Epidemija „klik-klak“ igračke: Kako su plastične kuglice zaludele Jugoslaviju sedamdesetih

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka i u Jugoslaviju je stigla tada planetarno popularna igračka poznata kao „klik-klak“. Dve tvrde plastične kuglice povezane kanapom postale su prava senzacija među mališanima, ali i glavobolja za roditelje, nastavnike i lekare.

O popularnosti ove igračke svedoči i novinski tekst iz 1971. godine pod naslovom „Epidemija zvana klik klak“, u kojem se navodi da je reč o novoj zabavi dece koja proizvodi „neobičan zvuk iz svemira“. U isto vreme, stručnjaci su upozoravali da igra možda nije potpuno bezazlena.

Kako se igrala čuvena igra „klik-klak“?

Princip igre bio je jednostavan, ali zahtevao je spretnost i vežbu. Kuglice su morale da se zanjihaju tako da neprestano udaraju jedna o drugu, stvarajući karakterističan zvuk po kojem je igračka i dobila ime.

Možda vas zanima

Ovo žensko ime krije moćno značenje: Roditelji ga sve ređe daju, a iza njega se krije posebna priča

Glumica dobila Oskara, majka joj rekla: to i nije neko dostignuće! Bolna istina o narcističnim majkama

„Dete od 3 godine imalo je krpelja, skinula sam ga sapunom“ Ovoj mami odmah je stigao savet medicinske sestre

Na Fejsbuk stranici „Crno-beli Beograd“ objavljeno je podsećanje na ovu igračku uz opis da se „čegrtalo uveliko po celom svetu“, dok je buka koju su kuglice pravile često nervirala starije generacije.

Posebno je zanimljivo da do Jugoslavije nije stigla prva verzija igračke sa kuglicama od kaljenog stakla, koje su u svetu izazivale brojne povrede zbog pucanja i lomljenja.

Lekari upozoravali na opasnost

Iako su domaće verzije bile izrađene od tvrde plastike, lekari tog vremena nisu bili saglasni da je igračka potpuno bezbedna. U novinskim napisima iz 1971. upozoravalo se da udarci kuglica mogu biti opasni za kosti i zglobove šake.

Roditelji su strahovali od povreda prstiju i ruku, dok su škole često pokušavale da zabrane donošenje „klik-klak“ igračaka zbog buke i mogućih nezgoda tokom igre.

Klik-klak kao unosan posao švercera

Popularnost igračke brzo je otvorila prostor i za zaradu. Iako se „klik-klak“ prodavao i u zvaničnim prodavnicama poput „Centroproma“, brojni preprodavci donosili su ih iz Italije i prodavali na ulicama Beograda.

Prema tadašnjim zapisima, početna cena od deset dinara ubrzo je pala na četiri dinara zbog velike ponude. Uprkos tome, igračka je ostala pravi hit među decom i simbol jednog vremena.

Nostalgija za igračkama iz Jugoslavije

Danas se „klik-klak“ pamti kao deo detinjstva generacija koje su odrastale sedamdesetih godina. Fotografije starih novinskih članaka i sećanja objavljena na društvenim mrežama bude nostalgiju za jednostavnim igračkama koje su nekada bile centar dečje zabave.

Iako su ih mnogi smatrali napornim i bučnim, „klik-klak“ kuglice ostale su jedan od prepoznatljivih simbola pop kulture bivše Jugoslavije.