Koliko visoku temperaturu ljudsko telo može da izdrži?

Visoke letnje temperature koje ovih dana pogađaju Srbiju nisu samo neprijatne, već mogu biti ozbiljan test za organizam. Iako telo ima moćan sistem za rashlađivanje, postoji trenutak kada više ne uspeva da održi normalnu temperaturu od oko 37 stepeni.

Još od NASA studije iz 1958. godine poznato je da se komforna zona za čoveka nalazi između 4 i 35 stepeni Celzijusa, pod uslovom da vlažnost vazduha ne prelazi 50 odsto. Kada se izađe iz tog raspona, organizam mora mnogo više da radi kako bi se zaštitio od pregrevanja. Teško nam je da nađemo šta da obučemo, da izgledamo pristojno na poslu.  Razmišljamo o kupaćim kostima, koji nam bolje pristaje, da li neki može da sakrije poneki neodstatak, koji kostim da izaberemo da prikrije ožiljak posle carskog reza... Pored toga brinemo i kako da olakšamo mališanima da li je bolje da piju tople napitke ili je pak za njih bolje da ih kupamo u hladnijoj vodi.

Granica nije 35 stepeni

Dugo se smatralo da zdrav čovek može da izdrži do 35 stepeni na vlažnom termometru, ali nova istraživanja objavljena u časopisu Nature pokazuju da je kritična granica često niža.

Možda vas zanima

Recept sa vodom i morskom solju za celulit – Prirodni tretman koji može poboljšati izgled kože

Saveti stručnjaka za mame koje su izgubile oblik grudi nakon trudnoće i dojenja – kako vratiti samopouzdanje

„Moj sin je posle razvoda roditelja potpuno potonuo: Bežao je iz škole i postao stranac, a onda sam uradila jednu stvar koja je promenila sve“

Prema tim podacima, kod mlađih osoba problemi sa rashlađivanjem mogu početi između 26 i 34 stepena Celzijusa na vlažnom termometru, dok je kod starijih ljudi prag još niži – između 21 i 34 stepena.

Ova vrednost ne predstavlja običnu temperaturu vazduha, već meri koliko telo uspeva da se hladi putem znojenja.

Vlažnost vazduha opasnija od temperature

Nije svaka vrućina ista. U suvim predelima telo lakše oslobađa višak toplote jer znoj brže isparava, pa ljudi mogu kratkotrajno da podnesu i temperature oko 60 stepeni.

Ali kada je vazduh pun vlage, znoj ne može dovoljno brzo da isparava i organizam se mnogo teže hladi. Zato čoveku može biti opasno i na temperaturama koje nisu rekordno visoke.

Kada telo gubi bitku sa vrućinom

Pri visokim temperaturama telo pokušava da održi ravnotežu kroz znojenje i širenje krvnih sudova. Međutim, kada taj mehanizam više nije dovoljan, može doći do hipertermije i toplotnog udara.

Posebno su ugroženi mala deca, starije osobe, hronični bolesnici, sportisti i ljudi koji rade na otvorenom.

Toplotni udar ne dolazi samo na 40 stepeni: Koji su simptomi

Toplotni udar je ekstremni oblik toplotnog stresa i predstavlja stanje koje zahteva hitnu reakciju. Simptomi mogu biti:

• nagli porast telesne temperature,
• vrtoglavica,
• glavobolja,
• slabost i malaksalost,
• ubrzan rad srca,
• poremećaj svesti,
• grčevi,
• gubitak svesti.

U najtežim slučajevima može doći do otkazivanja organa i smrtnog ishoda

Kao što savetuju lakri, najvaćnije je unositi dovoljno tečnosti, izbegavati sunce u najtoplijem delu dana. Dobro je ida što više boravite u rashlađenim prostorijama.  Posebnu pažnju treba obratiti na decu i starije osobe, jer oni teže podnose ekstremne vrućine.