Da li ću ja ovo umeti: 7 stvari kojih se tate najviše plaše pre nego što dobiju bebu

Dolazak bebe menja život iz korena, a dok buduće mame uglavnom razmišljaju o porođaju, opremi, imenu i tome da li je sve spremno, buduće tate često imaju jedan sasvim drugačiji spisak briga. Jer, budimo realni – postoji razlika između „biću tata“ i trenutka kada vam neko zaista stavi bebu u naručje, a vi shvatite da ste sada odgovorni za jedno malo biće koje ne dolazi sa uputstvom za upotrebu.

Evo čega se buduće tate najčešće plaše pre nego što beba stigne.

„Šta ako ne znam šta da radim?“

Ovo je verovatno jedan od najvećih strahova. Kako se drži beba? Kako se presvlači? Šta znači kada plače na jedan način, a šta kada plače na drugi? Dobra vest je da ne postoji tata koji je prvog dana znao sve. Većina ih uči usput – nekad uz pomoć partnerke, nekad uz pomoć interneta, a nekad metodom „držim bebu i nadam se da radim kako treba“. I nekako – prežive svi.

Možda vas zanima

„Vatreni prsten“ tokom porođaja: Doktorka objasnila kada mogu nastati povrede međice i zašto tada ne treba jako da se napinjete

Dobili ste gestacijski dijabetes? Doktorka poručuje: „Nisi ti kriva“ – evo šta jesti da šećer ne skače

Porodila sam se prevremeno, u 6. mesecu trudnoće: Beba je imala samo 650 grama, sekunde su odlučivale da li će preživeti

„Šta ako slučajno povredim bebu?“

Bebe deluju toliko male i krhke da nije čudno što se budući roditelji u početku plaše da ih uopšte uzmu u naručje. Tata može imati osećaj da drži najosetljiviju stvar na svetu, dok istovremeno pokušava da izgleda potpuno smireno. U stvarnosti, uz malo pažnje i osnovne smernice, brzo će shvatiti da beba nije od porcelana.

„Hoću li moći da promenim pelenu?“

Teorija je jednostavna: skineš staru pelenu, očistiš bebu, staviš novu. Praksa? Beba odluči da baš u tom trenutku pomeri noge, zaplače, a ponekad i da „iznenadi“ tatu dodatnom količinom sadržaja. Mnoge buduće tate upravo od pelena naprave malu životnu dramu. A onda, posle nekoliko nedelja, menjaju ih gotovo automatski.

„Šta ako beba plače, a ja ne znam zašto?“

Ovo je ozbiljan izvor panike. Gladna je? Umorna? Mokra? Boli je nešto? Ili joj se jednostavno plače? Novopečeni roditelji u početku pokušavaju da odgonetnu svaki zvuk kao da rešavaju najtežu zagonetku. Vremenom počinju da prepoznaju bebine potrebe mnogo bolje. A ponekad shvate i najvažniju stvar: ne mora svaki plač odmah da ima logično objašnjenje.

„Šta ako više nikada neću spavati?“

Ovo je strah koji buduće tate uglavnom ne kriju. I da, prve nedelje mogu biti izazovne. Beba još nema razvijen ritam spavanja, pa pojam „spavati celu noć“ odjednom zvuči kao luksuzni aranžman na Maldivima. Ali roditelji se vremenom prilagođavaju. Nauče da cene i ona dva sata sna kao da su dobili godišnji odmor.

„Da li ću moći finansijski sve da izdržim?“

Krevetac, kolica, auto-sedište, odeća, pelene, kozmetika, hrana… Lista može da izgleda beskonačno, pa nije čudno što budući tata u nekom trenutku pogleda račun u banci i zapita se gde su nestale sve one stvari koje je kupovao „za sebe“. Ipak, važno je znati da bebi zaista ne treba baš sve što se nalazi na spisku opreme za bebe.

„Hoću li biti dobar tata?“

Iza svih praktičnih strahova najčešće se krije upravo ovaj. Hoću li znati da budem tata kakav mom detetu treba? Hoću li imati dovoljno strpljenja? Hoću li umeti da ga zaštitim, razumem i podržim? Paradoksalno, sama činjenica da se budući tata to pita govori mnogo dobro o njemu. Jer dobar roditelj nije onaj koji sve zna unapred. To je onaj koji je spreman da uči, greši, pita, pokušava ponovo i bude tu.

Na kraju, većina budućih tata shvati jednu stvar: niko ne dobija bebu sa priručnikom. Dobija malo biće koje će mu promeniti prioritete, poremetiti san, napuniti telefon fotografijama i verovatno pokazati da je sasvim moguće da se čovek raduje jednoj prljavoj peleni – samo zato što je konačno uspeo da je promeni bez pomoći. A za sve ostalo, tu su mama, baka, deka, internet… i čuveno roditeljsko: „Ma snaći ćemo se.“