Danas slavimo Svetog Petra Dabrobosanskog: Život svetitelja koji je ostao uz svoj narod i u najtežim vremenima

Njegov život bio je ispunjen verom, služenjem narodu i Crkvi, ali i velikim stradanjem tokom Drugog svetskog rata. Sveti Petar Dabrobosanski ostao je upamćen kao arhijerej koji nije želeo da napusti svoj narod ni onda kada je zbog toga doveo sopstveni život u opasnost. Njegova odluka da ostane uz vernike i sveštenstvo koje mu je bilo povereno jedna je od najpoznatijih poruka njegovog života.

Ko je bio Sveti Petar Dabrobosanski?

Sveti Petar Zimonjić rođen je 24. juna 1866. godine u Grahovu, u svešteničkoj porodici. Njegov otac, sveštenik Bogdan Zimonjić, bio je poznat kao učesnik Hercegovačkog ustanka iz 1875. godine. Petar je završio Bogosloviju u Reljevu, a potom studirao bogoslovlje u Černovcima. Nakon školovanja radio je kao profesor bogoslovije, a 1895. godine primio je monaški i sveštenomonahški čin. Godine 1903. izabran je za episkopa zahumsko-hercegovačkog, a 1920. godine postao je mitropolit dabrobosanski. Na toj dužnosti ostao je sve do svog stradanja.

Mitropolit koji je želeo da bude uz svoj narod

Posebno mesto u njegovom životu zauzima period Drugog svetskog rata. Kada je 1941. godine počelo teško stradanje srpskog naroda na prostoru Bosne i Hercegovine, mnogi su savetovali mitropolitu Petru da napusti Sarajevo i skloni se na sigurnije mesto. On je to odbio.

Možda vas zanima

Tamjan tera tugu i negativnu energiju: Mame, to vam treba u kući

Mame, pomolite se za mir i slogu u kući: Danas je Sveti Joanikije

Danas slavimo Svetog Mamanta: Dečak koji je ostao bez roditelja, ali nije ostao bez vere

Prema svedočenju koje prenosi Srpska pravoslavna crkva, mitropolit je svoju odluku obrazložio rečima da je on narodni pastir i da, ako je sa narodom delio dobro, treba da sa njim deli i zlo. U tome se možda i najbolje vidi kakav je bio njegov odnos prema službi: nije je doživljavao samo kao položaj, već kao odgovornost prema ljudima koji su mu bili povereni.

Nije želeo da napusti sveštenike i vernike

U maju 1941. godine mitropolit Petar je uhapšen. Pre nego što je odveden, pozvao je svoje sveštenike i dao im uputstva za dalji rad. Nekima koji su razmišljali da se sklone u Srbiju savetovao je da ostanu sa svojim parohijanima.

Njegov život se potom završio u stradanju, a posle Drugog svetskog rata postalo je poznato da je mitropolit Petar mučenički postradao. Zbog svog stradanja i svedočenja vere Crkva ga danas proslavlja kao Svetog sveštenomučenika Petra Dabrobosanskog.

Poruka njegovog života i danas je snažna

Život Svetog Petra Dabrobosanskog može se posmatrati i kao priča o odgovornosti. Biti uz nekoga kada je lako nije isto što i ostati uz njega kada dođu teška vremena.

Zato se njegov život može razumeti i kroz jednostavne vrednosti koje su važne svakoj porodici: vernost, hrabrost, odgovornost, saosećanje i spremnost da ne zaboravimo druge kada je njima najteže. Za roditelje je posebno važna upravo ta poruka o ličnom primeru. Deca često mnogo više uče iz onoga što vide nego iz onoga što im govorimo. Svetitelji poput Petra Dabrobosanskog podsećaju da se vera ne pokazuje samo rečima, već i načinom na koji se odnosimo prema ljudima oko sebe.

Šta se obeležava 17. septembra?

Na dan Svetog Petra Dabrobosanskog vernici se u hramovima mole svetitelju i prisustvuju Svetoj liturgiji. Prema crkvenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, 17. septembra se, pored Svetog Petra Dabrobosanskog, proslavljaju i Sveti sveštenomučenik Vavila, arhiepiskop Velike Antiohije, i prorok i bogovidac Mojsije, dok se u kalendaru navodi i Prepodobni Stefan Tronoški. Ovaj dan zato može biti prilika da se u porodici razgovara o veri, dobroti i tome šta znači biti uz svoje bližnje.

Sveti Petar Dabrobosanski – svetitelj koji je ostao uz svoj narod

Priča o Svetom Petru Dabrobosanskom nije samo priča o jednom istorijskom vremenu. Ona je i podsećanje na to koliko mogu biti važne odgovornost i vernost ljudima koji su nam povereni. Mitropolit Petar je u najtežim okolnostima izabrao da ostane uz svoj narod, i upravo je to ostalo jedno od najjačih sećanja na njegov život. Njegov praznik, 17. septembar, prilika je da se setimo njegovog života, pomolimo se i zapitamo koliko u svakodnevnom životu svojim postupcima pokazujemo ljubav, veru i brigu za druge.