Dete
Dete
Nisu to skupi hoteli, najskuplje igračke ili savršene fotografije sa letovanja. Deca, kaže psihoterapeut dr Vladimir Đurić, zauvek pamte nešto sasvim drugo – ljude koji su im poklonili vreme, pažnju i osećaj da su voljena.
Leto je vreme kada porodice stvaraju uspomene koje deca često nose kroz ceo život. Ipak, ono što mališani pamte neretko nema veze sa luksuzom, već sa sitnicama koje odrasli ponekad smatraju nevažnim.
Upravo o tome govorio je psihoterapeut dr Vladimir Đurić, koji je na društvenim mrežama podelio emotivnu objavu koja je dirnula hiljade ljudi.
Njegove objave godinama privlače veliku pažnju jer jednostavnim rečima podsećaju na ono što je u životu zaista važno.
Možda vas zanima
„Deca to prosto nikada ne zaboravljaju“
Njegovu objavu prenosimo u celosti:
Na psihoterapiji mi uglavom slušamo teške i tužne priče…
Pogotovo iz detinjstva…
No od lepih…
Često se izdvaja jedna…
Ljudi iz nekog razloga nikada ne zaboravljaju ko ih je vodio na More…
A pogotovo ako inače nije imao ko…
Ako nisu imali roditelje…
Ili ako su ih imali a bolje da nisu…
Ili njihovi roditelji to jednostavno nisu mogli…iz ovog ili onog razloga…najčešće tužnog…
Ili nisu znali da treba…
A pogotovo ako su bili na tom jednom jedinom letovanju…kojem i dalje pamte svaki svakcati trenutak…
Barem sto puta sam do sada slušao o nekoj tamo tetki…ili ujaku…đedu od pašenoga…baki koja ima kućicu na primorju…komšiji sa čijom decom su zajedno odrastali…koleginici…roditeljima najboljeg druga iz odeljenja…profesorki engleskog…učitelju šaha…ili treneru karatea…a da ne kažem o vaspitačima ili stručnjacima za okrpljavanje Duše iz Zvečanske…ili Dečijeg Sela…
Deca to prosto nikada ne zaboravljaju…
Ko ih je učio da plivaju…
Ko im je izronio zvezdu…
Ko im je kupovao sladoled…
Ko im je sekao picu…
I ko im je noću mazao jogurt na crvenilo…jer niko ne crveni kao deca koja jednom godišnje vide more…
Dobro se uvek vraća
Urezalo mi se nekako to…
Kakva je samo sreća da život ima svoje ciklične krugove…
I da se sve nekako vraća…
A pogotovo dobro…
I da ta deca sada nekoga isto tako vode…
Po iskonskoj listi prioriteta…
Ko najmanje može njega prvo…
A kakva je tek sreća da i mi možemo postati ti Ljudi…koji shvataju da je uzimati sjajno samo dok si svega željan i dok imaš malo…
Čim se pređe neka prosečna razina životnog standarda radosti je neuporedivo više u davanju…
A uostalom…
Stalno ljudi kukaju na kakve sve gluposti bacaju novac i vreme…
Za pružiti ljubav i pažnju nekome kome to treba kao žednom vode se još niko nikada u istoriji univerzuma nije žalio…
Možda vas zanima
Dete
Deci žute zubi, mrve se i lako pucaju: Stručnjaci upozoravaju na poremećaj koji je sve češći
Dete
„Moj brat blizanac više ne može da govori“: Priča ove devojčice kida dušu
Dete
Dečak jeo ostatke u školskoj menzi: Digla se bura – podigla ju je devojčica kojoj je rekao da je gladan
Dete
Zašto je važno da deca čitaju klasike? Knjige koje odrastaju zajedno sa njima
Dete
Mama mislila da blizanci spavaju: Ušla je da ih proveri i ostala u čudu
Dete