Tinejdžerke žvaću žvake i ne jedu dok ne završe na infuziji: Doktorka za Mame upozorava na opasne posledice ovog trenda

Opasan trend među tinejdžerkama širi se društvenim mrežama – umesto obroka, danima žvaću samo žvake kako bi smršale. Ova takozvana „žvaka dijeta“ već je dovela do ozbiljnih posledica, a zabeležen je i slučaj devojčice (13) koja je nakon nekoliko dana završila na infuziji. Stručnjaci upozoravaju da ovakav način ishrane ne samo da ne daje rezultate, već može izazvati ozbiljne poremećaje u organizmu, od problema sa varenjem do opasnih poremećaja ishrane.

Iako na prvi pogled deluje bezazleno, ovaj trend nosi ozbiljne rizike, posebno za decu i adolescente koji su u osetljivoj fazi razvoja.

Šta stoji iza opasnog trenda sa društvenih mreža
„Što se tiče loših trendova ishrane kod dece i adolescenata, oni se često pojavljuju pod uticajem društvenih mreža i vršnjaka. pre svega zato što se nameću ti nerealni standardi izgleda. Pogotovo su ugrožene grupe adolescenata koje u tom dobu analiziraju svoje telo koje se menja. Možda ti trendovi deluju bezazleno, i popularizuju se, ali oni mogu da ostave ozbiljne posledice po zdravlje dece, kako fizičke tako i na mentalno zdravlje“, objašnjava dr Jelena Milovanović.

Možda vas zanima

„Koga više voliš: mamu ili tatu?“ Pitanje koje svako dete bar jednom čuje

Koliko koštaju igračke koje možete poneti na uranak: Deci sa njima neće biti dosadno

Idete na uranak sa decom? Evo šta roditelji MORAJU da znaju za Prvi maj – jedna greška može pokvariti ceo dan

Upravo u toj želji da dostignu „ideal“, mladi posežu za ekstremnim metodama koje organizam ne može da izdrži.

Žvaka dijeta – kako funkcioniše i zašto je opasna
„Jedan od tih trendova jeste žvakanje žvaka dijeta, dete žvaće žvaku, da bi smanjilo osećaj gladi, da bi preskakalo obroke. Mežutim, žvake nemaju nikakve hranljive vrednosti, pune su šećera, ne obezbeđuju detetu hranljive materije koje su mu potrebne za njegov rast i razvoj.“

Drugim rečima, organizam ostaje bez ključnih nutrijenata, što direktno utiče na energiju, koncentraciju i svakodnevno funkcionisanje.

Problemi koji nastaju već nakon nekoliko dana
„Takođe mogu dovesti do poremećaja, ako se na prazan stomak uzmete žvaku to može da dovede do gorušice, gastritisa, poremećaja varenja, i poremećaja ishrane. Preskoče takva deca obrok, umesto njega uzmu žvaku, dolazi do manjka energije, loše koncentracije, popuštanja u školi, kasnije može doći do prejedanja, što takođe predstavlja problem.“

Dakle, posledice nisu samo fizičke – pad koncentracije i uspeha u školi često su prvi alarm koji roditelji primete.

Internet kao okidač ekstremnih dijeta
„Problem je što internet ima veliki i loš uticaj, oni izbacuju i te druge ekstremne dijete, detoks sokovi, gde se favorizuje jedna namirnica, druge izbacuju, tako da su to veoma nepovoljni faktori za ishranu deteta.“

Ovakvi trendovi stvaraju iskrivljenu sliku o zdravlju i ishrani, što može imati dugoročne posledice.

Najopasniji ishodi: poremećaji ishrane
„Što se tiče samih poremećaja u ishrani do kojih ovi trendovi mogu dovesti kod dece, neki od najčešćih poremećaja su anoreksija nervoza, poremećaj ishrane, i on se javlja najčešće kod devojčica koje imaju strah od gojenja. One se ekstremno ograničavaju u uzimanju hrane, dolazi do ekstremnog pada telesne mase, gubitka same energije, koncentracije. Zbog tog gubitka telesne mase dolazi i do izostanka ciklusa.“

Ovo je već ozbiljno stanje koje zahteva hitnu reakciju i lečenje.

Kada je potrebna pomoć lekara
„Potreban je jedan multidisciplinarni pristup kod takve dece, potreban je i psihijatar i specijalista za ishrane, kod nas često ta deca moraju biti hospitalozovana, da im se plasira nazogastrična sonda putem koje treba da se hrane, jer one vrlo često ne žele da sarađuju. One ne uzimaju prepisanu terapiju, sakriju se i ispljunu je, tako da je potreban nadzor 24 časa dnevno. Neophodna je i saradnja porodice.“

Lečenje ovakvih stanja je dugotrajno i zahtevno, zbog čega je prevencija ključna.

Još jedan čest problem – bulimija i emocionalno prejedanje
„Drugi oblik je bulimija nervoza, epizode prejedavanja, pa kreće griža savesti, ona pokušava to da poništi tu unetu hranu izazivanjem povraćanja ili zloupotrebom laksativa. Imamo emocionalna prejedavanja, uzimanje hrane kao odgovor na tugu, sreću, stres. Ona to kompenzuje velikim unošenjem hrane, pa kao posledicu toga imamo gojaznost.“

Ovi poremećaji često ostaju neprimećeni, a posledice mogu trajati godinama.

Trendovi poput „žvaka dijete“ možda deluju kao brzo rešenje, ali mogu ozbiljno ugroziti zdravlje dece. Stručnjaci upozoravaju da je važno reagovati na vreme, razgovarati sa decom i razvijati zdrave navike koje su ključne za njihov pravilan rast i razvoj.