Da li dete nasleđuje veliki nos od mame ili tate? Evo šta kaže genetika

„Ima tatin nos.“ „Ista je mama, pogledaj joj nos!“ Kada gledamo bebu, često pokušavamo da pronađemo delove lica koje je nasledila od jednog ili drugog roditelja. Ali da li se zaista može reći da dete nasleđuje veliki nos od mame ili tate? Kratak odgovor je: ne baš tako jednostavno.

Oblik i veličina nosa jesu u velikoj meri povezani sa genetikom, ali dete ne dobija „mamin nos“ ili „tatinin nos“ kao jednu osobinu koju kontroliše jedan gen. Na izgled nosa utiče veliki broj gena, odnosno više različitih genetskih varijanti koje zajedno utiču na razvoj i oblik lica.

Nije jedan gen zaslužan za veliki nos

Kada govorimo o osobinama kao što su visina, boja očiju ili oblik nosa, lako je pomisliti da postoji jedan gen koji dete nasledi od mame ili tate i koji određuje konačan izgled. Kod nosa je priča mnogo složenija. Na njegov oblik utiču različite karakteristike: širina nosa, dužina, visina nosa, oblik vrha, širina nozdrva i druge osobine. Na njih utiče kombinacija brojnih gena koje dete dobija od oba roditelja. Zato dete može da ima nos koji veoma liči na očev, ali može da bude i kombinacija osobina oba roditelja. Ponekad će dete imati karakteristiku koja nije naročito izražena ni kod mame ni kod tate, ali je prisutna u njihovoj porodici.

Možda vas zanima

Da li se klempave uši nasleđuju? Šta genetika kaže o obliku ušiju

Zašto se deci menja boja kose dok odrastaju? Genetika krije odgovor

Koliko bi ljudi bilo potrebno da se čovečanstvo obnovi posle smaka sveta? Genetika daje zanimljiv odgovor

Može li dete da nasledi veliki nos?

Može. Ako roditelji imaju izraženiji ili veći nos, postoji veća verovatnoća da će dete naslediti genetske varijante povezane sa sličnim karakteristikama nosa. Ali to nije garancija da će dete imati isti oblik ili veličinu nosa. Genetika funkcioniše kao kombinacija velikog broja naslednih osobina. Dete dobija polovinu svog genetskog materijala od majke i polovinu od oca, ali se te genetske varijante kombinuju na veoma složen način. Zato u istoj porodici jedno dete može imati sitniji nos, drugo izraženiji, a treće potpuno drugačiju kombinaciju crta lica.

„Ima tatin nos“ može biti tačno, ali nije cela priča

Kada kažemo da dete ima tatin nos, često zaista primećujemo porodičnu sličnost. Istraživanja su pokazala da postoje genetske varijante povezane sa različitim karakteristikama ljudskog lica i nosa. Međutim, izgled nosa rezultat je zajedničkog delovanja brojnih gena, a ne jednostavnog pravila po kojem se jedna osobina prenosi direktno od jednog roditelja. Drugim rečima, ne postoji pravilo da se veliki nos nasleđuje od tate, a mali od mame, ili obrnuto.

A šta ako dete nema nos ni na mamu ni na tatu?

I to je sasvim moguće. Deca nisu genetske kopije roditelja. Oni nasleđuju kombinaciju genetskih varijanti od oba roditelja, a neke osobine mogu poticati i od ranijih generacija. Zato se nekada dogodi da dete ima nos koji podseća na baku, dedu ili nekog drugog rođaka. Osim toga, izgled lica se menja kako dete raste. Nos kod bebe ne mora ni približno izgledati kao nos koji će imati kao odrasla osoba. Tokom detinjstva i adolescencije menjaju se proporcije lica, a nos nastavlja da raste i razvija se.

Genetika nije jedina stvar koja utiče na izgled

Iako geni imaju veoma važnu ulogu, na razvoj i konačan izgled nosa mogu uticati i drugi faktori, uključujući razvojne procese i životnu sredinu. Ipak, kada roditelji gledaju dete i pokušavaju da otkriju „na koga liči“, genetika je glavni razlog zbog kojeg se porodične crte lica toliko često ponavljaju. Zato, ako baka kaže: „Ovaj nos je potpuno naš!“, možda i nije daleko od istine – samo je genetika mnogo komplikovanija od jednostavnog biranja između mame i tate.

Dakle, čiji nos dete nasleđuje?

Od oba roditelja. Ne postoji jedno pravilo koje određuje da li će dete naslediti veliki nos od majke ili oca. Oblik nosa nastaje kombinacijom brojnih genetskih faktora, pa dete može da nasledi različite karakteristike od oba roditelja i da dobije potpuno jedinstvenu kombinaciju. A ono „ima tatin nos“? Može biti sasvim očigledna porodična sličnost, samo iza nje stoji mnogo složenija genetika nego što se na prvi pogled čini.