Trag traume iz detinjstva ostaje u mozgu godinama! A uzrast je važniji od samog događaja

Često se kaže da vreme leči sve rane, ali naučna istraživanja sve više ukazuju na to da neka iskustva iz detinjstva mogu ostaviti posledice koje traju mnogo duže nego što mislimo. Iako emocionalni bol vremenom može da oslabi, određeni događaji mogu uticati na razvoj mozga i način na koji funkcionišemo tokom čitavog života.

Najnovija istraživanja sugerišu da traumatična iskustva tokom ključnih razvojnih perioda ne ostavljaju trag samo na sećanjima i emocijama, već mogu dovesti i do dugoročnih promena u samoj strukturi mozga. Posebno zanimljivo otkriće jeste da nije važna samo vrsta traume koju je osoba doživela, već i uzrast u kojem se ona dogodila.

Mozak beleži iskustva mnogo dublje nego što se ranije mislilo

Studiju su sproveli istraživači Italijanskog instituta za tehnologiju u saradnji sa Institutom Đanina Gaslini u Đenovi. Njihovi rezultati ukazuju na to da trauma doživljena tokom detinjstva ili rane adolescencije može ostaviti trajne posledice na razvoj mozga i uticati na ponašanje u odraslom dobu.

Možda vas zanima

Da li bebe zaista osećaju anksioznost roditelja?

„Moja trudnoća je kriva za sve. Za njega ja ne postojim čim sam trudna“: Potresna ispovest žene Lava Tolstoja krije važnu poruku za sve žene

Svi pričaju o bebi, a niko o mami: O ovom „slobodnom padu“ posle porođaja malo ko govori

Naučnici objašnjavaju da mozak prolazi kroz različite faze razvoja i da postoje periodi kada je naročito osetljiv na spoljne uticaje. Upravo tada negativna iskustva mogu imati mnogo snažniji efekat nego što se ranije pretpostavljalo.

Zašto je važno kada se trauma dogodi?

Prema rezultatima istraživanja, nije presudna samo priroda traumatičnog događaja, već i trenutak u kojem se on dogodio.

To znači da ista situacija može ostaviti potpuno različite posledice u zavisnosti od toga da li ju je osoba doživela kao malo dete, adolescent ili odrasla osoba.

Istraživači navode da se efekti traume mogu trajno „upisati“ u mozak kroz promene u funkcionisanju pojedinih moždanih regiona. Kada osoba doživi traumatično iskustvo, pokreću se brojni biološki procesi koji mogu promeniti način rada nervnog sistema.

Različiti delovi mozga različito reaguju na traumu

Rezultati studije pokazali su da trauma u ranom životnom periodu posebno utiče na:

• amigdalu, koja je povezana sa emocijama i osećajem straha
• hipokampus, koji ima važnu ulogu u učenju i pamćenju
• hipotalamus, zadužen za regulaciju hormona i reakciju organizma na stres

Sa druge strane, traumatična iskustva koja se događaju kasnije tokom razvoja snažnije utiču na prefrontalni korteks, deo mozga odgovoran za planiranje, donošenje odluka i kontrolu ponašanja.

Stručnjaci smatraju da upravo ove promene mogu biti povezane sa raznim psihološkim teškoćama koje se javljaju u odraslom dobu.

Koje posledice mogu da se jave kasnije u životu?

Prema navodima istraživača, osobe koje su doživele traume u ranom životnom periodu mogu imati povećan rizik za razvoj:

• anksioznosti
• depresije
• agresivnog ponašanja
• poremećaja pažnje
• problema sa regulacijom emocija

Ipak, stručnjaci naglašavaju da trauma ne znači automatski i razvoj nekog psihološkog poremećaja. Mentalno zdravlje zavisi od brojnih faktora, među kojima su podrška porodice, životno okruženje, genetika, ali i iskustva koja osoba stiče tokom života.

Naučnici su otkrili važan protein povezan sa oporavkom mozga

Jedan od najznačajnijih rezultata istraživanja odnosi se na identifikaciju proteina poznatog kao BDNF.

Ovaj protein ima ključnu ulogu u plastičnosti mozga, odnosno njegovoj sposobnosti da se prilagođava, menja i stvara nove veze tokom života.

Naučnici veruju da bi upravo BDNF u budućnosti mogao postati važna meta novih terapijskih pristupa namenjenih ljudima koji nose posledice trauma iz detinjstva.

Takva saznanja otvaraju mogućnost razvoja personalizovanih tretmana koji bi mogli da pomognu u ublažavanju simptoma povezanih sa traumatskim iskustvima.

Mozak je osetljiv, ali poseduje izuzetnu sposobnost oporavka

Iako rezultati pokazuju koliko snažan uticaj trauma može imati na razvoj mozga, stručnjaci istovremeno ističu i jednu ohrabrujuću činjenicu.

Mozak ima izuzetnu sposobnost prilagođavanja i oporavka, čak i nakon veoma teških iskustava.

Upravo zahvaljujući toj osobini, mnogi ljudi uspevaju da prevaziđu izazove iz prošlosti, razviju otpornost i izgrade kvalitetan i ispunjen život.

Zbog toga nova istraživanja ne predstavljaju samo upozorenje na važnost zaštite dece tokom najosetljivijih razvojnih perioda, već i nadu da bi buduće terapije mogle pomoći milionima ljudi širom sveta koji se i danas suočavaju sa posledicama trauma iz detinjstva.

Open talk IIT (Istituto Italiano di tecnologia)