Strah od odvajanja kod mališana: Zašto nastaje i kako pomoći detetu da ga prevaziđe

Mnogi roditelji se zabrinu kada njihovo dete počne da plače čim izađu iz sobe, ostane sa bakom ili krene u vrtić. Iako takvo ponašanje može biti iscrpljujuće, u većini slučajeva predstavlja potpuno normalan deo emocionalnog razvoja.

Strah od odvajanja javlja se kada dete počne da shvata da roditelj postoji i kada ga ne vidi, ali još uvek nema dovoljno razvijen osećaj sigurnosti da će se roditelj vratiti. Zbog toga svako odvajanje može doživeti kao nešto nepoznato i zastrašujuće.

Ova faza je zapravo znak da se između deteta i roditelja razvila snažna emocionalna povezanost.

Možda vas zanima

Zašto dete treba da vodi dnevnik? Navika koja podstiče razvoj i samopouzdanje

Jedna greška u pohvaljivanju može učiniti da dete izgubi motivaciju

Zašto je „Kralj lavova” jedan od najpotresnijih animiranih filmova za decu i prvi susret sa smrću

Kada se najčešće javlja strah od odvajanja?

Kod većine dece prvi znaci pojavljuju se između šestog i devetog meseca života.

Najizraženiji period obično je između prve i treće godine, kada dete postaje svesnije svog okruženja, ali još uvek nema dovoljno iskustva da razume da su odlasci roditelja privremeni.

Kod neke dece strah od odvajanja može se ponovo pojačati:

• pri polasku u jaslice ili vrtić
• nakon selidbe
• posle rođenja mlađeg brata ili sestre
• nakon bolesti ili dužeg boravka kod kuće
• tokom većih promena u porodičnom životu

Kako izgleda strah od odvajanja?

Simptomi mogu biti različiti od deteta do deteta.

Najčešće se manifestuje kroz:

• plač kada roditelj odlazi
• odbijanje da ostane sa drugim osobama
• držanje za roditelja i odbijanje da se odvoji
• nervozu kada roditelj izađe iz vidokruga
• teško uspavljivanje bez prisustva roditelja
• buđenje tokom noći uz traženje mame ili tate

Neka deca postaju povučenija, dok druga burno reaguju i pokazuju intenzivne emocije.

Polazak u vrtić i strah od odvajanja

Jedna od situacija u kojoj se ovaj strah najčešće primećuje jeste polazak u vrtić.

Novo okruženje, nepoznate osobe i promena rutine mogu predstavljati veliki izazov za mališana. Plač na vratima vrtića često izaziva osećaj krivice kod roditelja, ali stručnjaci ističu da je takva reakcija veoma česta.

Važno je znati da mnoga deca prestanu da plaču nekoliko minuta nakon što roditelj ode i uspešno se uključe u aktivnosti sa vaspitačima i vršnjacima.

Kako pomoći detetu da lakše podnese odvajanje?

Uvek se pozdravite

Neki roditelji pokušavaju da odu neprimećeno kako bi izbegli detetov plač. Međutim, to može dodatno povećati nesigurnost.

Mnogo je bolje da se kratko i smireno pozdravite, uz jasnu poruku da ćete se vratiti.

Budite dosledni

Ako nakon svakog plača odustanete od odlaska, dete može steći utisak da plačem može sprečiti odvajanje.

Doslednost pomaže detetu da postepeno nauči da je odvajanje privremeno i bezbedno.

Ne produžavajte rastanak

Dugi oproštaji često dodatno pojačavaju uznemirenost.

Kratak zagrljaj, poljubac i jasna poruka da se vraćate obično su najbolji pristup.

Održavajte rutinu

Deca se osećaju sigurnije kada znaju šta mogu da očekuju.

Redovna rutina spavanja, obroka i svakodnevnih aktivnosti može značajno smanjiti anksioznost.

Pokažite smirenost

Deca veoma lako prepoznaju emocije roditelja. Ako roditelj deluje uplašeno, zabrinuto ili nesigurno, dete može zaključiti da zaista postoji razlog za strah.

Smiren i samouveren nastup šalje poruku da je situacija bezbedna.

Greške koje roditelji često prave

U želji da zaštite dete od neprijatnih emocija, roditelji ponekad nesvesno pojačavaju problem.

Najčešće greške su:

• odlazak bez pozdrava
• obećanja koja se ne ispune
• kritikovanje deteta zbog plača
• ismevanje straha
• pokazivanje sopstvene panike i krivice

Detetu je potrebna podrška i razumevanje, a ne pritisak da odmah prestane da pokazuje emocije.

Kada strah od odvajanja može biti razlog za zabrinutost?

U većini slučajeva strah od odvajanja je prolazna razvojna faza.

Ipak, savet stručnjaka može biti koristan ako:

• strah traje veoma dugo i ne smanjuje se sa uzrastom
• dete odbija sve aktivnosti bez roditelja
• prisutni su intenzivni napadi panike
• dete ima izražene probleme sa spavanjem zbog straha
• anksioznost značajno ometa svakodnevni život porodice

Rana podrška može pomoći detetu da razvije osećaj sigurnosti i samostalnosti.

Da li će dete prerasti ovu fazu?

U najvećem broju slučajeva odgovor je da. Kako raste, dete stiče nova iskustva, razvija samopouzdanje i uči da roditelji odlaze, ali se uvek vraćaju.

Uz strpljenje, doslednost i puno podrške, većina mališana uspešno prevaziđe strah od odvajanja i postepeno postaje sve samostalnija.