Da li nasleđujemo i način starenja? Zašto neke porodice dugo izgledaju mladoliko, a druge rano dobijaju sede

Da li je sve zapisano u genima ili na to kako starimo utiču i životne navike, stres, sunce i svakodnevne odluke? Nauka ima zanimljive odgovore. Genetika zaista ima važnu ulogu u tome kako starimo, ali ne određuje svaki detalj našeg izgleda. Način na koji se menjaju koža, kosa i druge osobine rezultat je složenog spoja naslednih predispozicija, bioloških procesa i uticaja okruženja. Zato porodične fotografije ponekad otkrivaju zanimljive sličnosti, ali ne mogu u potpunosti da predvide kako ćemo izgledati za deset, dvadeset ili trideset godina.

Da li od roditelja nasleđujemo i način starenja?

Delimično da. Geni utiču na brojne procese koji određuju izgled kože, njenu strukturu, pigmentaciju i način na koji organizam prolazi kroz promene povezane sa godinama. Istraživanja genetike starenja kože ukazuju na to da nasledne razlike mogu uticati na njenu čvrstinu, elastičnost i sklonost ka pojedinim vidljivim znacima starenja. Ipak, ne postoji jedan jedini gen koji određuje da li ćemo izgledati mladoliko ili ćemo ranije dobiti bore.

Na starenje utiču brojni geni, ali i spoljašnji faktori. Zbog toga dve osobe sličnog uzrasta mogu izgledati veoma različito, čak i kada su odrasle u istoj porodici. Ako su baka i majka dugo imale gustu kosu, kasno dobijale sede ili su u starijem dobu imale relativno malo bora, moguće je da postoje nasledne osobine koje doprinose sličnom obrascu i kod njihovih potomaka. Međutim, to nije garancija da će se isti obrazac ponoviti. Drugim rečima, porodična genetika može da nam pruži određene predispozicije, ali ne i precizan raspored promena koje nas čekaju tokom života.

Možda vas zanima

Da li dete nasleđuje veličinu stopala od majke ili oca? Saznajte kako genetika na veličinu obuće i razvoj deteta

Da li nasleđujemo smisao za humor? Zašto se u nekim porodicama svi smeju istim stvarima

Nasledni visok holesterol može da ugrozi i decu: Bolest često prolazi neprimećeno, a rizik raste sa godinama

Zašto neki ljudi rano osede, dok drugi dugo zadržavaju prirodnu boju kose?

Pojava sedih vlasi jedan je od najuočljivijih znakova starenja. Kod nekoga se prve sede pojave već u dvadesetim godinama, dok drugi prirodnu boju kose zadržavaju znatno duže. Boju kose određuje pigment melanin, koji proizvode specijalizovane ćelije u folikulima dlake. Kako starimo, sposobnost folikula da proizvode pigment postepeno se smanjuje, pa kosa počinje da gubi svoju prirodnu boju.

Kada će se to dogoditi u velikoj meri zavisi od genetike. Ako su roditelji ili bake i deke rano osedeli, postoji veća verovatnoća da će se sličan obrazac pojaviti i kod potomaka. Ipak, naslednost nije jedini faktor. Istraživanja povezuju preranu pojavu sedih vlasi i sa pojedinim životnim navikama, uključujući pušenje, dok određena zdravstvena stanja i nutritivni nedostaci takođe mogu imati ulogu u nekim slučajevima.

Važno je, međutim, ne donositi zaključke samo na osnovu nekoliko sedih vlasi. Njihova pojava ne mora da znači da postoji zdravstveni problem. Ako kosa počne naglo ili neuobičajeno rano da sedi, naročito uz druge simptome, korisno je posavetovati se sa lekarom kako bi se procenilo da li postoji neki dodatni uzrok.

Zašto neke žene i muškarci dugo imaju mladoliko lice?

Sigurno poznajete osobu koja ima pedeset godina, a ljudi joj često daju deset godina manje. U isto vreme, neko drugi može imati izraženije bore i promene na koži u znatno mlađem uzrastu. Razlog je to što izgled kože zavisi od više faktora, a ne samo od broja godina.

Genetika utiče na osobine kože i procese koji održavaju njenu strukturu. S druge strane, dugogodišnje izlaganje ultraljubičastom zračenju, pušenje i zagađenje vazduha mogu doprineti promenama koje se nazivaju spoljašnjim ili ekstrinzičnim starenjem kože. Sunčevo zračenje posebno je važno jer tokom godina može doprineti pojavi bora, promena pigmentacije i gubitku elastičnosti. Zbog toga osobe koje imaju slične nasledne predispozicije ne moraju nužno da stare na isti način.

Na izgled utiču i prirodne razlike u boji i strukturi kože, kao i promene u potkožnom tkivu koje se događaju tokom života. Zato mladoliko lice nije samo rezultat „dobrih gena“, niti su bore dokaz da je neko vodio nezdrav život. Naš izgled nastaje pod uticajem brojnih faktora, od kojih neke možemo menjati, a druge ne.

Može li se po izgledu bake i majke predvideti kako ćemo izgledati u starosti?

Porodična sličnost može da pruži određene naznake, ali nije pouzdan način predviđanja budućeg izgleda. Ako žene u porodici uglavnom kasnije dobijaju sede ili imaju slične karakteristike kože, moguće je da se deo tih osobina prenosi genetski. Isto važi i za muškarce koji u porodici imaju sličan obrazac gubitka kose ili pojave sedih vlasi.

Međutim, nasledne osobine se kombinuju na složene načine, a životne okolnosti se razlikuju od generacije do generacije. Na primer, baka je možda veliki deo života provela na otvorenom, dok njena unuka radi u zatvorenom prostoru. Njihove navike, izloženost suncu, ishrana i drugi faktori mogu biti veoma različiti, čak i ako imaju sličnu genetiku. Zato fotografije majke, bake i ćerke mogu biti zanimljiv povod za porodično poređenje, ali ne mogu pouzdano da pokažu kako će neko izgledati u određenom uzrastu.

Da li stres može da nas učini starijima?

Stres se često povezuje sa pojavom sedih vlasi i promenama u izgledu, ali ovu temu treba posmatrati pažljivo. Postoje istraživanja koja ukazuju na vezu između stresa i procesa koji utiču na pigmentaciju kose. Naučnici su proučavali mehanizme kroz koje stresni odgovor organizma može uticati na ćelije odgovorne za stvaranje pigmenta. Ipak, pojava sedih vlasi zavisi od više faktora i ne može se svaka seda vlas pripisati stresu.

Dugotrajan stres može uticati i na san, svakodnevne navike i opšte blagostanje, što može da se odrazi na način na koji se osećamo i izgledamo. Zbog toga su odmor, kvalitetan san, fizička aktivnost i vreme provedeno sa bliskim ljudima važni za opšte zdravlje. Ipak, nije realno očekivati da će uklanjanje stresa zaustaviti prirodne procese starenja ili vratiti već osedelu kosu u prvobitnu boju.

Šta možemo da uradimo da koža i kosa što duže ostanu zdrave?

Iako ne možemo da promenimo svoje gene, postoje navike koje mogu pomoći u očuvanju zdravlja kože i kose tokom godina.

• Zaštita od sunca. Redovno korišćenje preparata sa zaštitnim faktorom i izbegavanje prekomernog izlaganja suncu pomažu u smanjenju oštećenja kože.
• Izbegavanje pušenja. Pušenje je povezano sa ubrzanim starenjem kože i brojnim drugim zdravstvenim rizicima.
• Uravnotežena ishrana. Raznovrsna ishrana pomaže organizmu da dobije hranljive materije potrebne za normalno funkcionisanje.
• Dovoljno sna. Kvalitetan san važan je za opšte zdravlje, oporavak i svakodnevno funkcionisanje.
• Briga o mentalnom zdravlju. Odmor, fizička aktivnost i podrška bliskih ljudi mogu pomoći u boljem upravljanju stresom.

Ove navike ne mogu da izbrišu genetske predispozicije niti da zaustave prirodno starenje. Njihov cilj je da doprinesu zdravlju i smanje uticaj pojedinih faktora koji mogu ubrzati određene vidljive promene.

Da li rano dobijanje sedih vlasi znači da organizam brže stari?

Ne nužno. Sede vlasi jesu jedan od znakova promena koje dolaze sa godinama, ali nisu pouzdan pokazatelj ukupnog biološkog starenja organizma. Osoba može rano osedeti, a da se to ne odražava na sve druge procese starenja.

Isto tako, neko može dugo zadržati prirodnu boju kose, a istovremeno imati druge promene povezane sa godinama. Ako se sede vlasi pojave rano, to često može biti porodična osobina. Ipak, kada je promena nagla ili praćena drugim tegobama, lekar može proceniti da li je potrebno ispitati moguće zdravstvene uzroke. Važno je i da se ne opterećujemo poređenjem sa drugima. Ne postoji jedinstven raspored po kojem svi ljudi treba da dobijaju sede vlasi, bore ili druge znake starenja.

Šta nas genetika zapravo uči o starenju?

Možda je najzanimljivije to što nam porodično nasleđe pruža tragove, ali ne i gotovu sliku budućnosti. Od roditelja nasleđujemo kombinaciju osobina koje mogu uticati na izgled kože, kose i druge procese u organizmu. Međutim, način na koji starimo oblikuju i godine, životna sredina, navike i brojni biološki procesi koji se ne mogu svesti na jedan gen ili jednu porodičnu karakteristiku.

Zato nije neobično da ćerka ima kosu poput bake, a kožu koja više podseća na očevu stranu porodice. Niti je neobično da brat i sestra, iako imaju iste roditelje, pokazuju različite obrasce promena tokom godina. Geni imaju svoju ulogu, ali starenje nije unapred napisana priča. Na neke njegove aspekte ne možemo da utičemo, dok druge možemo da podržimo zdravijim navikama i brigom o sebi.

A možda je najvažnije da ne posmatramo svaku boru ili sedu vlas kao nešto što treba sakriti. Starenje je prirodan deo života, a cilj nije da zauvek izgledamo kao da imamo dvadeset godina, već da kroz godine sačuvamo zdravlje, samopouzdanje i kvalitet života.