Svi uspešni ljudi su kao deca imali ove osobine: Ponašanja koja garantuju uspeh u odraslom dobu

Niko ne može sa sigurnošću da zna kakva će budućnost čekati dete, niti postoji osobina koja može da garantuje uspeh. Ipak, istraživanja ukazuju da određene veštine, interesovanja i ponašanja koja se razvijaju tokom detinjstva mogu biti povezani sa kasnijim obrazovanjem, karijerom i drugim životnim ishodima. Jedno veliko istraživanje američkih naučnika pratilo je podatke velikog broja učenika kroz duži period i izdvojilo nekoliko karakteristika koje su bile povezane sa povoljnijim ishodima u odraslom dobu. Važno je naglasiti da na životni put deteta utiču brojni faktori – od porodičnog okruženja i obrazovanja do ekonomskih uslova, podrške i prilika koje dobije tokom odrastanja.

1. Dobro se snalazi sa čitanjem i pisanjem

Dobre jezičke veštine predstavljaju važnu osnovu za školovanje. Dete koje relativno lako usvaja čitanje, razume pročitano i ume da se izrazi kroz pisanje može imati dobru osnovu za dalje učenje. To ne znači da dete mora rano da čita kao odrasla osoba ili da bude među najboljima u razredu. Važnije je pratiti njegov individualni napredak i podsticati interesovanje za knjige, priče i komunikaciju.

2. Zainteresovano je za školu i učenje

Radoznalost može biti dragocena osobina tokom odrastanja. Dete koje postavlja pitanja, želi da sazna kako stvari funkcionišu i pokazuje interesovanje za različite teme prirodno razvija veštine koje mu mogu koristiti tokom daljeg obrazovanja. Ocene same po sebi nisu jedino merilo. Mnogo je važnije da dete želi da razume ono što uči, umesto da samo pokušava da zapamti gradivo.

Možda vas zanima

Roditelji, obratite pažnju na jednu stvar: Ove promene u ponašanju znače da vaše dete nešto muči – nemojte ih ignorisati

25 godina nije hteo decu sa svojom ženom, pa sad traži drugu da mu rodi naslednika: Ljudi gledaju njegove zahteve i krste se

Dete raste, a roditelj odjednom oseti tugu: Psiholozi objašnjavaju zašto se sreća i nostalgija javljaju zajedno

3. Odgovorno je prema svojim obavezama

Dete koje postepeno uči da završi domaći zadatak, pripremi školsku torbu ili vodi računa o svojim stvarima razvija osećaj odgovornosti. Takve navike ne nastaju preko noći. Roditelji mogu da ih podstaknu tako što će detetu davati zadatke primerene uzrastu i dozvoliti mu da preuzme deo odgovornosti, umesto da sve rade umesto njega.

4. Ume da izrazi neslaganje sa roditeljima

Na prvi pogled, dete koje se suprotstavlja roditeljima može delovati neposlušno. Međutim, sposobnost da kaže šta misli, obrazloži svoje mišljenje i zauzme se za sebe može biti deo razvoja samostalnosti. Naravno, postoji razlika između zdravog izražavanja neslaganja i ponašanja kojim se namerno krše pravila. Cilj nije da dete uvek bude protiv roditelja, već da nauči da razmišlja svojom glavom i razgovara o razlikama u mišljenju.

5. Rano pokazuje interesovanje za matematiku

Interesovanje za brojeve i logičke igre može biti korisno za razvoj različitih kognitivnih veština. To ne mora da izgleda kao rano rešavanje složenih zadataka. Brojanje igračaka, slaganje kockica, prepoznavanje oblika, društvene igre ili jednostavne igre sa brojevima mogu biti sasvim dovoljni da dete kroz zabavu razvija matematičko razmišljanje.

6. Spremno je da pomogne u kući

Kada dete sklanja svoje igračke, postavlja sto ili pomaže u jednostavnim kućnim poslovima, ne uči samo praktične veštine. Na taj način postepeno shvata da je deo porodice i da svako može da doprinese zajedničkom životu. Takve aktivnosti mogu da podstaknu samostalnost, odgovornost i osećaj da je njegov trud važan. Naravno, zadaci treba da budu prilagođeni uzrastu i sposobnostima deteta.

7. Istrajno je i ne odustaje odmah

Dete koje nakon neuspeha pokušava ponovo može vremenom razvijati važnu osobinu – istrajnost. To ne znači da dete nikada ne treba da odustane. Ponekad je korisno promeniti pristup, napraviti pauzu ili priznati da određeni cilj nije pravi. Ipak, sposobnost da se posle greške ponovo pokuša i potraži drugo rešenje može biti veoma korisna u školovanju, poslu i svakodnevnom životu.

Nijedna osobina ne određuje budućnost deteta

Važno je da roditelji ove karakteristike ne posmatraju kao svojevrsni test koji pokazuje da li će dete jednog dana biti uspešno. Dete koje ne voli matematiku, ne pokazuje veliko interesovanje za školu ili nije naročito istrajno u ranom uzrastu i dalje može ostvariti velike stvari. Isto tako, dete koje pokazuje sve navedene osobine nema unapred zagarantovan uspeh. Na razvoj utiču brojni faktori, uključujući porodicu, obrazovanje, prijatelje, okolinu, zdrav razvoj, prilike i lična interesovanja. Zato je važnije od traženja „znakova budućeg uspeha“ pomoći detetu da razvija radoznalost, samostalnost, odgovornost i istrajnost, uz dovoljno prostora da otkrije šta ga zaista zanima. Jer uspeh nije isti za svakoga. Za jedno dete može značiti uspešnu karijeru, za drugo kreativan posao koji voli, a za treće zadovoljstvo, dobri odnosi i život kojim je zadovoljno.