Dete ne doručkuje pre škole? Evo kako to može da utiče na pažnju, pamćenje i ocene

Jutarnja žurba, kasno ustajanje i probirljivost u ishrani često dovedu do toga da dete izađe iz kuće praznog stomaka. Roditelji to ponekad vide kao sitnicu – „poješće nešto kasnije“ – ali doručak nije važan samo zato što sprečava glad. Istraživanja povezuju redovno doručkovanje kod dece sa boljom pažnjom, pamćenjem i kognitivnim funkcionisanjem, dok se kod dece koja u školu dolaze gladna mogu javiti umor, razdražljivost i problemi sa koncentracijom.

Da li doručak zaista može da utiče na školski uspeh?

Prema podacima koje navodi Američka akademija za pedijatriju, redovan doručak povezan je sa boljim kognitivnim funkcionisanjem, pažnjom i pamćenjem kod dece. Pojedina istraživanja pokazala su i da su deca koja su doručkovala pre standardizovanih testova ostvarivala bolje rezultate u oblastima poput matematike, čitanja i pravopisa u poređenju sa decom koja su testove radila gladna. Ipak, to ne znači da će jedan doručak automatski popraviti ocene. Na školski uspeh utiču brojni faktori – od sna i fizičke aktivnosti do porodičnog okruženja, kvaliteta nastave i zdravstvenog stanja deteta. Zato povezanost između doručka i boljih rezultata ne treba tumačiti kao dokaz da je preskakanje doručka direktan uzrok lošijih ocena. Ipak, postoje dobri razlozi da se ovaj obrok ne zanemaruje.

Zašto deca preskaču doručak?

Razlozi zavise i od uzrasta. Mlađa deca često su probirljiva i možda ne vole namirnice koje se najčešće nude za doručak. Kod tinejdžera je problem često praktičniji – kasno ustajanje, rano polazak u školu i nedostatak vremena. Postoji i ozbiljniji razlog zbog kojeg neka deca namerno izbegavaju hranu ujutru – briga zbog telesne težine ili nezadovoljstvo izgledom. Ako primetite da dete često preskače obroke, izrazito brine o težini ili namerno ograničava unos hrane, važno je razgovarati sa pedijatrom ili drugim zdravstvenim stručnjakom.

Možda vas zanima

„Svi u razredu imaju, samo ja nemam“: Kako roditelji treba da reaguju kada dete počne da se poredi sa vršnjacima

3 veštine koje mogu pomoći detetu kada se suoči sa vršnjačkim nasiljem: Vežbajte ih kod kuće pre nego što zatrebaju

Danas 62.500 mališana prvi put seda u školske klupe: Srbija dočekuje novu generaciju prvaka

Šta ako dete kaže da ujutru nije gladno?

Ne mora svaki doručak da bude veliki obrok. Ako dete teško jede odmah nakon buđenja, možete ponuditi manju količinu hrane ili doručak spakovati za kasnije, ukoliko škola dozvoljava da dete jede tokom odmora.

Neke jednostavne opcije su:

• sveže voće;
• jogurt;
• žitarice od celog zrna sa malo dodatog šećera;
• smuti;
• sendvič od integralnog hleba;
• kombinacija voća, jogurta i žitarica.

Cilj nije da dete na silu pojede veliki obrok, već da tokom jutra ima pristup hranljivoj hrani.

Mala priprema uveče može da spasi jutro

Ako je najveći problem nedostatak vremena, deo pripreme može se obaviti prethodne večeri. Voće može biti oprano, posuda pripremljena, a sendvič ili užina spakovani unapred. Na taj način doručak ne postaje još jedna obaveza u već užurbanom jutru. Roditelji takođe mogu proveriti da li škola ili vrtić obezbeđuju doručak. Za neke porodice to može biti praktično rešenje kada kod kuće nema dovoljno vremena za miran jutarnji obrok.

Nije poenta u savršenom doručku

Doručak sam po sebi nije garancija dobrih ocena, niti je svako dete koje ga preskoči osuđeno na lošiju koncentraciju. Ipak, ako dete redovno kreće u školu gladno, vredi razmisliti o tome kako mu omogućiti da tokom jutra dobije kvalitetan obrok. Ponekad nije potrebno menjati čitavu jutarnju rutinu. Dovoljno je pripremiti jednostavan doručak unapred, pomeriti vreme buđenja nekoliko minuta ili detetu spakovati obrok koji će pojesti kasnije. Mala promena navike može biti mnogo jednostavnija nego što izgleda.