Kada detetu prvi put objasniti šta je smrt? Psiholozi otkrivaju kako im to objasniti i da li smeju na groblje

Smrt je jedna od najtežih tema za razgovor sa decom i gotovo svaki roditelj se u nekom trenutku zapita – kada je dete dovoljno veliko da razume šta znači da je neko umro i kako mu to objasniti bez dodatnog straha.

Psiholozi objašnjavaju da ne postoji “prerano” pitanje o smrti, jer deca veoma rano primećuju odsustvo, tugu i promene u porodici. Čak i kada ne razumeju potpuno šta se dogodilo, osećaju emocije odraslih oko sebe.

Kada deca zapravo počinju da razumeju smrt?

Mala deca, posebno do treće godine, ne razumeju pojam smrti kao trajnog odlaska, ali primećuju da nekoga više nema i mogu reagovati promenama u ponašanju, nervozom ili pojačanom potrebom za bliskošću.

Možda vas zanima

Deca koja često slušaju ovih 7 rečenica kasnije mogu razviti anksioznost: Roditelji ih izgovaraju svakog dana

„Znam babu koja se zove Pera“ Srbi otkrili koja domaća imena mogu da nose deca oba pola – neka su baš šok

Važnije od petica: Roditelji koji rade domaći sa decom grade mnogo više od dobrih ocena

Tek između četvrte i šeste godine mnoga deca počinju da postavljaju pitanja o smrti, ali je često doživljavaju kao nešto privremeno. Zato stručnjaci savetuju da roditelji izbegavaju rečenice poput “baka je zaspala” ili “otišao je na put”, jer dete može razviti strah od spavanja ili odvajanja.

Ozbiljnije razumevanje smrti obično dolazi oko sedme godine, kada dete počinje da shvata da je smrt trajna i da se dešava svim ljudima.

Kako detetu objasniti šta znači da je neko umro?

Psiholozi savetuju da razgovor bude jednostavan, miran i iskren. Nema potrebe za komplikovanim objašnjenjima, ali ni za izmišljanjem priča koje mogu dodatno zbuniti dete.

Detetu se može objasniti da kada neko umre, njegovo telo više ne radi i ta osoba ne može da se vrati, ali da uspomene i ljubav ostaju.

Važno je i dozvoliti detetu da postavlja pitanja, čak i kada se odraslima ona čine neprijatna ili neobična. Deca često kroz kratka pitanja pokušavaju da razumeju ono što ih plaši.

Da li decu treba voditi na groblje i sahrane?

Ne postoji univerzalno pravilo niti određena granica do koje dete “ne sme” na groblje. Stručnjaci smatraju da je mnogo važnije kako je dete pripremljeno za ono što će videti nego sam odlazak.

Ako roditelj proceni da dete može da prisustvuje sahrani ili odlasku na groblje, važno je unapred mu objasniti šta će se tamo dešavati i da ga niko ne tera ako ne želi da ide.

Kod veoma male dece atmosfera tuge, plača i velikog broja ljudi može biti zbunjujuća ili zastrašujuća, pa roditelji često biraju da ih ne vode na same sahrane. Ipak, odlazak na groblje kasnije, u mirnijoj atmosferi, mnogoj deci pomogne da razumeju pojam gubitka.

Deca tugu pokazuju drugačije od odraslih

Roditelje često iznenadi kada dete posle ozbiljnog razgovora o smrti ode da se igra ili promeni temu kao da se ništa nije dogodilo. Psiholozi objašnjavaju da je to potpuno normalno.

Deca emocije obrađuju postepeno i često se vraćaju temi tek kasnije, kroz pitanja ili ponašanje.

Najvažnije je da dete oseća sigurnost i da zna da sme da pita, da bude tužno, zbunjeno ili uplašeno. Upravo način na koji odrasli razgovaraju o smrti često određuje da li će dete ovu temu doživeti sa dodatnim strahom ili kao prirodan, iako bolan deo života.