Nevidljivi prijatelji kod dece: Da li treba da brinemo ili da razumemo?

Mnoga deca u jednom periodu detinjstva imaju nevidljive prijatelje. To mogu biti zamišljeni likovi, junaci, životinje ili osobe koje postoje samo u njihovoj mašti. Nekad se sa njima razgovara, nekad se igra, a nekad im se čak poveravaju tajne.

I tada odrasli često postave pitanje: „Da li je to normalno?“

Šta su zapravo nevidljivi prijatelji?

Deca imaju sposobnost da u svom umu stvaraju svetove, priče i likove, baš kao kada se igraju ili crtaju.

Možda vas zanima

Većina dece danas ne zna šta će sa sobom kada im je dosadno: Ova učiteljica ima jednostavan trik za to

Igre koje zabavljaju decu u autu na putu do mora: Prekratite vreme bez čuvenog „Jesmo li stigli?“

Za njih, taj prijatelj je:

• neko sa kim se igraju
• neko ko ih razume
• neko ko je uvek tu kada im treba društvo

Zašto deca imaju takve prijatelje?

Nevidljivi prijatelji se najčešće javljaju kada:

• dete mnogo mašta i voli priče
• nema uvek društvo za igru
• prolazi kroz promene (polazak u vrtić, selidba, nova sredina)
• želi da razume svet oko sebe

To je način da dete vežba emocije, razgovor i odnose sa drugima.

Da li treba da se brinemo?

U većini slučajeva – ne. Nevidljivi prijatelji su deo normalnog razvoja deteta i obično nestaju sami kako dete raste i društvo oko njega postaje bogatije i složenije.

Ono što je važno jeste kako se dete ponaša u svakodnevnom životu:

• da li se igra i sa drugom decom
• da li ide u školu ili vrtić normalno
• da li je radoznalo i aktivno

Ako je sve to u redu, nevidljivi prijatelj je samo deo igre.

Kako odrasli treba da reaguju?

Umesto da se ismeva ili zabrinuto reaguje, bolje je:

• pitati dete kako se njegov prijatelj zove
• slušati njihove priče
• učestvovati u igri ako dete to želi

Tako dete oseća da je njegova mašta prihvaćena, a ne kritikovana.

Šta nevidljivi prijatelji uče decu?

Iako deluju kao igra, oni zapravo pomažu detetu da:

• razvije maštu i kreativnost
• nauči da izrazi emocije
• vežba razgovor i odnose
• razume osećanja (svoja i tuđa)

Nevidljivi prijatelji nisu nešto čega treba da se plašimo. Oni su mali svetovi koje deca stvaraju dok uče da razumeju veliki svet oko sebe.