Da li probiotici mogu uticati na plodnost?

Mikrobiom je zajednica milijardi mikroorganizama koji naseljavaju ljudski organizam. Iako se o probioticima najčešće govori u kontekstu varenja i jačanja imuniteta, istraživanja pokazuju da zdrav balans bakterija u crevima, ali i u vaginalnoj sredini, može imati važnu ulogu u reproduktivnom zdravlju žena i muškaraca.

Ipak, važno je odmah naglasiti da probiotici nisu lek za neplodnost. Oni ne mogu rešiti ozbiljne reproduktivne poremećaje poput začepljenih jajovoda, teške endometrioze ili ozbiljnih hormonskih disbalansa. Međutim, određeni dokazi ukazuju da mogu doprineti stvaranju povoljnijih uslova za začeće kod pojedinih osoba.

Ljudski mikrobiom učestvuje u brojnim procesima koji prevazilaze varenje hrane. Bakterije utiču na regulaciju imunološkog sistema, proizvodnju određenih vitamina, metabolizam hormona i kontrolu zapaljenskih procesa. Kada dođe do narušavanja ravnoteže mikroorganizama, stanje poznato kao disbioza, povećava se rizik od hroničnih upala koje mogu negativno uticati na reproduktivne organe.

Možda vas zanima

Kako prepoznati da je telo spremno za trudnoću?

Saveti iz Tumana: Molitva majke dopire do samog Boga

Da li vrućina smanjuje šanse za trudnoću?

Kod žena je posebno važan vaginalni mikrobiom. U zdravoj vaginalnoj sredini dominiraju bakterije roda Lactobacillus koje održavaju kiselu pH vrednost i sprečavaju razvoj štetnih mikroorganizama. Kada se njihov broj smanji, povećava se rizik od bakterijske vaginoze, infekcija i lokalnih upala, koje mogu otežati začeće ili povećati rizik od komplikacija u ranoj trudnoći.

Naučna istraživanja pokazala su da žene sa uravnoteženim vaginalnim mikrobiomom imaju bolje rezultate tokom postupaka vantelesne oplodnje u poređenju sa ženama kod kojih dominiraju potencijalno patogene bakterije. Smatra se da zdrava vaginalna flora može doprineti povoljnijem okruženju za implantaciju embriona, mada se ova oblast i dalje intenzivno istražuje.

Crevni mikrobiom takođe može imati indirektan uticaj na plodnost. Bakterije u crevima učestvuju u metabolizmu estrogena, hormona koji ima ključnu ulogu u menstrualnom ciklusu i ovulaciji. Poremećaj mikrobioma može doprineti promenama u nivou estrogena, što kod pojedinih žena može uticati na reproduktivnu funkciju.

Posebna pažnja posvećena je ženama sa sindromom policističnih jajnika (PCOS). Kod ovog poremećaja često postoji izražena disbioza crevnog mikrobioma, povećana insulinska rezistencija i hronična upala niskog intenziteta. Nekoliko kliničkih studija pokazalo je da određene kombinacije probiotičkih sojeva mogu doprineti poboljšanju insulinske osetljivosti, smanjenju upalnih markera i boljoj hormonskoj ravnoteži. Ipak, rezultati još nisu dovoljno ujednačeni da bi probiotici postali standardni deo terapije.

Ni muška plodnost nije izuzeta. Kvalitet spermatozoida zavisi od brojnih faktora, uključujući oksidativni stres i zapaljenske procese. Pojedina istraživanja ukazuju da određeni probiotički sojevi mogu doprineti poboljšanju pokretljivosti spermatozoida, njihovoj koncentraciji i smanjenju oksidativnog stresa. Međutim, većina dostupnih studija obuhvatala je mali broj ispitanika, zbog čega su potrebna veća istraživanja kako bi se ovi rezultati potvrdili.

Uspešna trudnoća zahteva veoma preciznu ravnotežu imunoloških reakcija kako bi organizam prihvatio embrion, a istovremeno zadržao sposobnost odbrane od infekcija. Naučnici smatraju da zdrav mikrobiom može doprineti pravilnom funkcionisanju imunološkog odgovora i smanjenju hronične upale, što potencijalno može pozitivno uticati na reproduktivni proces.

Važno je razumeti da nisu svi probiotici isti. Koristan efekat zavisi od konkretnog bakterijskog soja, njegove doze i trajanja primene. Najčešće proučavani sojevi u kontekstu ženskog reproduktivnog zdravlja pripadaju vrstama Lactobacillus rhamnosus, Lactobacillus reuteri, Lactobacillus crispatus i Lactobacillus gasseri, dok se u pojedinim istraživanjima ispituju i kombinacije sa vrstama roda Bifidobacterium. To znači da svaki proizvod koji sadrži probiotike neće imati isti efekat niti je opravdano očekivati iste rezultate.

Pored uzimanja probiotičkih preparata, na mikrobiom značajno utiču svakodnevne životne navike. Ishrana bogata vlaknima, fermentisanim namirnicama, povrćem, voćem i integralnim žitaricama podstiče razvoj korisnih bakterija. S druge strane, prekomerna upotreba antibiotika bez medicinske potrebe, hronični stres, nedostatak sna i ishrana bogata ultraprerađenim namirnicama mogu narušiti ravnotežu mikroorganizama.

Osobe koje planiraju trudnoću ne bi trebalo da koriste probiotike kao zamenu za dijagnostiku ili lečenje uzroka neplodnosti. Ukoliko trudnoća izostane nakon godinu dana redovnih nezaštićenih odnosa, odnosno nakon šest meseci kod žena starijih od 35 godina, neophodno je obaviti pregled kod ginekologa ili specijaliste za reproduktivnu medicinu kako bi se utvrdio uzrok i započelo odgovarajuće lečenje.