanju roditelja. Upravo zbog toga mogu reagovati kada su mama ili tata pod velikim stresom ili anksioznošću.

Bebe od prvih dana života uče kroz kontakt sa roditeljima. Posmatraju lice, slušaju glas, osećaju način na koji ih neko drži i veoma su osetljive na promene u svakodnevnoj atmosferi.

Kada je roditelj napet, umoran ili uznemiren, često nesvesno menja ton glasa, pokrete i način reagovanja, a beba može postati razdražljivija, teže se umirivati ili imati problem sa spavanjem.

Možda vas zanima

Svi pričaju o bebi, a niko o mami: O ovom „slobodnom padu“ posle porođaja malo ko govori

Deca koja često slušaju ovih 7 rečenica kasnije mogu razviti anksioznost: Roditelji ih izgovaraju svakog dana

Roditelji pod pritiskom digitalnog savršenstva: Kada društvene mreže postanu izvor roditeljske anksioznosti

To ne znači da roditelji moraju biti stalno savršeno smireni kako bi beba bila dobro.

Povremeni stres, umor i nervoza normalan su deo roditeljstva i neće „oštetiti“ dete. Problem nastaje kada je napetost konstantna i kada roditelj duže vreme nema podršku ili priliku da se odmori.

Ističu se da je za bebu mnogo važnije da ima osećaj sigurnosti, bliskosti i emocionalne povezanosti nego da roditelj nikada ne pokaže stres ili emocije.

Savetuju se roditeljima da ne ignorišu sopstveno mentalno zdravlje nakon dolaska bebe. Kratak odmor, pomoć partnera, razgovor sa bliskim ljudima ili stručnom osobom mogu biti važni ne samo za roditelja, već i za celu porodičnu atmosferu.

Jer bebe možda ne razumeju reči, ali veoma dobro osećaju odnos, bliskost i emocije oko sebe.