Da nijedno dete ne odustane od škole: Srbija romskim učenicima pruža posebnu podršku, stipendije su samo jedan deo

Polazak u školu za većinu dece podrazumeva ranac, nove knjige, upoznavanje nastavnika i drugara. Ipak, postoje deca kod kojih iza pitanja „hoće li nastaviti školovanje“ stoje mnogo ozbiljnije prepreke od ocena i domaćih zadataka.

Upravo zato obrazovni sistem Srbije godinama sprovodi posebne mere namenjene deci i mladima iz osetljivih društvenih grupa, među kojima su i pripadnici romske nacionalne manjine.

Cilj nije da dete dobije samo mesto u školskoj klupi. Mnogo važnije je da u toj klupi ostane, završi školu i dobije priliku da nastavi obrazovanje.

Možda vas zanima

Škola je počela: Posebna pažnja je na podršci za decu sa smetnjama u razvoju

Smrt studenta iz Sarajeva pokrenula lavinu ispovesti studenata – neki su priznali koliko su bili blizu ivice

Država ne zaboravlja romsku decu: 296 pedagoških asistenata širom Srbije pomaže da svako dete dobije šansu za obrazovanje

A podrška počinje mnogo pre fakulteta.

Za romske učenike važe blaži kriterijumi za stipendije

Jedan od konkretnih načina podrške jesu stipendije.

Ministarstvo prosvete romske učenike svrstava među učenike iz osetljivih društvenih grupa, zajedno sa decom bez roditeljskog staranja, učenicima iz jednoroditeljskih porodica, učenicima sa invaliditetom, hroničnim bolestima, izbeglim i raseljenim učenicima i drugim kategorijama.

Međutim, za pripadnike romske nacionalne manjine postoji važna dodatna mera.

Dok je za redovne učeničke stipendije jedan od uslova najmanje vrlo dobar uspeh, odnosno prosek 3,50, romski učenici, učenici bez roditeljskog staranja i učenici sa invaliditetom posebno se rangiraju po blažim kriterijumima, u skladu sa afirmativnim merama u obrazovanju.

To nije spuštanje vrednosti obrazovanja, već pokušaj da početne životne okolnosti ne odluče unapred dokle jedno dete može da stigne.

Za školsku 2026/2027. godinu prijavljivanje za ove stipendije traje od 1. do 30. septembra.

Podrška se ne završava srednjom školom

Isti princip postoji i kada mladi stignu do fakulteta.

Studenti koji pripadaju osetljivim društvenim grupama mogu posebno da se rangiraju za stipendije. Za studente romske nacionalnosti, kao i studente bez roditeljskog staranja i sa invaliditetom, primenjuju se blaži kriterijumi u okviru afirmativnih mera.

Za romske studente to znači da se od druge godine studija mogu posebno rangirati ukoliko nisu gubili godinu, bez obzira na prosečnu ocenu i broj ESPB bodova.

Ideja je jednostavna: ako je mlada osoba uspela da stigne do fakulteta uprkos nepovoljnijim početnim okolnostima, sistem treba da joj pomogne da na tom putu i ostane.

U školama ih dočekuju i pedagoški asistenti

Novac, međutim, nije jedina prepreka zbog koje dete može da napusti obrazovanje.

Zato u Srbiji postoji i mreža pedagoških asistenata koji rade upravo sa decom kojoj je potrebna dodatna podrška.

Prema podacima Ministarstva prosvete iz decembra 2025. godine, u obrazovnom sistemu bilo je 296 pedagoških asistenata. Ministarstvo navodi da njihov rad već godinama daje rezultate – povećava obuhvat dece iz romske zajednice obrazovanjem i doprinosi smanjenju osipanja iz školskog sistema.

Njihov posao nije samo da sede pored deteta na času.

Pedagoški asistenti pomažu pri upisu romske dece u predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, pružaju podršku u savladavanju gradiva, povezuju učenike, nastavnike, roditelje i lokalnu zajednicu i podstiču decu da nastave školovanje.

Od vrtića do fakultetske diplome

Ministarstvo navodi da obrazovanje učenika romske nacionalnosti podržava kroz afirmativne mere pri upisu u vrtiće, osnovne i srednje škole, učeničke i studentske stipendije, kao i finansiranje rada pedagoških asistenata.

To je možda i najvažniji deo cele priče.

Jer borba protiv napuštanja školovanja ne počinje onda kada tinejdžer kaže da više neće u školu. Ona počinje mnogo ranije – kada porodica ima problem da dete upiše, kada nema dovoljno podrške kod kuće, kada dete zaostane sa gradivom ili kada finansijska situacija počne da određuje njegovu budućnost.

Šansa deteta ne bi trebalo da zavisi od toga gde je rođeno

Afirmativne mere ponekad izazivaju rasprave upravo zato što ne polaze sva deca sa potpuno iste startne pozicije.

Ali njihov smisao nije da jednom detetu garantuju uspeh umesto drugog.

Smisao je da siromaštvo, socijalna isključenost ili pripadnost osetljivoj grupi ne postanu razlog zbog kojeg će dete prerano napustiti školu.

Srbija zato romskim učenicima ne pruža samo jednu stipendiju. Postavljen je sistem podrške koji prati dete kroz različite nivoe obrazovanja – od pomoći pri uključivanju u školu, preko pedagoških asistenata, do stipendija u srednjoj školi i na fakultetu.

Jer najbolja pomoć nije ona koja dete samo zadrži još jedan mesec u školi.

Najvrednija je ona koja mu omogući da jednog dana iz nje izađe sa diplomom.

Mame.rs / Ministarstvo prosvete