Jedno od ovo dvoje dece ima ADHD, a oboma su postavili ista pitanja: Ovaj snimak treba da pogleda svaki roditelj

Dvoje šestogodišnjaka, dečak i devojčica, odgovarali su na potpuno ista pitanja. Oboje idu u prvi razred, ali postoji jedna razlika – jedno od njih ima ADHD. Njihovi odgovori, ponašanje i način komunikacije postali su deo snimka koji nosi izuzetno važnu poruku roditeljima: ne sudite o deci na osnovu prvog utiska i naučite svoje mališane da prihvataju one koji su drugačiji.

Na Jutjub kanalu „Mental Health Matters“ objavljen je video pod nazivom „ADHD Child vs. Non-ADHD Child Interview“, koji na jednostavan, ali upečatljiv način skreće pažnju na svakodnevicu dece sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću (ADHD).

Autori su razgovarali sa dvoje dece istog uzrasta. Oboje imaju šest godina, pohađaju prvi razred i dobili su ista pitanja.

Možda vas zanima

Majka mu je umrla od raka, on završio u Zvečanskoj: Srpski voditelj je posle mnogo godina na poslu upoznao polusestru

„Odakle dolaze bebe?“: U ovom uzrastu deca postavljaju najviše pitanja, a roditeljima nije uvek jednostavno da daju odgovor

„Nekome je majka bolesna, neko je ujutru bio istučen“: Desanka Maksimović objasnila zašto deci nije davala jedinice

Gledaocima je na početku postavljen izazov: Možete li da pogodite koje dete ima ADHD?

Ista pitanja, potpuno drugačiji način odgovaranja

Tokom razgovora primećuju se razlike u načinu na koji deca odgovaraju i ponašaju se pred kamerom.

Dečak je uglavnom davao kratke, jasne i konkretne odgovore. Delovao je smireno, bez mnogo oklevanja.

Devojčica se, s druge strane, često vrpoljila, pomerala i delovala manje sigurno u sebe.

Međutim, kada bi počela da govori, njeni odgovori bili su izuzetno zanimljivi. Pokazivala je sposobnost da razmišlja duboko, promišljeno i da na pitanja odgovara na način koji bi mnoge odrasle mogao da iznenadi.

Upravo ovaj kontrast podseća koliko prvi utisak može da zavara.

Dete koje se vrpolji nije nužno nezainteresovano. Dete koje deluje nesigurno ne znači da nema znanje ili sposobnosti. A dete koje teško sedi mirno ne mora biti nevaspitano.

Važno je, ipak, naglasiti da se ADHD ne može prepoznati samo na osnovu ovakvog ponašanja, niti se iz jednog snimka može zaključiti da dete ima ovaj poremećaj.

Šta roditelji treba da znaju o ADHD-u?

ADHD je neurorazvojni poremećaj koji može uticati na pažnju, kontrolu impulsa i nivo aktivnosti.

Kod neke dece najizraženija je hiperaktivnost, kod druge teškoće sa održavanjem pažnje, dok pojedina deca imaju kombinaciju različitih simptoma.

To, međutim, ne govori ništa samo po sebi o njihovoj inteligenciji.

Deca sa ADHD-om mogu biti veoma radoznala, kreativna, inteligentna i osetljiva na osećanja drugih.

Ipak, zbog ponašanja koje okolina ne razume, neka od njih mogu da se suoče sa čestim kritikama, odbacivanjem i teškoćama u sklapanju prijateljstava.

Najtužniji deo priče nije ADHD, već način na koji druga deca reaguju

Autori videa posebno upozoravaju na probleme sa samopouzdanjem i društvenim odnosima sa kojima se pojedina deca sa ADHD-om suočavaju.

Neka od njih postaju meta zadirkivanja, vršnjaci ih nazivaju „čudnim“ ili ih isključuju iz zajedničkih aktivnosti.

Pored toga, kod dece sa ADHD-om mogu se javiti i pridružene teškoće, uključujući anksioznost, depresivne simptome i probleme u ponašanju, zbog čega su razumevanje i pravovremena podrška posebno važni.

Ali ono što najviše boli jeste činjenica da dete ponekad ostaje samo, ne zato što ne želi društvo, već zato što ga druga deca ne prihvataju.

Zamislite šestogodišnjaka koji svakog dana odlazi u školu i tokom odmora posmatra drugare kako se igraju, dok njega niko ne poziva.

Za odrasle to može izgledati kao sitnica. Za dete to može biti jedan od najtežih delova dana.

Roditelji, objasnite svojoj deci jednu važnu stvar

Na kraju snimka autori upućuju snažan apel.

Sva deca zaslužuju ljubav i prihvatanje. Nisu sve teškoće vidljive.

Zato pozivaju roditelje da razgovaraju sa decom o ADHD-u i nauče ih dobroti, razumevanju i saosećanju.

Možda baš u razredu vašeg deteta postoji dečak ili devojčica koji imaju ADHD.

Možda se to dete teško uklapa u društvo. Možda ga vršnjaci izbegavaju zato što je nemirno, previše priča ili reaguje drugačije.

A možda mu je potrebno samo jedno jednostavno pitanje:

„Hoćeš li da se igraš sa nama?“

Autori poručuju da takav poziv tokom školskog odmora detetu koje se oseća odbačeno može značiti čitav svet.

Ne učite decu da prepoznaju ko je drugačiji, već da nikoga ne odbacuju

I upravo je to najvažnija poruka ovog videa.

Nije poenta u tome da roditelji i deca pogađaju ko ima ADHD na osnovu nekoliko odgovora.

Poenta je da shvate da iza nemira, nesigurnosti ili neobičnog ponašanja može stajati dete koje ima mnogo toga da kaže, koje oseća i razmišlja jednako vredno kao i svi ostali.

Razgovarajte sa svojom decom o drugarima iz razreda. Pitajte ih postoji li neko ko se često igra sam, koga druga deca zadirkuju ili ne pozivaju na rođendane.

Objasnite im da nije svako dete isto, ali da svako zaslužuje poštovanje i priliku da bude deo društva.

Jer možda ne možemo da promenimo sve teškoće sa kojima se dete sa ADHD-om suočava, ali možemo da naučimo svoju decu da mu ne budu još jedna prepreka.

I zato ovaj snimak vredi pogledati, a o njegovoj poruci razgovarati sa najmlađima.